četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:16
PREDSTAVLjAMO: MUZIKOLOŠKI INSTITUT SANU (12)

Sazvučje kvantne muzike i turbo-folka

Osim popularisanja nasleđa i našeg savremenog muzičkog stvaralaštva, saradnici instituta proučavaju i popularnu muziku – od starogradske do džeza i roka
Autor: Darko Pejovićponedeljak, 27.11.2017. u 08:22
Ле­гу­ра на­у­ке и умет­но­сти: кон­церт ЛП дуа у Бе­о­гра­ду (Фото Ж. Јовановић)

Pi­ja­ni­sti So­nja Lon­čar i An­dri­ja Pa­vlo­vić, po­zna­ti­ji kao LP duo, Vlat­ko Ve­dral, pr­o­fe­sor kvant­ne fi­zi­ke na Uni­ver­zi­te­tu Oks­ford, i in­že­njer Dra­gan Nov­ko­vić, ak­te­ri su pri­če ko­ju je u pr­o­je­kat „Kvant­na mu­zi­ka” pre­to­či­la Iva­na Me­dić iz Mu­zi­ko­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU. 

„So­nja i An­dri­ja su od­u­vek že­le­li da ima­ju kla­vi­re ko­ji bi zvu­ča­li kao sin­ti­saj­ze­ri, a pr­o­fe­sor Ve­dral je bio na tra­gu ide­je o spa­ja­nju kvant­ne fi­zi­ke i mu­zi­ke. On­da su do­šli kod me­ne, sklo­pi­li pr­o­je­kat, kon­ku­ri­sa­li u pr­o­gra­mu ’Kre­a­tiv­na Evro­pa’ i do­bi­li sred­stva EU”, ob­ja­šnja­va Iva­na Me­dić.

Ta­ko je Mu­zi­ko­lo­ški in­sti­tut SA­NU po­stao no­si­lac tr­o­go­di­šnjeg pr­o­jek­ta u ko­me su mu part­ne­ri bi­le in­sti­tu­ci­je iz Dan­ske, Slo­ve­ni­je i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, pa čak i jed­na kvant­na la­bo­ra­to­ri­ja iz Sin­ga­pu­ra.

Tim in­že­nje­ra, pred­vo­đe­nih Dra­ga­nom No­va­ko­vi­ćem, u Be­o­gra­du je na­pra­vio je­din­stve­ni hi­brid­ni kla­vir, o ka­kvom su sa­nja­li So­nja i An­dri­ja. Ka­ko moć­no zvu­či le­gu­ra mu­zi­ke i kvant­ne fi­zi­ke, LP duo je pred­sta­vio na evrop­skoj tur­ne­ji ko­ja je ne­dav­no za­vr­še­na kon­cer­tom u Ju­go­slo­ven­skom dram­skom po­zo­ri­štu.

Tri­jumf pr­o­jek­ta „Kvant­na mu­zi­ka” sjaj­na je uver­ti­ra u obe­le­ža­va­nje 70 go­di­na po­sto­ja­nja Mu­zi­ko­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU. Osno­vao ga je 1948. kom­po­zi­tor Pe­tar Ko­njo­vić, sa za­dat­kom da za­šti­ti i oču­va mu­zič­ku ba­šti­nu – na­rod­nu, cr­kve­nu i umet­nič­ku, kao i da pr­o­u­ča­va isto­ri­ju i te­o­ri­ju mu­zi­ke i et­no­mu­zi­ko­lo­gi­je. Is­tra­ži­va­nja, od te­ren­skih do te­o­rij­skih, usme­re­na su na srp­sku mu­zi­ku i nje­ne ve­ze sa su­sed­nim i evrop­skim ze­mlja­ma. 

„Kon­ti­nu­i­ra­no sa­ra­đu­je­mo s Vi­zan­to­lo­škim, Bal­ka­no­lo­škim, Et­no­graf­skim i In­sti­tu­tom za srp­ski je­zik SA­NU, kao i s Ma­ti­com srp­skom, In­sti­tu­tom za knji­žev­nost i umet­nost, Fa­kul­te­tom mu­zič­ke umet­no­sti, Aka­de­mi­jom umet­no­sti u No­vom Sa­du, aka­de­mi­ja­ma u Ni­šu i Is­toč­nom Sa­ra­je­vu”, is­ti­če dr Ka­ta­ri­na To­ma­še­vić, di­rek­tor­ka in­sti­tu­ta, do­da­ju­ći da ima­ju za­jed­nič­ke pr­o­jek­te i s mu­zi­ko­lo­škim in­sti­tu­ci­ja­ma u Grč­koj, Če­škoj, Ma­đar­skoj, Ru­si­ji, Slo­ve­ni­ji, Austri­ji, Ne­mač­koj, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji... 

Iako br­o­ji sve­ga 13 sa­rad­ni­ka, Mu­zi­ko­lo­ški in­sti­tut ima raz­gra­na­te ak­tiv­no­sti i bo­ga­tu iz­da­vač­ku de­lat­nost. Tre­nut­no re­a­li­zu­ju pr­o­je­kat „Iden­ti­te­ti srp­ske mu­zi­ke od lo­kal­nih do glo­bal­nih okvi­ra: tra­di­ci­je pr­o­me­ne, iza­zo­vi”. Pa­ra­lel­no se ra­di na di­gi­ta­li­za­ci­ji fo­no­ar­hiv­ske gra­đe. U bo­ga­toj fo­no­zbir­ci in­sti­tu­ta na­la­zi se i 144 vo­šta­nih  plo­ča ko­je je iz­me­đu 1930. i 1933. kom­po­zi­tor Ko­sta Ma­noj­lo­vić sni­mao u ju­žnoj Sr­bi­ji, da­na­šnjoj Ma­ke­do­ni­ji i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Pre­ba­ci­va­nje naj­sta­ri­je ko­lek­ci­je sni­ma­ka tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke u Sr­bi­ji na no­ve no­sa­če zvu­ka ostva­re­no je u sa­rad­nji sa struč­nja­ci­ma Austrij­ske aka­de­mi­je na­u­ka. Fo­no­za­pi­si na ži­ča­nim ka­le­mo­vi­ma po­no­vo su oži­ve­li za­hva­lju­ju­ći eks­per­ti­ma Mu­zi­ko­lo­škog in­sti­tu­ta iz Bu­dim­pe­šte. 

Ak­tiv­nost in­sti­tu­ta ogle­da se u uče­šću na me­đu­na­rod­nim sku­po­vi­ma, ali i u nji­ho­vom orga­ni­zo­va­nju. Kra­jem sep­tem­bra je u Be­o­gra­du odr­ža­na me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja „Bu­duć­nost isto­ri­je mu­zi­ke”, a ra­do­vi su pu­bli­ko­va­ni na en­gle­skom je­zi­ku. Od 2000. go­di­ne iz­da­ju ča­so­pis „Mu­zi­ko­lo­gi­ja” (na srp­skom i en­gle­skom). Osim afir­mi­sa­nja ba­šti­ne i na­šeg sa­vre­me­nog mu­zič­kog stva­ra­la­štva, ča­so­pis do­no­si i pri­lo­ge o sa­vre­me­nim mu­zi­ko­lo­škim i et­no­mu­zi­ko­lo­škim sa­zna­nji­ma iz či­ta­vog sve­ta.

Vi­tal­nost in­sti­tu­ta ogle­da se i u pra­će­nju po­pu­lar­ne mu­zi­ke – od sta­ro­grad­ske do dže­za i ro­ka. U fo­ku­su is­tra­ži­va­ča je i no­vo­kom­po­no­va­na na­rod­na mu­zi­ka, ko­ja, ka­ko ka­žu, pri­vla­či pa­žnju nji­ho­vih ko­le­ga da­le­ko iz­van gra­ni­ca na­še ze­mlje. Ta­ko se ja­pan­ska mu­zi­ko­lo­ški­nja Fu­mi Ueha­ta od­lu­či­la da na Uni­ver­zi­te­tu u Osa­ki dok­to­ri­ra na na te­mu tur­bo-fol­ka, kr­oz pre­zen­to­va­nje opu­sa Ce­ce, Je­ce, Lu­ka­sa i na­rav­no – Dže­ja.


Komentari0
500fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja