Svaki potrošač u Srbiji zna da cene rastu kad evro ojača i za izvođenje takvog zaključka nije neophodno šire znanje iz oblasti makroekonomije. Dinar je, međutim, od početka godine, zaključno sa oktobrom, u odnosu na evro ojačao za 3,5 odsto.

Zašto ovo slabljenje evra nije bilo praćeno i padom cena? Odgovor na ovo pitanje dala je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju najnovijeg izveštaja o inflaciji. Govoreći o tome kako je sadašnji kurs od oko 118 dinara za evro odraz političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji, guvernerka se osvrnula i na kretanje cena.

– Iza ovog kursa stoje realna kretanja u koja mnogi ne žele da poveruju. Ali, ipak, poveruju svaki put kada treba da plate ratu kredita. I žao mi je što ne mogu tu istu veru, da je dinar ojačao, da vide i u cenama. I to srazmerno jačanju nacionalne valute – izjavila je Tabakovićeva i dodala da su uzrok tome velike trgovačke marže.

Guvernerka je istakla da je u periodu od 1950. do 1980. godine rast marži u svetu stagnirao i iznosio je oko 20 procenata, da bi od 1980. do 2014. rast marži najjačih trgovinskih kuća i kompanija dostigao 67 odsto.

To nije samo svetska praksa i u tome treba tražiti razlog zašto se cene proizvoda ne smanjuju iako dinar jača, istakla je guvernerka. Dodala je da Narodna banka Srbije (NBS) upravo sprovodi istraživanje o tome kolike su marže u našoj zemlji, ali više detalja o tome nije iznela.

Konkretne podatke o tome koliko iznose marže u Srbiji nismo dobili ni u centralnoj banci. Za „Politiku” su pojasnili da istraživanja o maržama NBS radi za svoje interne potrebe, ali da ti podaci nisu sami sebi cilj, već su deo širih analiza koje su u opisu posla centralne banke. Zbog toga pojedinačne podatke o tome koliko iznose marže u Srbiji NBS ne objavljuje. Ako NBS ima podatke o maržama, to znači da guvernerka ne priča napamet kad kaže da su one u našoj zemlji visoke, iako trgovci to poslednjih dana demantuju.

Problem je, međutim, što u poslednjih nekoliko godina nije urađena nijedna analiza o tome koliko iznose marže u Srbiji. Komisija za zaštitu konkurencije nekoliko puta se bavila tim pitanjem, obično prilikom nekih preuzimanja na tržištu maloprodaje, kao kada je „Delez” 2011. godine kupio „Maksi”. Ali, te podatke nije javno objavila. Kako su tada objašnjavali u komisiji, trgovci su im informacije dostavljali za potrebe analize, a ne da bi ih neko javno objavio. Međutim, ista komisija je krajem 2006. godine, u okviru postupka koji je vodila protiv „Delte” Miroslava Miškovića, u svojim rešenjima javno objavljivala podatke o tome koliko iznose marže u kojoj trgovini u Srbiji. U tom trenutku marže na šećer kretale su se od 2,52 do 14,81 odsto i bile su najniže u „Merkatoru”, a najveće u tadašnjem „Ce marketu”.

I Institut ekonomskih nauka takođe je, 2011. godine, radio analizu tržišta maloprodaje i nije imao pravo da podatke o maržama objavi.

Zbog toga se svaki put kad se u javnosti povede priča o tome iznose paušalne ocene koliko one iznose. I dok stručnjaci „ispaljuju” procente koji idu i do 400 odsto, trgovci se brane kako su marže u našoj zemlji niske. Najniže su, kažu nezvanično, na osnovne životne namirnice (hleb i mleko) i kreću se do dva odsto, dok se na ostalu prehrambenu i neprehrambenu robu utrostručuju.

Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da priča o formiranju cena u našoj zemlji nije tako jednostavna kao što se na prvi pogled čini.

– Bez neke ozbiljnije analize strukture cena ne može se tek tako krivica svaliti na trgovce, jer u formiranju cena učestvuje čitav lanac. Trgovina je tambura u koju se najlakše udara i to je već odavno postala praksa političara u Srbiji – zaključuje Bogetić.

Kurs ipak utiče na cene

Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), ističe da jačanje dinara ipak utiče na cene.

– To se najjasnije vidi na cenama nafte i naftnih derivata. Na svetskom tržištu u poslednjih nekoliko nedelja cene nafte su porasle 14 odsto, dok je na međugodišnjem nivou taj rast 40 odsto. Da nije bilo efekta kursa, odnosno da dinar nije skakao, ta maloprodajna cena bila bi neuporedivo viša – kaže Nikolić i dodaje da je na ovaj način to poskupljenje ublaženo.

Ranijih godina, kad je Srbija imala i dvocifrenu stopu inflacije, obično je rast kursa bio okidač za rast cena.

– Cene energenata obično su prve davale takt za rast inflacije, jer je njihov udeo u formiranju ukupnog indeksa maloprodajnih cena. Ta spirala je radila tako što prvo dinar krene da slabi, na to se nadovezuje gorivo, nekad i cene električne energije i onda se to prenosi na hranu – podseća Nikolić.

On dodaje da ove godine, bez obzira na to što je proizvodnja kukuruza opala za 30 odsto, ta sirovina nije za toliko poskupela. Veći je efekat te uvezene cene kukuruza, koja se nije bitnije promenila nego kretanja na domaćem tržištu, zaključuje Nikolić.

Statistika: Hrana je pojeftinila

Međugodišnja inflacija u oktobru iznosila je 2,8 odsto, pokazuju podaci zvanične statistike. U odnosu na prethodni mesec, poskupeli su odeća i obuća (2,5 odsto), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,8 odsto) i zdravstvo (0,6 odsto). Rast cena zabeležen je i u grupama nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,4 odsto), transport (0,2 odsto) i rekreacija i kultura (0,1 odsto). Prema podacima zvanične statistike, pojeftinile su komunikacije (0,9 odsto), obrazovanje (0,2 odsto), hrana i bezalkoholna pića (0,1 odsto).