utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:07

„Oj Moravo” na manastirskom groblju u Melburnu

Da li je bosonogi seljačić sa šajkačom, kada se takmičio sa drugarima ko će dalje da baci kamen sa obale Morave u reku i pomislio da će jednoga dana kosti da ostavi u pustinji na kraju sveta
Autor: ​Predrag Vučinićpetak, 24.11.2017. u 18:10
Капија на крају света (Фото Пиксабеј)

Stanovnici Australije svoju domovinu nazivaju srećna zemlja, a za tu, opšte prihvaćenu, teoriju zaslužni su mediji i političari. Dokaz za široke narodne slojeve jednostavan je i jasan: u afričkim državama se umire od gladi, po Bliskom istoku se krvavo ratuje, uragani haraju Amerikom, a kod nas je sve mirno i dobro... Ruku na srce u ovom razmišljanju ima istine.

Jedne nedelje otišao sam u posetu srpskom pravoslavnom manastiru „Sveti Sava” u seocetu Ilejn, 150 kilometara u kopno od Melburna. Manastirsko imanje je veliko, tu je malena crkva, manastirska sala, prostorije u kojima žive monasi i na jednom uzvišenju manastirsko groblje.

Foto Piksabej

Bio je hladan, tmuran i vetrovit zimski dan, prošetao sam do groblja, a koje je poznato po orginalnim nadgrobnim natpisima, meni najupečatljiviji onaj samo sa rečima: “Oj Moravo”. Pogledao sam po okolini koja je delovala krajnje depresivno, polupustinja sa sasušenom travom, retkim niskim drvećem, vetar raznosi suve grančice...

Sve me je neodoljivo podsetilo na srpske narodne bajke, na onoga koji je došao na kraj sveta. Pa ako tog kraja sveta ima, onda je to ovo groblje i nedođija koja ga okružuje, a kad se bolje razmisli imali šta logičnije nego da je na kraju sveta groblje. Odjednom mi naleti slika ranog detinjstva, rascvetane bašte Zvezdare u sunčana prolećna jutra, ruže vire kroz tarabe i preko kapija... Pomislim da li je bosonogi seljačić sa šajkačom, kada se takmičio sa drugarima ko će dalje da baci kamen sa obale Morave u reku i pomislio da će jednoga dana kosti da ostavi u pustinji na kraju sveta. Oj Moravo.

„Dao sam Australiji i mladost i život i porodicu, ali telo ne dam. Rekao sam svojima da me kad umrem opšalju u kovčegu u Solun i da me tamo sahrane... Tamo mirišu i more i zemlja”

Pozdravljam se sa kaluđerima i krećem natrag u Melburn. Već u selu, na autobuskoj stanici pored puta vidim autostopera, srednjih godina sa rancem na leđima, odlučujem da ga povezem. Vrlo brzo shvatim da mi je saputnik pripit, a iz ranca zveckaju flaše. Zove se Janis, radi kao pekar kod gazde Kineza. Objašnjava mi da je bio u poseti prijatelju koji je odlučio da penzionerske dane provodi na farmi uz ograničenu proizvodnju u Australiji zabranjene domaće rakije. Hoće da mi pokloni jednu flašu, ja mu se zahvaljujem i odbijam, ali on ne odustaje i zahteva da iz otvorene flaše pomirišem. Rakija stvarno lepo miriše, kao neka travarica, mastika.

Janis stalno poteže flašu, postaje sve glasniji i pričljiviji, pa na kraju prelazi u monolog i glasna razmišljanja o životu:

„Gledam juče ovu nedođiju pa se setim mog Soluna... Solun je najlepši grad na svetu, a u proleće kad procvetaju parkovi zamiriše ceo grad. Jesi li ti primetio da ovde cveće ne miriše. Dao sam Australiji i mladost i život i porodicu, ali telo ne dam. Rekao sam svojima da me kad umrem opšalju u kovčegu u Solun i da me tamo sahrane...Tamo mirišu i more i zemlja”.

Foto Piksabej

U momentu sam pomislio da se s Janisom unesem u diskusiju, ali sam odmah shvatio koliko bi to bilo besmisleno.

Sa lokalnog puta smo stigli do velikog autoputa, a u daljini su se u sumraku nazirali oblakoderi Melburna. Janis je sad već dobro pijan zagrlio flašu i tiho pevao tužne grčke pesme. Pogledao sam na sat o pomislio da ću uspeti da legnem ranije, jer sutra je novi radni dan u srećnoj zemlji u kojoj ne miriše cveće.

 

Predrag Vučinić, Melburn

 


Komentari30
e84c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Verica K
Bila sam u poseti u Australiji (melburn) i prvo sto sam pitala kad smo stigli sa aerodroma bilo je: "Sta ovde tako mirise?" Moji domacini nisu znali da mi odgovore, a ja sam posle shvatila da ogromno drvece eukaliptusa siri svoj osvezavajuci miris. Oni koji tamo zive i ne primecuju razliku, dok je za mene to bilo pravo osvezenje posle beogradskog vazduha. Plus morski vazduh, iako je bio jun mesec, znaci pocetak zime tamo.
Jelena
Da ga prebace iz Melburna u kovčeg za Solun, bojim se trebace mu vise od nekoliko boca rakije.
Boris Marjanov
Za veliko je iznanedjenje da ova kratka prica danima jedan of najcitanijih tekstova u Politici. Zakljucujem da je citaocima u ovo stesno i tesko vreme potrebno da procitaju emotivnu pricu o malom coveku u kojoj mogu sebe da nadju.
Jasminka Tesic
Ова прича је пренета са Политике на више портала а на једном од њих, Башта Балкана читатељка је оставила предиван коментар ВЕЧИТИ ЖАЛ ЗА НАМА И У НАМА
Бранко Радишић
Жао ми је кад прочитам коментаре у којима се објашњава да цвеће мирише у баштама, да манастирска црква није мала него средња, да је гробље лепо а не депресивно..., ови су очигледно побркали лончиће јер ово је предивна прича о љубави за родним крајем, а за оне који мисле да манастирска црква није мала, да слике не одговарају тексту... ево стихова песме Мирослава Илића Kraj bunara dunja zuta, а orasi pored puta, na vrh bregova kuca dedova Besnom vrancu mokra griva dok luduje ispod sljiva a kraj kapije, sarov planduje Amerika, Amerika zemlja velika ali metar moga sela Amerika cela
Electra
Pesnicke slobode ne smeju da budu razlog da se izvrcu cinjenice. Pisac ima svoje tvrdnje, da bi ih ilustrovao ne mora da izmislja. Bila sam u Australiji i mogu da potvrdim da od onolikog sunca tamo raste gigantsko cvece koje itekako mirise. Imaju neverovatna vina za koje mi u Evropi ne znamo, recimo. Ima u Australiji puno toga sto nigde drugde ne ovoj planeti ne postoji, ali tim se temama Miroslav Ilic nije bavio.
Preporučujem 22

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja