četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 21.11.2017. u 22:00 Anica Telesković
CENE SE NE SMANjUJU IAKO DINAR JAČA

Evro pada, marže skaču

Nijedna institucija nema konkretne podatke o tome kolike su razlike između prodajnih i nabavnih cena u Srbiji
(Фото Д. Јевремовић)

Svaki potrošač u Srbiji zna da cene rastu kad evro ojača i za izvođenje takvog zaključka nije neophodno šire znanje iz oblasti makroekonomije. Dinar je, međutim, od početka godine, zaključno sa oktobrom, u odnosu na evro ojačao za 3,5 odsto.

Zašto ovo slabljenje evra nije bilo praćeno i padom cena? Odgovor na ovo pitanje dala je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju najnovijeg izveštaja o inflaciji. Govoreći o tome kako je sadašnji kurs od oko 118 dinara za evro odraz političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji, guvernerka se osvrnula i na kretanje cena.

– Iza ovog kursa stoje realna kretanja u koja mnogi ne žele da poveruju. Ali, ipak, poveruju svaki put kada treba da plate ratu kredita. I žao mi je što ne mogu tu istu veru, da je dinar ojačao, da vide i u cenama. I to srazmerno jačanju nacionalne valute – izjavila je Tabakovićeva i dodala da su uzrok tome velike trgovačke marže.

Guvernerka je istakla da je u periodu od 1950. do 1980. godine rast marži u svetu stagnirao i iznosio je oko 20 procenata, da bi od 1980. do 2014. rast marži najjačih trgovinskih kuća i kompanija dostigao 67 odsto.

To nije samo svetska praksa i u tome treba tražiti razlog zašto se cene proizvoda ne smanjuju iako dinar jača, istakla je guvernerka. Dodala je da Narodna banka Srbije (NBS) upravo sprovodi istraživanje o tome kolike su marže u našoj zemlji, ali više detalja o tome nije iznela.

Konkretne podatke o tome koliko iznose marže u Srbiji nismo dobili ni u centralnoj banci. Za „Politiku” su pojasnili da istraživanja o maržama NBS radi za svoje interne potrebe, ali da ti podaci nisu sami sebi cilj, već su deo širih analiza koje su u opisu posla centralne banke. Zbog toga pojedinačne podatke o tome koliko iznose marže u Srbiji NBS ne objavljuje. Ako NBS ima podatke o maržama, to znači da guvernerka ne priča napamet kad kaže da su one u našoj zemlji visoke, iako trgovci to poslednjih dana demantuju.

Problem je, međutim, što u poslednjih nekoliko godina nije urađena nijedna analiza o tome koliko iznose marže u Srbiji. Komisija za zaštitu konkurencije nekoliko puta se bavila tim pitanjem, obično prilikom nekih preuzimanja na tržištu maloprodaje, kao kada je „Delez” 2011. godine kupio „Maksi”. Ali, te podatke nije javno objavila. Kako su tada objašnjavali u komisiji, trgovci su im informacije dostavljali za potrebe analize, a ne da bi ih neko javno objavio. Međutim, ista komisija je krajem 2006. godine, u okviru postupka koji je vodila protiv „Delte” Miroslava Miškovića, u svojim rešenjima javno objavljivala podatke o tome koliko iznose marže u kojoj trgovini u Srbiji. U tom trenutku marže na šećer kretale su se od 2,52 do 14,81 odsto i bile su najniže u „Merkatoru”, a najveće u tadašnjem „Ce marketu”.

I Institut ekonomskih nauka takođe je, 2011. godine, radio analizu tržišta maloprodaje i nije imao pravo da podatke o maržama objavi.

Zbog toga se svaki put kad se u javnosti povede priča o tome iznose paušalne ocene koliko one iznose. I dok stručnjaci „ispaljuju” procente koji idu i do 400 odsto, trgovci se brane kako su marže u našoj zemlji niske. Najniže su, kažu nezvanično, na osnovne životne namirnice (hleb i mleko) i kreću se do dva odsto, dok se na ostalu prehrambenu i neprehrambenu robu utrostručuju.

Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da priča o formiranju cena u našoj zemlji nije tako jednostavna kao što se na prvi pogled čini.

– Bez neke ozbiljnije analize strukture cena ne može se tek tako krivica svaliti na trgovce, jer u formiranju cena učestvuje čitav lanac. Trgovina je tambura u koju se najlakše udara i to je već odavno postala praksa političara u Srbiji – zaključuje Bogetić.

Kurs ipak utiče na cene

Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), ističe da jačanje dinara ipak utiče na cene.

– To se najjasnije vidi na cenama nafte i naftnih derivata. Na svetskom tržištu u poslednjih nekoliko nedelja cene nafte su porasle 14 odsto, dok je na međugodišnjem nivou taj rast 40 odsto. Da nije bilo efekta kursa, odnosno da dinar nije skakao, ta maloprodajna cena bila bi neuporedivo viša – kaže Nikolić i dodaje da je na ovaj način to poskupljenje ublaženo.

Ranijih godina, kad je Srbija imala i dvocifrenu stopu inflacije, obično je rast kursa bio okidač za rast cena.

– Cene energenata obično su prve davale takt za rast inflacije, jer je njihov udeo u formiranju ukupnog indeksa maloprodajnih cena. Ta spirala je radila tako što prvo dinar krene da slabi, na to se nadovezuje gorivo, nekad i cene električne energije i onda se to prenosi na hranu – podseća Nikolić.

On dodaje da ove godine, bez obzira na to što je proizvodnja kukuruza opala za 30 odsto, ta sirovina nije za toliko poskupela. Veći je efekat te uvezene cene kukuruza, koja se nije bitnije promenila nego kretanja na domaćem tržištu, zaključuje Nikolić.

Statistika: Hrana je pojeftinila

Međugodišnja inflacija u oktobru iznosila je 2,8 odsto, pokazuju podaci zvanične statistike. U odnosu na prethodni mesec, poskupeli su odeća i obuća (2,5 odsto), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,8 odsto) i zdravstvo (0,6 odsto). Rast cena zabeležen je i u grupama nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,4 odsto), transport (0,2 odsto) i rekreacija i kultura (0,1 odsto). Prema podacima zvanične statistike, pojeftinile su komunikacije (0,9 odsto), obrazovanje (0,2 odsto), hrana i bezalkoholna pića (0,1 odsto).

Komеntari13
4243c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pat
Nije bila na svakom predavanju, na pivatnom Fakultetu, verovatno je imala druga vaznija zaduzenja...
vlada
Nece narod da kupuje jeftinu robu !
Rade
Gospodjo Tabaković, ili se pravite ludom, ili neke stvari vam nisu jasne, kad je u pitanju domaće tržište. Ovde cene skaču i kad "pada" i kad raste evro, zato što kalkulaciju prave u evrima, a ponašaju se prema vrednosti dinara. U prvom slučaju to pravdaju vrednošću evra, a u drugom, vrednošću dinara. I u jednom i drugom nezakonito profitiraju. Problem je dakle u državi koja ne drži konce u svojim rukama. Na primer, u Švajcarskoj se vrednost benzina na pumpama menja nedeljno, ako cene na svetskom tržiptu idu gore-dole. Naravno, idu i na gore i na dole. Ovde, na dole, nećemo videti skoro...
mita
ako su troškovi niži to bi ojacalo zaposljavanje ili povećalo plate, a ne povećalo marže. koga ona zamajava. svaki pametan čovek ulaze dalje u širenje posla, ako vidi da ima više zarade
Боривоје Банковић
Осим у неолибералној економији која једе своју и нашу будућност да би имала што већи профит сада и одмах. Улаже се што је мање могуће, ресурси се користе до максимума а фирма се продаје на најмањи знак пада профита.
Jelisaveta
Ovo je dobro za uvoznike a lose za izvoznike.A sto se tice cena gde ste videli da neko smanji cene kad drzavna moneta revalvira tj. poraste.To je liberalno trziste i to niko ne moze da kontrolise.Veliki trgovinski lanci u Srbiji imaju malu konkurenciju, ako im dodje n.pr. Lidl ili Aldi sa jako niskim cenama, morace da snize svoje cene.
Боривоје Банковић
Имате већ сада у трговинским ланцима које сте споменули производе "јако ниске цене" који (не)квалитетом одговарају онима у "Лидлу" и "Алдију". Као рецимо "џемове" од желатинозне масе у којој пливају честице воћа које је на слици на амбалажи. Међутим, за квалитетну робу ћете платити пуну цену и у та два споменута ланца. "Када дође Лидл" је још једна у низу српских бајки. Нешто слично као "кад уђемо у ЕУ".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja