subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:50

Dokovi Dablina spremaju se za bregzit

Povoljni porezi i obrazovano stanovništvo privukli su globalne džinove interneta da u Irskoj otvore evropske centrale
Autor: Jelena Kavajasubota, 25.11.2017. u 21:41
(Фо­тографије Ј. Ка­ва­ја)
Фран­цуз, Ве­не­цу­е­ла­нац, Ита­ли­јан и Швај­ца­рац испред „Феј­сбу­ка” у Да­бли­ну

Od našeg specijalnog izveštača
Dablin – „Vidite ove dizalice svuda okolo. To se gradi za globalne korporacije koje će zbog bregzita da se presele u Irsku”, priča samouvereno tamnoputi taksista koji se pre 16 godina doselio iz Nigerije u Irsku. Ostali nisu baš toliko sigurni i strepe od mogućih posledica odlaska jedinog kopnenog suseda iz evropske porodice – od otežanog izvoza hrane na najveće tržište do toga da će Britanci odvući zdravstvene radnike da bi popunili nestašicu kada strani radnici napuste Ujedinjeno Kraljevstvo.

Za Silicijumske dokove Dablina, kako neki nazivaju tehnološko čvorište Evrope, svakako nema zime. „Amazon” se uskoro širi za dodatnih 7.500 kvadrata i najavljuje još 500 radnih mesta pored sadašnjih 1.400.

Nekada oronuli deo grada uz luku na Irskom moru doživeo je preobražaj u poslednjoj deceniji 20. veka i na početku novog milenijuma. Povoljni porezi i obrazovano stanovništvo privukli su globalne džinove interneta da ovde otvore evropske centrale. Prvi je došao „Gugl” 2002, a potom „Fejsbuk”, „Tviter” i „Amazon”, dok se „Epl” smestio u Korku na jugu zemlje sa 4,8 miliona stanovnika.

Moderna poslovna četvrt je i simbol oporavka zemlje od finansijske krize 2008. Na sve strane bruje kranovi i niču novi kompleksi, a trećina objekata je unapred zakupljena. Na jednom od gradilišta radi Marijan, sezonac iz Rumunije. Kaže nam da su uslovi mnogi bolji nego u njegovoj domovini i da u ekipi ima nekoliko keramičara iz Srbije.

Zemlja koja ima jednu od najvećih dijaspora na svetu u odnosu na broj stanovnika postala je privlačna imigrantima sa svih strana.

Zvanični podaci pokazuju da se za 12 meseci do aprila u zemlju ovaca, piva i viskija doselilo 84.600 ljudi, najviše od 2008. godine.

U hotelu koji gleda na luku večeru nam služi muškarac u četrdesetim godinama, a pločica na grudima otkriva da je takođe jedan od došljaka.

„Došao sam pre dva meseca i čekam da mi se porodica pridruži. Trenutno radim dva posla jer su stanovi preskupi. Dvosoban stan je  oko 1.500 evra mesečno, ali, kada dođe supruga, sa dve plate biće lakše”, kaže Predrag iz Tivta i objašnjava da je papire dobio lako jer ima hrvatski pasoš.

Jedan od brojnih mostova preko reke Lifi vodi na dokove. Mladi ljudi užurbano ulaze i izlaze kroz rotirajuća vrata modernih staklenih zgrada. Od petnaestak zaposlenih koje smo zaustavili ispred zgrade „Fejsbuka” i malo dalje ispred „Gugla” nijedan nije Irac. To ne čudi, jer 70 odsto od 6.000 zaposlenih u dablinskom „Guglu” jesu stranci. Četvorica momaka –  Italijan, Venecuelanac, Francuz i Švajcarac – pristaju da ih fotografišemo malo dalje od glavnog ulaza u zgradu „Fejsbuka”. Zaposleni su u sektoru koji se bavi oglašavanjem i kažu da nije bilo teško dobiti posao u Zakerbergovoj kompaniji iako nijedan nema fakultetsku diplomu.

Ljudi u pabovima hvale se da je Irska gostoljubiva, da je primala izbeglice još od rata u Iraku i da je nedavno prihvatila više migranata od propisane evropske kvote. Međutim, pre 13 godina, usled medijske hajke da je u dablinskim porodilištima najviše crnkinja, građani su izglasali da se roditeljima dece imigranata rođene u Irskoj uskrati pravo na državljanstvo. Svi koji su tada žalili što je zemlja pokazala rasizam obradovali su se letos kada je kao novo lice šarolike i inkluzivne Irske za premijera izabran Leo Varadkar (38), sin doseljenika iz Indije.

U platformama vodećih partija važna tema je emigracija. Po svetu je rasuto 70 miliona ljudi irskog porekla, a spomenici podsećaju na istorijske okolnosti zbog kojih van domovine živi svaka šesta osoba rođena na ostrvu. Uz obalu reke usidrena je replika broda kojim su se sredinom 19. veka hiljade ljudi otiskivale na tronedeljnu neizvesnu plovidbu do Amerike. Tada se za svega pet godina, tražeći spas od strašne gladi, dva miliona stanovnika iselilo, a milion je umrlo. Na njih podsećaju sablasne figure memorijalnog kompleksa pored reke.

Malo dalje, u Muzeju emigracije u 20 interaktivnih galerija smenjuju se priče o poznatim i manje poznatim ljudima irskog porekla. Među njima su Barak Obama, Če Gevara i Grejs Keli. Možda najpoznatiji Irac Džejms Džojs napustio je domovinu 1912. i u dobrovoljnom izgnanstvu živeo još skoro tri decenije. Muzej na neki način opravdava sve koji su zbog nužde ili svojom voljom napustili ostrvo i istovremeno slavi njihov doprinos novoj domovini i svetu.

Novi talas emigracije usledio je posle ekonomske krize 2008, kada su se Irci masovno iseljavali u Australiju, Kanadu i Novi Zeland. Iako je 2015. vlada pokrenula kampanju da podstakne povratnike i nadala se da će već sledeće godine imati pozitivan bilans, to se još nije ostvarilo. Za godinu dana, do aprila 2017, „u minusu” su za 3.400 građana, što je ipak mnogo bolje od 2012. kada je 30.000 više Iraca otišlo nego što ih se vratilo.


Komentari3
0af56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован Скерлић
Сједињене Америчке Државе преко својих великих компанија, пре свега Микрософта, Интела, Епла, Амазона, Алфабета (Гугла) и Фејсбука покушавају да доминирају европском Унијом. То раде на тај начин што њихове фирме купују земљу у ЕУ и диктирају промене закона у Ирској и другим земљама ЕУ које на овај начин бивају дефакто окупиране. Више на ту тему чућете наредних година, а то је прича повезана са ”инвеститорима” који немају ни име ни презиме ни адресу становања.
Бранислав Станојловић
Вама се само чини да су то новости, или они некима одговара да их тако представе. Нама који живимо у Уједињеном Краљевству је познато да су такве компаније у Ирској још од прошлог века.
Noka
Obrazovano stanovnisvo Irske je napustilo Irsku zbog krize 2008 koja je ovu zemlju najvise pogodila u celoj EU. Tacno je da se se Irska privreda ponesto oporavila ali ponajvise zbog Americkih kompanija koje Irska protivno zakonima EU malo ili uopste ne oporezije. Slucaj Apla je karakteristican gde EU insistira da plate poreze Irskoj (mislim negde oko 10 milijardi dolara) a Irci pak ne zele da ih oporezuju kako treba svesni da ako to urade Americke kompanije ce se povuci. Sto se tice Bregzita Irci imaju male sanse da dobiju deo kolaca jer Pariz ili Frankfurt su mnogo veci igraci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja