Pavle je krupan i snažan čovek, pa bi i tim putem moglo da se dokazuje da tri čaše špricera ne predstavljaju ništa kada se rasporede na preko sto kilograma tela, rekao je advokat Velimir Cvetić.
Pred sudskim većem u Sremskoj Mitrovici sedeo je na optuženičkoj klupi veliki čovek. Ne samo pojavom, nego i po glumačkom umeću. Snimio je nekoliko desetina filmova i tek su ga čekale uloge Paje u „Kamiondžijama”, Joce u „Otpisanima” i mnoge druge.
Pred sudijama je sedeo Pavle Vuisić.
Nije to bila filmska klapna za scenu u sudnici. Nije bilo kaskadera na auto-putu. Scena je bila surovo stvarna.
Glumac je 21. decembra 1961. godine vozio svog „fiću” auto-putem ka Inđiji. Kod Stare Pazove iznenada je prešao na levu stranu kolovoza i sudario se s autobusom „Laste”.
U nesreći je poginuo njegov prijatelj, koji je sedeo na mestu suvozača, a putnik sa zadnjeg sedišta teško je povređen.
Suđenje je izazvalo veliko interesovanje javnosti i izgledalo je da će Vuisić morati da ode na izdržavanje kazne kada je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici, oktobra 1963. godine, doneo presudu – četiri godine strogog zatvora.
U obrazloženju je pisalo da je optuženi bio pripit i da je brzo vozio. Sud nije poverovao Vuisiću da je izgubio kontrolu nad volanom zbog iznenadnog pucanja vetrobranskog stakla.
Veštaci su utvrdili da je kamion ispred „fiće” zadnjim točkovima silovito odbacio jedan mali kamen, koji je velikom brzinom udario u Vuisićev vetrobran.
Baš taj kamenčić bio je adut odbrane pred Vrhovnim sudom, koji je ukinuo presudu i vratio suđenje na početak.
– Zašto komandir saobraćajne milicije nije utvrdio pijanstvo okrivljenog duvanjem u filter? Zašto lekar nije u svojoj ambulanti u Staroj Pazovi uzeo krv na alkohol? Zašto to nije učinjeno bar kada je Vuisić prebačen u Zemunsku bolnicu? – ređala su se pitanja branilaca na ponovljenom suđenju u januaru 1965. godine.
– Nije mi palo na pamet da od polumrtvih ljudi vadim krv na alkohol. Spasavao sam živote – rekao je doktor.
Javni tužilac je tvrdio da su Vuisić i njegova dva prijatelja popili litar i po vina u restoranu „Novi Beograd”.
– Konobar je rekao sudu da je optuženi Pavle sa svojim saputnicima bio trezan, da nije pio vino tragičnog dana – govorio je advokat.
Dostavio je nalaz Instituta za sudsku medicinu u kome piše da kafa ne može neutralisati alkohol. Veštaci su utvrdili da se „fića” kretao brzinom od svega 30 kilometara na sat.
Svedočio je i Slobodan Đorđević, koji je 11 dana posle nesreće bio u komi i jedva preživeo. Sedeo je na prednjem sedištu od Beograda do Stare Pazove, gde su popili kafu zajedno s pokojnim Ilijaševićem, koji je tada seo napred.
– Pošto stanujemo u istoj zgradi, ja sam ga izjutra rano probudio da idemo na servis kola. Svratili smo u kafanu da popijemo kafu – rekao je Đorđević pred sudom.
– Pavle je bežao zdesna ulevo onda kada mu je razlupana šoferšajbna. Oštećeni Đorđević je rekao da je čuo neki udar, zatim zujanje, nagli prodor vetra, a zatim je došao snažan udar s kojim se njegova svest izgubila. Odmah posle ovoga došao je iz Novog Sada veštak, inženjer Vukosavljev, koji je rekao: „Mali kamičak, veličine malog oraha, može da razlupa šoferšajbnu” – naveo je advokat.
Glumac je u nesreći prošao s prelomom ruke i noge.
– Kada bi za trenutak poverovao da ćete osuditi Pavla Vuisića, ja bih vam dugo govorio o umetniku evropskog ranga, o ličnosti koja je skromnim životom i velikim delima stekla popularnost koja se teško može dostići. Ostao bih ovde danima da govorim sve dok vas ne uverim da je nevin. Ali ostavljam sve to po strani, jer sam ubeđen da ćete ga osloboditi – kazao je Cvetić na kraju završne reči.
Novo sudsko veće u Sremskoj Mitrovici donelo je oslobađajuću presudu, koju je Vrhovni sud Srbije potvrdio.
Ponosni Viking
Advokat Velimir Cvetić (1924. Jezdina, Čačak – 2001. Beograd) bio je u Drugom svetskom ratu zarobljen i sproveden u logor na Banjici, odakle je interniran u Norvešku. Nakon bekstva iz logora priključio se norveškim partizanima. Na njegovom spomeniku piše da je „Ponosni Viking”. Odlikovan je zbog učešća u borbi protiv okupatora, ali je 1999. godine vratio orden državi Norveškoj, zato što je njena vlada podržala agresiju NATO-a na SRJ, navodi u knjizi „Velike advokatske odbrane” niški advokat Oliver Injac. Branio je u oko 7.000 slučajeva saobraćajki, ali i u mnogim političkim procesima.
