sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:13

Dug podstanara odbijaju gazdi od penzije

Vlasnike nekretnina propisi obavezuju da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko to ne učine zaprećena im je kazna od 10 do 50 hiljada dinara. Međutim, propisi ih ne štite kad im na vrata zakucaju izvršitelji
Autor: Ivana Albunović / Jelica Anteljutorak, 21.11.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Naša čitateljka iz Kragujevca je 2013. godine izdala stan i dozvolila stanaru da prijavi prebivalište na toj adresi. Ubrzo je prestao da plaća račune za komunalije i to je, kako kaže, vešto krio od nje. Kao i opomene pred utuženje. Kada je dug narastao, stanar je sa komunalnim preduzećem za objedinjenu naplatu potpisao ugovor (uz svoj matični broj) o reprogramu duga, bez njene saglasnosti i to na ime vlasnika stana.

Prošle godine, kada je stanar već napustio ovo prebivalište, ova Kragujevčanka zatiče u poštanskom sandučetu pismo izvršitelja, a ubrzo u PIO fondu saznaje da je dug o kome nikada nije bila obaveštena narastao na 53 hiljade dinara i da je dato zeleno svetlo da joj se ovaj iznos odbija od penzije.

Ovo je još jedan od primera reagovanja na tekst objavljen u „Politici” o zakonskom pravu izvršitelja da popisuju imovinu ili naplaćuju dug od vlasnika stana, a ne od stanara koji je taj dug napravio. 

U Srbiji prema nezvaničnim podacima ima oko 260 hiljada građana koji izdaju svoje nekretnine. Zakon ih obavezuje da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko to ne učine zaprećena je kazna od 10 do 50 hiljada dinara. Sa druge strane ih propisi ne štite od nesavesnih stanara čije dugove izvršitelji na kraju naplaćuju od vlasnika stana. Dovoljno je da je dužnik prijavljen na njegovoj adresi bilo kao srodnik ili podstanar. Ovakvo pravo javnim izvršiteljima daju važeći propisi koji podrazumevaju da imovina može da se pleni i takozvanom trećem licu, potvrđeno nam je i u Komori izvršitelja. 

Zakon o izvršenju je jasan – ako ne bude zadovoljan odlukom izvršitelja, može da podnese prigovor sudu, pokrene parnični postupak i naknadno dokazuje da je imovina njegova a ne dužnikova. Međutim, najčešće se događa da stanari već odavno ne žive na adresama čiji vlasnici imaju probleme sa zaostalim dugovanjima. Jedini način da spreče dalje probleme jeste da ih odmah po napuštanju nekretnine odjave sa ove adrese, a to je, prema iskustvima naših čitalaca, takođe dugotrajna procedura. Prema iskustvima stanodavaca lakše je prijaviti nego odjaviti podstanara. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova ovo pitanje nije uvršteno među najčešće postavljana, ali prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana odjava je moguća na zahtev suda, organa državne uprave ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje ima opravdan pravni interes. Nadležni (policija) u tom slučaju će proveriti da li osoba stanuje na prijavljenoj adresi i ako utvrdi da je nema doneće rešenje kojim se „pasivizira” adresa prebivališta. Potom će ta osoba u roku od osam dana, od dana prijema rešenja, morati da se prijavi na novu adresu. U suprotnom, takođe mu sleduje kazna od 10 do 50 hiljada dinara. 

Pravnici smatraju da je neprihvatljivo da se zarad olakšavanja postupanja izvršitelja ograničava pravo na imovinu savesnih građana, koji se na ovaj način guraju u sudske postupke kako bi zaštitili svoju imovinu. Oni smatraju da će ovo predstavljati aktuelno pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava kad pristignu prve predstavke protiv Srbije zbog ovakvog zakona. Jer teško se može braniti stav da je ovakvo zakonsko rešenje usvojeno zbog potencijalnih zloupotreba nesavesnih dužnika. 

Oni smatraju da postoje mnoga druga smislena rešenja, uključujući i lični bankrot, jer niko ne može biti odgovoran za tuđi dug, niti kažnjen zbog toga što je sa dužnikom stupio u neku vrstu pravnog odnosa, poput zakupa stana, zajedničkog domaćinstva ili na neki drugi način. 

Kako su za „Politiku” nedavno izjavili u Komori izvršitelja, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika. Oni kažu da izvršitelj popisuje i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Ističu da vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja.

– Treće lice koje tvrdi da na popisanim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima. Ukoliko ne bude zadovoljan pravosnažnom odlukom može da pokrene parnicu pred sudom – navode u Komori izvršitelja.


Komentari16
cce83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorica
Izvršitelji donose rešenja baš po tom sistemu da je u pitanju neko stariji, po mogućstvu polupismen, bez para za advokate i da je idealno blokirati mu penziju. Onda se taj isti preda, jeftinije mu je da plati po nalogu izvršitelja nego da vodi stogodišnju parnicu. Znamo ko je podoban da bude izvršitelj, i kako su izabrani, na ovaj način pune državnu kasu, a svoju nagradu za izvršenje dele sa onima koji su ih izabrali.
Nenad
A kako vlasnik stana da dokaže da su to njegove stvari? Ko od nas čuva račune duže od jedne ili dve godine? Većina nemamo račune za neke stvari kupljene pre više godina. I tu nastaje problem nemogućnosti dokazivanja vlasništva nad stvarima!!!
Никола Пазић
Очекивана последица, законе пишу неписмени, не постоји усаглашавање закона, и на крају имамо епилог опут овога. Пензионерка може тужити државу за ово, довољан доказ је уговор са подстанаром, да је у том периоду он корисник стана и готово. То што држава нема други начин да наплати дуговање људи без некретнина, никако нема везе са власником некретнина, и законски је то неодрживо. Само још једна злоупотреба институције приватних извршитеља.
Jovanka Voždovčanka
Ako vlasnik i zakupac stana potpišu ugovor u kome su, taksativno, pobrojane sve vlasnikove pokretne stvari u stanu, ne bi trebalo da bude ovakvih problema.
Слобода и Правда
@Jovanka. Опери то суђе у судопери!Немој да причаш о стварима које не знаш! Није Политикин сајт вождовачка пијаца! Амен!
Preporučujem 3
podstanarluk izlazi iz prakse, svi će morati kupiti stanove
Kod nas gazde naplaćuju u sklopu zakupnine i sve troškove, infostan, struju, telefon...i on to plaća. Ako trošiš više, moraš da doplatiš razliku ili letiš napolje. Nema problema oko dugovanja infostnu, struju.... A šta je sa kreditima od banke koji podignu zakupci za ličnu potrošnju? I za to plene imovinu gazde?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja