ponedeljak, 20.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Univerzitetu nema ko da vrati imovinu zadužbina

Agen­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju od­bi­la je sve na­še zah­te­ve za po­vra­ćaj, Uprav­ni sud već je ne­ko­li­ko žal­bi ne­ga­tiv­no re­šio, a Ustav­ni sud ogla­sio se ne­na­dle­žnim. Tre­nut­no je sve u ru­ka­ma vla­de, ka­že prof. dr Ži­van La­zo­vić, pro­rek­tor BU
Autor: Milica Dimitrijevićsubota, 25.11.2017. u 21:44
Бо­та­нич­ка ба­шта „Је­вре­мо­вац” (Фото Томислав Јањић)

Pla­šim se da će­mo, ako se ne­što ne pro­me­ni, na kra­ju osta­ti bez za­du­žbi­na. Nad­le­žni­ma po­ku­ša­va­mo da ob­ja­sni­mo da je va­žno da se te­sta­men­tar­na vo­lja za­du­žbi­na­ra po­štu­je – re­či su Vla­di­mi­ra Bum­ba­ši­re­vi­ća, rek­to­ra, ko­je je, u vi­du svo­je­vr­snog ape­la, po za­vr­šet­ku po­sled­nje sed­ni­ce Se­na­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du upu­tio no­vi­na­ri­ma.

Pro­blem o ko­jem rek­tor go­vo­ri od­no­si se na či­nje­ni­cu da Za­kon o vra­ća­nju imo­vi­ne i obe­šte­će­nju, usvo­jen 2011, one­mo­gu­ća­va Uni­ver­zi­tet da po­vra­ti imo­vi­nu ko­ju su mu u dru­goj po­lo­vi­ni 19. i pr­voj po­lo­vi­ni 20. ve­ka da­ro­va­li do­bro­tvo­ri, a ko­ja je na­kon 1945. na­ci­o­na­li­zo­va­na. U pi­ta­nju su, iz­me­đu osta­lih, Lu­ka Će­lo­vić, Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, Mi­lan i Na­ta­li­ja Obre­no­vić, od­no­sno Bo­ta­nič­ka ba­šta „Je­vre­mo­vac”, Za­du­žbi­na ka­pe­ta­na Mi­še Ana­sta­si­je­vi­ća (se­di­šte Rek­to­ra­ta BU), Stu­dent­ski dom kra­lja Alek­san­dra...

Od 77 za­du­žbi­na i 11 fon­do­va, ve­ći deo je pro­pao to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, dok je pre­o­sta­la imo­vi­na po­dr­ža­vlje­na, pa su se za­du­žbi­ne i fon­do­vi ga­si­li. Sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na, kad su se ste­kli prav­ni uslo­vi, Uni­ver­zi­tet je ob­no­vio rad 11 za­du­žbi­na i dve fon­da­ci­je. Tre­nut­no je ak­tiv­no osam, za­hva­lju­ju­ći to­me što su im be­o­grad­ske op­šti­ne Sta­ri grad i Vra­čar omo­gu­ći­le ko­ri­šće­nje ne­kret­ni­na na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji (Pa­li­lu­la, Sav­ski ve­nac, Zve­zda­ra i Ze­mun to ni­su uči­ni­li). Uni­ver­zi­tet je, bo­re­ći se da po­vra­ti imo­vi­nu ukup­no 35 za­du­žbi­na i fon­do­va, za sve njih na vre­me pod­neo zah­te­ve za re­sti­tu­ci­ju. Ali, Agen­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju ih je li­stom od­bi­la. 

– Za­du­žbi­ne ko­je su ob­no­vi­le rad Agen­ci­ja je pro­tu­ma­či­la kao no­vo­o­sno­va­ne, sma­tra­ju­ći da iz­me­đu njih i osta­vi­o­ca ne­ma prav­nog kon­ti­nu­i­te­ta. Kod za­du­žbi­na ko­je ni­su ob­no­vi­le rad obra­zlo­že­nje se svo­di­lo na to da Uni­ver­zi­tet ni­je nji­hov prav­ni sled­be­nik i da ne mo­že u nji­ho­vo ime da pod­ne­se zah­tev, iako do­ku­men­ta­ci­ja o po­klo­ni­ma, te­sta­men­ti, re­še­nja on­da­šnjeg Mi­ni­star­stva pro­sve­te i ver­skih po­slo­va i osta­vin­ska re­še­nja ne­sum­nji­vo po­tvr­đu­ju da je Uni­ver­zi­tet pri­mar­ni ko­ri­snik pred­rat­ne za­du­žbi­nar­ske imo­vi­ne. To za­i­sta de­lu­je ne­shva­tlji­vo – ob­ja­šnja­va prof. dr Ži­van La­zo­vić, pro­rek­tor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du.

Opi­sa­na si­tu­a­ci­ja, o ko­joj je naš list već pi­sao, ne sa­mo da u me­đu­vre­me­nu ni­je re­še­na, već je i po­gor­ša­na. Uni­ver­zi­tet se obra­tio i Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, kao dru­go­ste­pe­noj in­stan­ci, ali ni tu ni­je na­i­šao na raz­u­me­va­nje, pa je pod­neo žal­be Uprav­nom su­du, ko­ji je već ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ne­ga­tiv­no re­šio, na­go­ve­šta­va­ju­ći ta­ko ne­po­vo­ljan is­hod i svih osta­lih.

– Obra­ti­li smo se i Ustav­nom su­du, s mol­bom da pre­i­spi­ta dis­kri­mi­ni­šu­će čla­no­ve Za­ko­na, ali se on po­čet­kom ove go­di­ne ogla­sio ne­na­dle­žnim. Tre­nut­no je sve u ru­ka­ma Vla­de RS, ko­ja bi, uko­li­ko to že­li, od­no­sno uko­li­ko je sve­sna da bi de­fi­ni­tiv­no od­u­zi­ma­nje za­du­žbin­ske imo­vi­ne Uni­ver­zi­te­tu pred­sta­vlja­lo kr­še­nje ele­men­tar­nih ci­vi­li­za­cij­skih nor­mi, pa i te­melj­nih vred­no­sti EU, mo­gla da ini­ci­ra iz­me­nu Za­ko­na ili da do­ne­se po­se­ban akt ko­jim bi od pri­me­ne nje­go­vih spor­nih čla­no­va iz­u­ze­la in­sti­tu­ci­je od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, kao što su BU, Srp­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umet­no­sti ili Ma­ti­ca srp­ska. U do­sa­da­šnjim raz­go­vo­ri­ma s pred­stav­ni­ci­ma re­sor­nog mi­ni­star­stva do­bi­ja­li smo de­kla­ra­tiv­nu po­dr­šku, bez opi­plji­vih re­zul­ta­ta. Pret­hod­ni pre­mi­jer ni­je nam od­go­vo­rio na do­pis u ko­jem smo tra­ži­li pri­jem i raz­go­vor. Pre oko me­sec da­na obra­ti­li smo se pre­mi­jer­ki Ani Br­na­bić, ali ni­smo do­bi­li ni­ka­kav od­go­vor. Is­tra­ja­će­mo još jed­no vre­me, ali ka­da sve is­cr­pi­mo pre­o­sta­je nam da se obra­ti­mo su­du u Stra­zbu­ru – is­ti­če La­zo­vić, do­da­ju­ći da je iz­u­ze­će ko­je po­mi­nje već pri­me­nje­no za Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i Je­vrej­sku za­jed­ni­cu. 

– Uko­li­ko bi imo­vi­nu o ko­joj je reč Uni­ver­zi­tet na kra­ju iz­gu­bio, ona će go­to­vo si­gur­no pre­ći u pri­vat­ne ru­ke. Čak i da osta­ne u dr­žav­nom vla­sni­štvu, ako ne bu­de ko­ri­šće­na za po­tre­be vi­so­kog obra­zo­va­nja, to će opet bi­ti kr­še­nje vo­lje za­du­žbi­na­ra – za­klju­ču­je sa­go­vor­nik.

Se­ku­lić: Dr­ža­va mo­že da omo­gu­ći po­se­ban tret­man

Iako se pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić još ni­je iz­ja­sni­la da li će po­mo­ći Uni­ver­zi­te­tu da po­vra­ti za­du­žbin­sku imo­vi­nu, Stra­hi­nja Se­ku­lić, di­rek­tor Agen­ci­je za re­sti­tu­ci­ju, is­ta­kao je da za­ko­no­da­vac mo­že da do­ne­se no­vi za­kon u ko­me će Uni­ver­zi­tet, SA­NU i Ma­ti­ca srp­ska ima­ti po­se­ban tret­man i za ko­je ne­će va­ži­ti od­red­ba da ne mo­gu da po­vra­te imo­vi­nu ko­ja je opre­de­lje­na na ko­ri­šće­nje u obra­zov­ne svr­he, uko­li­ko ih ni­su ko­ri­sti­li u kon­ti­nu­i­te­tu.

– Ako ho­će, dr­ža­va mo­že da od­re­di da ti objek­ti pri­pa­da­ju po­me­nu­tim in­sti­tu­ci­ja­ma. To se mo­že uči­ni­ti i ak­tom Vla­de, ali je to spe­ci­fič­no pi­ta­nje. Tre­ba bi­ti fer i pre­ma dr­ža­vi, jer se sve te in­sti­tu­ci­je fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta i ko­ri­ste dr­žav­nu imo­vi­nu, a ni­su ne­ki od re­pu­bli­ke ne­za­vi­sni su­bjek­ti ko­ji­ma su od­u­ze­ti objek­ti. Za­to je pro­blem pre­di­men­zi­o­ni­ran. SA­NU ni­je ni pod­ne­la zah­tev za po­vra­ćaj imo­vi­ne nji­ho­vim za­du­žbi­na­ma, jer su vi­de­li da u za­ko­nu ne po­sto­ji ta mo­guć­nost, pa će to pi­ta­nje ve­ro­vat­no re­ša­va­ti dru­ga­či­je – re­kao je Se­ku­lić. D. J. S.


Komentari7
1fee9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Новак
Професори су сетешко огрешили омладе,као комунисти и као људи,студентима ништа нису дали.
Stefan Milov
Treba videti kako se ponaša direktorica Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu, Otpustila je profesore pod “tehnološki višak”, a zaposlila je 24 za godinu dana novih uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Pre neki dan je kupila novi službeni auto, a kaže da je Škola 12 mil. dinara u gubitku za prvih 6 meseci. Dozvoljava profesorima da dolaze jedanput nedeljno za 80000 din. mesečne plate. ZAŠTO NOVINARI OVO NE ISPITAJU?
Zorana
Нетреба им дати, јер никад није ни била њихова. Погледајте само како користе неке од тих зграда, за своје личне потребе узимају новац итд. Професори користе само за своје привилегије, док студенти тек по неку стипендију добију, само пажљиво апитајтете их и видећете колико су ти професори неискрени...
Zoran Matejić
SRPSKA SRAMOTA! Jos uvek nismo u stanju da se odreknemo komunizma, da otkrijemo sve zlocine komunizma i da pocnemo da se borimo za ono sto je nase (i za nove granice nasuprot ovim odredjenim komunizmom).
dzordz
e komunizam. besplatno skolovanje. finasisranje univerziteta i nauke u celini. mnogo je taj komunizam ulozio u obrazovanje, da bi ga nezahvalnici i desnicari pljuvali. verujem cak da nisu ni skolovani. ali, jos se trosi nasledstvo od komunizma. videcemo za 20-30 godina sta ce biti. jedan jedini park u beogradu nije uspostavljen za 20 godina kapitalizma.
Preporučujem 0
Бранислав Станојловић
Једноставно! Треба поништити сва недела злочиначког комунистичког режима.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja