nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
RAZGOVOR NEDELjE: JORGOVANKA TABAKOVIĆ, guverner Narodne banke Srbije

Strane investicije osnažile dinar

Srbija danas ima rekordno nisku premiju rizika i bolji kreditni rejting. – Najponosnija sam na rešavanje problematičnih kredita
Autor: subota, 25.11.2017. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Na jačanje dinara u ovoj godini presudno su uticale postignuta politička i finansijska stabilnost, odnosno činjenica da je Srbija postala mnogo povoljniji ambijent za ulaganja. Od aprila je ponuda evra značajno prevazilazila tražnju, što je znak sve većeg priliva investicija u našu zemlju. Prvobitna predviđanja o neto prilivu stranih direktnih investicija za ovu godinu revidirali smo sa 1,7 milijardi evra na 2,1 milijardu. Istovremeno, strani investitori imaju sve veće poverenje da ulažu i u dinarske državne hartije od vrednosti, i to dugoročne, ističe u razgovoru za „Politiku” Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Tabakovićeva dodaje da je snaženju dinara doprinela i povećana tražnja građana za domaćom valutom, ali i pojačana kreditna aktivnost banaka: „Pri svemu tome, na deviznom tržištu intervenisali smo efikasno – racionalno smo prodavali evre kada je dinar slabio, a kada su se trendovi okrenuli, kupovali smo da bismo bili spremni da odgovorimo na buduće izazove. Podsećam da je NBS od početka godine neto kupila 935 miliona evra (kupila 1,310 milijardi evra, prodala 375 miliona u prvom kvartalu), a dinar je od početka godine ojačao za 3,4 odsto.”

Ima li u tome i globalnih okolnosti? Vidimo da Evropska centralna banka muku muči s deflacijom...

Istina je da Srbija, kao ni većina drugih zemalja nije imuna na uticaje koji dolaze spolja, bilo da su oni pozitivni ili negativni. Različiti smerovi monetarnih politika vodećih centralnih banaka svakako predstavljaju jedan od najvećih izazova za nas, kao i za druge zemlje u usponu. Jačanjem makroekonomske situacije u zemlji uspeli smo da povećamo njenu otpornost na eventualne negativne uticaje koji bi mogli doći iz okruženja, a odgovornom i promišljenom monetarnom politikom održavamo cenovnu i finansijsku stabilnost, kao i relativnu stabilnost domaće valute. To smo dokazali i u najizazovnijim okolnostima poput tzv. grčke krize ili bregzita, što znači da se dobri rezultati koji postižemo u monetarnoj politici ne mogu pripisivati srećnim okolnostima iz međunarodnog okruženja, kao što se neretko nepravedno čini.

(Foto Anđelko Vasiljević)

Može li dinar još da raste u odnosu na evro, odnosno može li se predvideti koliko će ovaj trend da traje?

Ono na šta uvek podsećamo jeste da se kurs formira na deviznom tržištu pod uticajem ponude i tražnje, a da na njih deluje veliki broj činilaca, kako domaćih, tako i međunarodnih. Očekujemo da će faktori koji su i do sada doprinosili stabilnim kretanjima na tržištu, a pod tim, pre svega, mislim na povoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, i nadalje delovati stabilizujuće. Sezonski u poslednjem tromesečju tražnja za devizama obično bude nešto veća, i to može da uslovi određene pritiske na slabljenje dinara. Mi, svakako, kao i do sada, pažljivo analiziramo potencijalni uticaj svih faktora i spremni smo da, ako bude potrebno, reagujemo da bismo očuvali relativnu stabilnost kursa, ali i nesmetano funkcionisanje tržišta. Za to smo se blagovremeno pripremili kupovinom deviza u periodu kada su trendovi bili nešto povoljniji.

Kako NBS uspeva da kurs dinara sačuva od prevelikih oscilacija, i vidite li pritiske spolja koji bi mogli to da preokrenu?

Kao što sam već pomenula, iz međunarodnog okruženja neizvesnost i dalje u najvećoj meri dolazi od različitih smerova monetarnih politika vodećih centralnih banaka – američkog FED-a i Evropske centralne banke. To bi moglo da se odrazi na kretanje tokova kapitala globalno, kao i na odnose među glavnim svetskim valutama. Normalizacija monetarne politike FED-a mogla bi da uslovi smanjeni priliv kapitala u zemlje u usponu ali, s druge strane, bolji izgledi za privredni rast u regionu i ekspanzivna politika ECB-a pozitivno utiču na spremnost investitora da ulažu u ovaj region, pa tako i u Srbiju. Upravo je veća zainteresovanost stranih investitora i doprinela jačanju dinara kojem smo bili svedoci u proteklom periodu.

Kako se jačanje dinara reflektuje na domaću privredu? Ima li tu opasnosti za izvoznike?

Pre svega, želim da istaknem da je relativna stabilnost kursa koju smo postigli i očuvali u prethodnih pet godina doprinela i doprinosi održavanju niske i stabilne inflacije, stabilnosti finansijskog sistema, kao i predvidivom ambijentu za poslovanje privrede. Što se tiče uvreženog mišljenja da jačanje dinara negativno utiče na poslovanje izvoznika, naše analize pokazuju da je uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz nizak. Veliki broj proizvoda koje Srbija izvozi ima u sebi visok udeo uvoznih komponenti, čime je uticaj kursa na cenovnu konkurentnost tih proizvoda znatno smanjen. Samim tim i vođenje politike kursa s isključivim ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa ne bi bilo opravdano, već se taj cilj mora postići strukturnim merama i reformama na kojima Srbija proteklih godina radi.

Kritičari bi sadašnje stanje opisali kao „zemlja jake valute i slabe privrede”. Zašto dobri pokazatelji, koji su evidentni ne samo u monetarnoj politici, ne generišu brži privredni rast?

Umesto opisa kritičara, preporučujem mesečnu investitorsku prezentaciju na sajtu NBS koja je vernija slika srpske ekonomije. Nedavni napredak Srbije na svetskim listama konkurentnosti potvrđuje da je u zemlji u prethodnom periodu uspešno sproveden veliki broj strukturnih reformi. Srbija danas ima rekordno nisku premiju rizika i bolji kreditni rejting, čemu su, pored strukturnih reformi, doprinele i uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija i očuvana makroekonomska stabilnost. To su važni činioci da se Srbija u očima investitora sve više pozicionira kao povoljna investiciona destinacija i preduslovi koje smo stvorili da u budućnosti imamo i brži privredni rast.

Kažu da jačanje dinara odgovara trgovini hartijama od vrednosti. Kupovina obveznica je isplativa, kao i štednja u dinarima. Jesu li zabeležena značajnija pomeranja u ovim finansijskim oblastima?

Relativna stabilnost kursa je javno dobro i koristi svima. Rast štednje, kao i povećano interesovanje stranih investitora za ulaganje u dinarske državne hartije od vrednosti jasno svedoče o rastu poverenja u domaću valutu. Devizna štednja stanovništva na kraju septembra iznosila je oko 9,3 milijarde evra, i u prvih devet meseci porasla je za 275,6 miliona. Istovremeno, dinarska štednja dostigla je nivo od 49,3 milijarde dinara, i u poređenju sa krajem 2012. godine, povećana je gotovo tri puta. To je u najvećoj meri rezultat niske i stabilne inflacije, relativne stabilnosti kursa, ali i viših kamatnih stopa na dinarsku štednju, kao i činjenice da se prihod od nje ne oporezuje.

(Foto Anđelko Vasiljević)

Zašto su trgovačke marže velike, pa građani ne osećaju jačanje dinara u svakodnevnim, životnim potrebama? Šta treba učini da postanu srazmerne?

U pitanju je fenomen koji nije specifičan samo za Srbiju već loša praksa koja je s međunarodnog tržišta, odnosno po ugledu na velike i moćne kompanije, preneta i u našu zemlju. Svedoci smo da se efekti jačanja dinara ne vide u cenama proizvoda, a da se u periodima slabljenja domaće valute to često navodi kao razlog za poskupljenja. Instrumenti za rešavanje problema visokih marži nisu u rukama NBS, ali verujem da će i samo ukazivanje na lošu praksu doprineti njenom iskorenjivanju, ili barem ublažavanju.

Šta će biti s preostalim državnim bankama? Međunarodni monetarni fond traži da se njihova sudbina reši...

Garancija uspešnog poslovanja i koristi koju građani imaju od bankarskog sektora, pre svega, zavisi od dobrog upravljanja, a mnogo manje od vlasničke strukture. Ako govorimo o Komercijalnoj banci, pored države koja je najveći pojedinačni vlasnik, značajan vlasnički udeo u banci imaju međunarodne finansijske institucije. U skladu sa sporazumom pomenutih akcionara banke, u planu je prodaja paketa akcija u njihovom vlasništvu.

Da li Srbiji treba novi aranžman s MMF-om i kakav bi trebalo da bude? Bord direktora MMF-a je letos lansirao novi instrument, takozvani PCI (instrument koordinacije politika) koji je predviđen za zemlje kojima nije potrebna finansijska podrška.

Imajući u vidu da je taj instrument ustanovljen tek od jula ove godine, nijedna zemlja još nema zaključen takav aranžman, ali postoje zemlje koje se za njega interesuju, i on se ne razlikuje mnogo od aranžmana iz predostrožnosti. Bez obzira na to da li će novog aranžmana biti i u kojoj formi, podsećam vas da naša država, kao i svaka druga članica, ima saradnju sa MMF-om u vidu tzv. konsultacija po članu IV, kao redovnog pregleda i revizije svega što je i inače predmet razgovora u aranžmanu iz predostrožnosti. Ja sam dosadašnjim nivoom saradnje sa MMF-om zadovoljna jer smo na tom poslu bili partneri, i naš odnos nije podrazumevao isporučivanje i ispunjavanje naloga već smo jedni od drugih učili.

Dokle smo stigli s rešavanjem problematičnih kredita?

Jedan od rezultata na koje sam najponosnija jeste značajan napredak u rešavanju pitanja problematičnih kredita. Njihovo učešće je u prethodne dve godine, od usvajanja Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, smanjeno na 12,2 odsto, odnosno za više od deset procentnih poena. Time je njihovo učešće spušteno na najniži nivo u proteklih devet godina, tj. od januara 2009. godine. NBS je sve obaveze predviđene Strategijom, odnosno svojim akcionim planom ispunila, a učinila je i korak više donošenjem Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, čiji rezultati se već vide i u brojkama, odnosno otpisu 53 milijarde dinara kredita.

Da li vas rezultati na poziciji guvernera preporučuju za premijera Srbije, posle budućih parlamentarnih izbora? Bez obzira na to da li će biti vanredni ili u redovnom roku...

Rizikujući da budem shvaćena neskromno ili preskromno na takva pitanja odgovaram kontrapitanjem: A ko bi u tom slučaju bio guverner NBS? Iako možda ponekad tako deluje, ovo nije posao koji se radi sam od sebe i za koji možete da kažete da ste ga konačno završili, već u njega morate da ulažete svakodnevne, kontinuirane napore.


Komentari24
c216f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jaranovic
Da li treba biti veliki stručnjak pa da - na osnovu brojnih iskustava i primera iz sveta glede neutemeljenog jačanja sopstvene valute - zaključiti da ovakvim potezom sečemo granu na kojoj sedimo. Obrazloženje guvernerke o razlogu jačanja dinara je, najblaže rečeno, veoma diskutabilno i to će biti uskoro svima jasno jer će osetiti na sopstvenoj koži. Ne razumem zbog čega se sve ovo radi jer je cena ovakvih poteza veoma, veoma velika. Rekao bih, ogromna. Ali, ako tako hoćemo, onda ništa.
Kovac M
Nadam se da ce moj komentar, odnosno poziv,biti adekvatan sa obzirom na intervju sa guvernerkom, a to je, da je vrijeme da politika kao jedna od rijetkih ozbiljnih novinskih kuca na prostoru bivse SFRJ bude u korak sa vremenom i omoguci placanje pretplate preko "paypala". Potencijalni pretplatnik!
Djordje Marković
Kada se razgrne magla o jakom dinaru uočavaju se sledeće činjenice.Prvo,jačanje tražnje za dinarom medju gradjanima,kada se prevede,znači da su gradjani u toj meri osiromašili da više ne mogu od svojih primanja da finansiraju svoje osnovne potrebe,pa su prinudjeni da prodaju devize koje su nekada uspeli da uštede za crne dane.Drugo,forsiranjem "jakog" dinara ogroman novac se preliva stranim bankama i špekulantima koji su kupili dinarske obveznice,tako da će samo ove godine zbog jačanja dinara skoro duplirati svoj profit u evrima(sa 6-7% na 11-12% u evrima).Ovako se država osiromašuje i to prilično.Treće,što se tiče neto priliv stranih direktnih investicija,po podacima same NBS je za period januar-septembar ove godine u minusu od 1,64 milijarde evra ,a ne u plusu,kako guvernerka kaže.To je lako proverljiv i javno dostupan podatak.
Борисав Сикимић
Изјава „повећано интересовање страних инвеститора за улагање у динарске државне хартије од вредности...“ заслужује превод: „Повећано интересовање страних КРЕДИТОРА за куповину државних хартија од вредности...“, уз додатни превод да „повећано интересовање“ резултира из високих каматних стопа, које држава нуди да би се, тј. нас, и даље задуживала.
Slavčez
A kad stigne dospeće za naplatu hartija od vrednosti, jao si ga nama.
Preporučujem 17
pera
Samo nam objasni guvernerko,kako to da dinar jaca,a cene rastu?! Na "dobrobit" nas penzionera i ostalih gradjana...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja