nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:08

Turska i EU ponovo pregovaraju o izbeglicama

Do kraja godine biće oživljen dijalog Brisela i Ankare o migrantskoj krizi, koja bi još jače uzdrmala evropske zemlje ako bi se otvorile turske granice
Autor: Vojislav Lalićčetvrtak, 23.11.2017. u 08:33
Авганистанци се у провинцији Измир спремају за укрцавање на брод ка грчким острвима (Фото Ројтерс/У. Бекташ)

Evropska unija i Turska su se dogovorile da do kraja godine pokušaju da ožive posustali dijalog i da razmotre dalje sprovođenje dogovora o rešavanju izbegličke krize, koji se suočava sa poteškoćama.

EU i Turska će do kraja godine na sastancima u Briselu i Ankari na visokom nivou razgovarati o zajedničkoj borbi protiv terorizma i bezbednosti, migrantskoj krizi, kao i o ekonomskoj i energetskoj saradnji, potvrdio je agenciji Anadolija predsednik delegacije EU u Ankari, ambasador Kristijan Berger.

U predstojećim razgovorima posebna pažnja biće posvećena, kako se najavljuje, daljem rešavanju izbegličke krize, koja ponovo preti evropskim zemljama, pogotovo ukoliko Ankara otvori svoje zapadne granice. Dve strane su u martu 2016. godine postigle dogovor da Turska na svojoj teritoriji zaustavi one koji stižu sa Bliskog istoka i iz još daljih oblasti Azije. Taj talas je zahvaljujući tom sporazumu dobrim delom blokiran. U prvih deset meseci ove godine na grčka ostrva je, iz Anadolije, stiglo svega 23.000 migranata, a u istom period 2016. bilo ih je 170.000. U Ankari iznova tvrde da EU ne ispunjava svoje obaveze u rešavanju tog problema i povremeno preti i time da će podići svoje granične rampe ka uniji, dozvoljavajući novi priliv migranata.

EU se obavezala da u prvoj fazi rešavanja migrantske krize uplati Ankari tri milijarde evra, a kasnije još tri milijarde, kako bi turske vlasti mogle da obezbede smeštaj i ostale potrepštine za tri miliona ljudi pristiglih iz susednih zemalja i okoline. U Ankari tvrde da im je dosad uplaćeno svega 900 miliona evra. U Briselu iznova obećavaju da će ispuniti svoje (finansijske) obaveze prema Turskoj.

Odnosi Brisela i Ankare su poslednjih meseci u krizi kakva se ne pamti još od 2005. godine, kada je Turska počela pristupne pregovore koji još tapkaju u mestu. Turski zvaničnici optužuju pojedine zemlje članice EU da nisu podržale Ankaru u borbi protiv pučista koji su sredinom prošle godine pokušali da izvedu vojni udar, odnosno da u Nemačkoj, Holandiji i još nekim zemljama EU pružaju utočište onima koje turske vlasti označavaju kao teroriste.

To se pretvorilo u pravi verbalni rat u kome se reči ne biraju.

„Neki političari u Nemačkoj i Holandiji sada se ponašaju kao nacisti”, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Oni zapravo, prema Erdoganu, vode dvoličnu politiku: na rečima su za borbu protiv terorista a u praksi im pružaju utočište i odbijaju da ih izruče pravosudnim organima Turske.

U Briselu, međutim, optužuju Ankaru da se udaljila od demokratskih evropskih standarda i da pod izgovorom suzbijanja terorista nemilosrdno progoni političke protivnike, novinare i borce za ljudska prava. Od Ankare se traži da ukine vanredno stanje i da poštuje vladavinu prava.

„Ankara je ta koja se u poslednje vreme udaljila od demokratskih vrednosti unije a ne EU od Turske”, odgovaraju na te optužbe u Briselu.

EU nije, iako je obećala, ukinula vize za turske državljane i nije ubrzala praktično zamrznute pristupne pregovore. U poslednje tri godine nije otvoreno nijedno novo poglavlje, dok su razgovori okončani samo u jednoj od ukupno 35 oblasti. Ako se nastavi tim tempom, Turska će ući u EU tek u sledećem veku, ukoliko se to ikad i desi pošto na Zapadu još uvek ima onih koji misle da toj muslimanskoj zemlji nije mesto u hrišćanskoj „evropskoj porodici”. Umesto punopravnog članstva njoj se nudi „privilegovano partnerstvo” sa zemljama EU, pošto je Turska važan partner NATO-a na jugoistočnom krilu vojne alijanse. U Ankari o tome ne žele da razgovaraju i prete da će se u tom slučaju okrenuti na istok ka Šangajskoj organizaciji za saradnju, u kojoj su Rusija, Kina, Indija i druge azijske zemlje.


Komentari2
b9ae8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Evropa bi morala da ispunjava svoje obaveze prema Turskoj koja je na svojoj teritoriji zaustavila tri miliona izbeglica iz Sirije i Avganistana. To dvolicno ponasanje Brisela moglo bi skupo da kosta balkanske zemlje koje su na putu migranata.EU nije platila ni polovinu para koje je obecala kao pomoc Ankari.
Carnivoje Maksimovic
Problemi izbeglica ce jos dugo opterecivati  odnose  Evropske unije i Turske.To moze ako se ne resi da pogodi i nasu zemlju ukoliko se ponovo otvori balkanska ruta ka zapadnoj Evropi kao sto se desavalo ranije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja