petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:37

Zavičajni muzej u Zemunu deceniju i po pod ključem

Izložba „Secesija u starom jezgru Zemuna” samo je odškrinula vrata dela Spirtine kuće. – Neuspela sanacija specijalnog parketa zakatančila ovo zdanje u Glavnoj ulici
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 25.11.2017. u 21:20
(Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

Spir­ti­na ku­ća ču­ve­ne ze­mun­ske fa­mi­li­je cin­car­skog po­re­kla, ko­ja je ujed­no i Za­vi­čaj­ni mu­zej u Ze­mu­nu, po­sle vi­še od pet­na­est go­di­na  po­no­vo je udah­nu­la ži­vot. U jed­nom de­lu otvo­re­na je za po­se­ti­o­ce ko­ji su do­bro­do­šli da vi­de iz­lo­žbu „Se­ce­si­ja u sta­rom je­zgru Ze­mu­na” autor­ke Alek­san­dre Da­bi­žić.

Vra­ta ku­će sa­da su sa­mo od­škri­nu­ta, ka­da će po­no­vo bi­ti ši­rom otvo­re­na još ni­je po­zna­to, ali je naj­zad ura­đen ela­bo­rat na osno­vu ko­ga će mo­ći da se za­vr­ši zah­tev­na ob­no­va ruč­no iz­ra­đe­nog i sla­ga­nog par­ke­ta sta­rog 162 go­di­ne.

Pro­blem sa Za­vi­čaj­nim mu­ze­jom, ka­ko ka­že Ta­tja­na Ko­ri­ća­nac, di­rek­to­ra Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da, tra­je od 2002. go­di­ne ka­da je Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru po­kre­nuo nje­go­vu ob­no­vu.

– Te go­di­ne po­če­la je sa­na­ci­ja vla­ge u objek­tu mu­ze­ja, po­sta­vlja­nje ra­di­ja­to­ra, ali i re­kon­struk­ci­ja in­tar­zi­ra­nog par­ke­ta. Ta­da je pla­ni­ra­no da se pa­ra­lel­no sa kon­zer­va­tor­skim ra­do­vi­ma pri­pre­ma i no­va stal­na po­stav­ka. Tre­ba­lo je da bu­de otvo­re­na ka­da se za­vr­še svi ra­do­vi i pro­sto­ri­je bu­du pri­pre­mlje­ne za po­sta­vlja­nje no­vog mo­bi­li­ja­ra (vi­tri­ne, pa­noi). Is­po­sta­vi­lo se po za­vr­šet­ku ra­do­va da ra­di­ja­to­ri ni­su po­sta­vlje­ni ka­ko tre­ba, a da je re­kon­struk­ci­ja in­tar­zi­ra­nog par­ke­ta iz­ve­de­na pro­tiv­no svim stan­dar­di­ma ob­ra­de zbog če­ga je mu­zej za­tvo­ren. Taj neo­bič­ni par­ket na­la­zi se u pet od se­dam pro­sto­ri­ja i  me­đu osta­lim zna­čaj­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma raz­log je što je Spir­ti­na ku­ća do­bi­la sta­tus spo­me­ni­ka kul­tu­re  – ob­ja­šnja­va  Ko­ri­ća­nac.

Za­što je taj in­tar­zi­ra­ni pod to­li­ko je­din­stven po­ka­zu­je po­da­tak ko­li­ko je te­ška nje­go­va iz­ra­da – dr­ve­ni žle­bo­vi su ruč­no ra­đe­ni, a u njih su ukla­pa­ni de­lo­vi par­ke­ta i na taj na­čin su pra­vlje­ne ša­re. U skla­pa­nju par­ke­ta ko­ri­šće­ne su raz­li­či­te vr­ste dr­ve­ta, čak njih de­vet.

Grad­ska upra­va, kao osni­vač Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da, po­kre­nu­la je tri jav­ne na­bav­ke za kon­zer­va­tor­ske ra­do­ve na ze­mun­skoj ku­ći, ali su sve tri pa­le jer se ni­je ja­vio ni­je­dan po­nu­đač. 

– Na­ša in­sti­tu­ci­ja je po­sle du­gog tra­ga­nja us­pe­la da stu­pi u kon­takt sa Ate­lje­om za kon­zer­va­ci­ju in­tar­zi­ra­nog par­ke­ta u Austri­ji. Po­ku­šaj da se or­ga­ni­zu­ju pre­go­vo­ri sa stra­nom fir­mom je pro­pao jer ni­su mo­gli da bu­du is­pu­nje­ni svi za­kon­ski uslo­vi neo­p­hod­ni za skla­pa­nje ugo­vo­ra – pri­ča Ko­ri­ća­nac.

Za po­sled­nju de­ce­ni­ju i po bi­lo je raz­li­či­tih pred­lo­ga ka­ko da se go­ru­ći pro­blem in­tar­zi­ra­nog par­ke­ta re­ši. Je­dan od njih bio je i da se po­sto­je­ći par­ket po­dig­ne, kon­zer­vi­ra i za­tim iz­lo­ži u jed­noj od mu­zej­skih so­ba kao eks­po­nat, a da na nje­go­vo me­sto bu­de po­sta­vljen no­vi ko­ji bi bio ver­na ko­pi­ja. Od te ide­je pla­si­ra­ne pre pet go­di­na ipak se od­u­sta­lo.

Pro­šle go­di­ne, sred­stvi­ma ko­ja su po­seb­no za tu na­me­nu obez­be­đe­na u gra­du an­ga­žo­va­ni su do­ma­ći mla­di kon­zer­va­to­ri iz re­le­vant­nih in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re do­ra­sli zah­tev­nom po­slu ob­no­ve po­sto­je­ćeg po­da. 

– Oni su iz­ra­di­li ela­bo­rat re­sta­u­ra­ci­je in­tar­zi­ra­nog par­ke­ta u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju Ze­mu­na, pa smo naj­zad do­bi­li pro­je­kat sa pred­ra­ču­nom ra­do­va i ro­kom za za­vr­še­tak ra­do­va do dve i po go­di­ne. U ovom tre­nut­ku ne­do­sta­ju sred­stva da se za­poč­nu ra­do­vi i obez­be­di nji­hov za­vr­še­tak – is­ti­če Ko­ri­ća­nac.

Pre­ma sa­da­šnjim pro­ce­na­ma, za kon­zer­va­ci­ju par­ke­ta, ski­da­nje ra­di­ja­to­ra i za­me­nu ce­vi u po­du po­treb­no je naj­ma­nje 30 mi­li­o­na di­na­ra. U ovaj iz­nos ni­je ura­ču­na­to sa­ni­ra­nje vla­ge. 

U me­đu­vre­me­nu, u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju Ze­mu­na or­ga­ni­zo­va­no je ne­ko­li­ko iz­lo­žbi i to u pro­sto­ru ko­ji ni­je pod in­tar­zi­ra­nim par­ke­tom. 

– Ži­te­lji Ze­mu­na, ko­ji su ve­o­ma ve­za­ni za zda­nja iz svo­je pro­šlo­sti, po­se­ću­ju mu­zej u ve­li­kom bro­ju ka­da ka­da je u nje­mu po­stav­ka. Tre­nut­no ni­je ni otvo­ren ni za­tvo­ren i mi ne­pre­kid­no po­ku­ša­va­mo da kre­ne­mo da­lje. Za na­red­nu go­di­nu Mu­zej gra­da Be­o­gra­da u tom pro­sto­ru pla­ni­ra otva­ra­nje iz­lo­žbe iz svo­jih zbir­ki. i to po­vo­dom 100 go­di­na od oslo­bo­đe­nja Ze­mu­na na kra­ju Pr­vog svet­skog ra­ta, po­čet­kom no­vem­bra – is­ti­če Ko­ri­ća­nac.

Od ho­te­la, pre­ko Za­vo­da za in­va­li­de do mu­ze­ja

Spir­ti­na ku­ća bi­la je ras­ko­šno zi­da­na u neo­go­tič­kom sti­lu. Fa­sa­da joj je od ka­me­na, a na zi­do­vi­ma ši­ro­kog luč­nog ula­za u ku­ću osli­ka­ni su mo­ti­vi iz grč­ke mi­to­lo­gi­je. Ste­pe­ni­ce ko­je vo­de u pred­so­blje bi­le su od gla­ča­nog cr­ve­nog mer­me­ra. Ku­ća u Glav­noj uli­ci ura­đe­na je po pro­jek­tu beč­kog ar­hi­tek­te Hajn­ri­ha fon Fer­ste­la, profesora beč­ke po­li­teh­ni­ke i ar­hi­tek­te po či­joj je za­mi­sli sa­gra­đe­na neo­go­tič­ka Za­vet­na cr­kva na beč­kom Rin­gu.  

– Fer­stel je od ca­ra Fran­ca Jo­ze­fa za svoj rad čak  do­bio ti­tu­lu ba­ro­na. Ako ste vi ne­kog ta­kvog do­ve­li u Ze­mun, ko­ji se ta­da na­la­zio na pe­ri­fe­ri­ji car­stva, da vam pro­jek­tu­je ku­ću, on­da to do­volj­no go­vo­ri o mo­ći ko­ju su Spir­te ima­le. Ku­ća je do da­na­šnjih da­na pre­tr­pe­la mno­ge iz­me­ne. Kra­jem 19. ve­ka u njoj je bio ho­tel „Gar­ni”. Pret­po­sta­vlja se da je za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta ku­ća slu­ži­la za voj­ne po­tre­be. Po okon­ča­nju su­ko­ba, ku­ću je 1919. i 1920. go­di­ne ko­ri­stio Za­vod za sle­pe i glu­ve srp­ske rat­ne in­va­li­de – pri­ča To­mić. Sa­ve­znič­ko bom­bar­do­va­nje 1944. go­di­ne ku­ću je znat­no ošte­ti­lo, ali je po­sle ra­ta ob­no­vlje­na. Sto de­set go­di­na po­što je po­dig­nu­ta, 1965, ovo zda­nje je pro­gla­še­no spo­me­ni­kom kul­tu­re od iz­u­zet­nog zna­ča­ja. U to vre­me tra­že­na je po­de­sna lo­ka­ci­ja za Na­rod­ni mu­zej Ze­mu­na, osno­van 1955. go­di­ne, a iz­bor je pao na ovaj obje­kat u ze­mun­skoj Glav­noj uli­ci. Od 1971. do 2000. go­di­ne u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju Ze­mu­na bi­la je stal­na po­stav­ka.

Bo­gat­stvo po­ro­di­ce Spir­ta spa­lo na jed­nu kri­stal­nu ča­šu

Spir­te su po­zna­ta fa­mi­li­ja cin­car­skog po­re­kla ko­ja se u Ze­mun do­se­li­la kra­jem 18. ve­ka. U go­to­vo svim po­slo­vi­ma u ko­ji­ma su se do sre­di­ne 19. ve­ka opro­ba­li bi­li su me­đu naj­u­spe­šni­ji­ma.

– Bo­gat­stvo je čla­no­vi­ma po­ro­di­ce obez­be­di­lo vi­sok dru­štve­ni sta­tus, što je na sim­bo­li­čan na­čin po­tvr­đe­no 1856. go­di­ne do­bi­ja­njem ple­mić­kog zva­nja i gr­ba ko­ji se mo­že vi­de­ti u en­te­ri­je­ru mu­ze­ja. Nji­ho­vo bo­gat­stvo bi­lo je iz­ra­že­no ne sa­mo ku­ćom u Ze­mu­nu, već i mno­go­broj­nim ima­nji­ma i zgra­da­ma u Ze­mu­nu, Pan­če­vu, No­vom Be­če­ju i ju­žnim de­lo­vi­ma ta­da­šnjeg Austrij­skog car­stva. Spir­ti­na ku­ća je je­di­na zgra­da u neo­got­skom sti­lu ko­ja je sa­ču­va­na u ši­rem de­lu gra­da i jed­na od pr­vih vi­so­ko­sprat­nih po­ro­dič­nih ku­ća u sta­rom je­zgru Ze­mu­na. Par­ket je na­ba­vljen u Bel­gi­ji i bio je za ono vre­me vr­hun­ske iz­ra­de – ob­ja­šnja­va Vla­di­mir To­mić, vi­ši ku­stos u Mu­ze­ju gra­da Be­o­gra­da.

Ku­ća je za­vr­še­na 1855. go­di­ne, nje­nu iz­grad­nju fi­nan­si­rao je Di­mi­tri­je Spir­ta, ali u njoj ni­je du­go ži­veo. Pre­se­lio se u Pan­če­vo gde je 1885. go­di­ne i umro. Sa­hra­njen je u por­ti ma­na­sti­ra Voj­lo­vi­ca. Po­sled­nji vla­snik iz po­ro­di­ce Spir­ta bio je Đor­đe, ko­ji je ku­ću pre­pi­sao svo­joj že­ni So­fi­ji. Ona je umr­la 1916. go­di­ne u Švaj­car­skoj.

Od sveg bo­gat­stva ove po­ro­di­ce, do da­nas je pre­te­kla sa­mo jed­na ča­ša od ro­ze kri­sta­la, ko­ju je ko­ri­sti­la So­fi­ja, su­pru­ga Đor­đa, Di­mi­tri­je­vog bra­ta od stri­ca i po­sled­njeg iz­dan­ka ve­li­ke po­ro­di­ce.


Komentari0
86017
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja