subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Najlakši smo na Plutonu, najstariji na Merkuru

Autor: S. Gu­ci­janponedeljak, 27.11.2017. u 15:07
(Б. Кнежевић)

Da li ste se ika­da za­pi­ta­li ko­li­ko bi­smo ima­li ki­lo­gra­ma ili go­di­na da u ovom tre­nut­ku ži­vi­mo na ne­koj dru­goj pla­ne­ti? Uz po­moć jed­nog od na­uč­nih saj­to­va, www.pla­net.org, mo­gu­će je da se iz­ra­ču­na­ju i ovi po­da­ci. Pod pret­po­stav­kom da ima­mo 40 go­di­na i te­ži­mo 70 ki­lo­gra­ma na Ze­mlji, iz­ra­ču­na­li smo da bi­smo bi­li naj­te­ži na Ju­pi­te­ru. Ta­mo bi­smo ima­li 166 ki­lo­gra­ma, a na Plu­to­nu sa­mo 4,6. Naj­sta­ri­ji bi­smo bi­li na Mer­ku­ru (162 go­di­ne), dok bi­smo na Plu­to­nu bi­li jed­no­me­seč­na be­ba.

Te­ži­na na pla­ne­ti je re­zul­tat čo­ve­či­je ma­se, ja­či­ne gra­vi­ta­ci­je pla­ne­te i uda­lje­no­sti od nje­nog sre­di­šta. Ma­sa se ne me­nja na dru­gim pla­ne­ta­ma, ali na va­šu ki­la­žu ipak uti­ču gra­vi­ta­ci­ja i ve­li­či­na od­re­đe­ne pla­ne­te. Za­to astro­na­u­ti mo­gu da sko­če ta­ko vi­so­ko na Me­se­cu.

Ka­da je reč o go­di­na­ma sta­ro­sti, ob­ja­šnja­va­ju na ovom saj­tu, taj­na je u – kre­ta­nju. Sva­ka pla­ne­ta ima svo­ju br­zi­nu ko­jom se okre­će oko ose i za­to su i po­da­ci raz­li­či­ti. Ze­mlja se okre­ne oko svo­je ose za 23,9 ča­so­va ili za ne­što ma­nje od jed­nog da­na. Ju­pi­ter ima naj­br­žu ro­ta­ci­ju, do­volj­no je 9,9 ze­malj­skih ča­so­va da se obr­ne oko svo­je ose, dok je za isti po­sao Ve­ne­ri po­treb­no 243.018 da­na.

Na du­ži­nu go­di­ne uti­če i vre­me ko­je je po­treb­no da bi pla­ne­ta na­pra­vi­la krug oko Sun­ca. Ze­mlja se okre­ne za 365,26 da­na, ili za go­di­nu, dok Plu­ton ima ve­li­ku pu­ta­nju or­bi­te i po­treb­no je go­to­vo 248 go­di­na da na­pra­vi krug oko Sun­ca. Za­to smo na Plu­to­nu ta­ko mla­di. S dru­ge stra­ne, Mer­kur je naj­bli­ži Sun­cu (88 da­na je po­treb­no za or­bi­tu oko Sun­ca), pa smo za­to ta­mo i naj­sta­ri­ji. 


Komentari5
4a986
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Јовановић
Најлакши, најстарији, најсиромашнији и најзатуцанији смо ипак у Србији, планета Земља.
Petar V. Terzic
"Kada je Bog stvarao svet, njegova prva briga nije bila kako ga uciniti lako razumljivim za coveka"(A. Ajnstajn). Medjutim, poznato je da je Ajnstajn puno uradio na popularizaciji nauke, kao i na tumacenju svojih teorija, govoreci: "Ako svoju teoriju nisam u stanju da objasnim jednom decaku, onda to znaci da je nisam dovoljno razumeo". Kada je u pitanju teorija relativnosti - da li je bas tako, jer i pored niza njenih prakticnih potvrda ima jos teorijskih nedoumica. Radikalno nova i revolucionarna teorija, kakva je bila teorija relativnosti, naisla je na veliki otpor i nerazumevanje. Problem je bio novi relativisticki pristup za sve one koji su se drzali mehanicistickog i zdravorazumskog Njutnovog rezonovanja. Kada su novinari Njujork Tajmsa trazili da im Ajnstajn na slikovit nacin objasni njegovu teoriju relativnosti, on im je rekao:"Njutn je tvrdio da ako bi nas kosmos "iscurio"u neki paralelni svet, prostor i vreme ostaju. Medjutim, ja tvrdim da sa materijom "idu" prostor i vreme!
Joca Dopisnik
Tacno je, ali smo najtezi u Srbiji! Zasto........? E to je pitanje na koje trebaju Srbi da odgovore
Dragan Perišić
"Те­жи­на на пла­не­ти је ре­зул­тат чо­ве­чи­је ма­се, ја­чи­не гра­ви­та­ци­је пла­не­те и уда­ље­но­сти од ње­ног сре­ди­шта." Zbog lošeg prevoda i usled nepoznavanja jedinica SI (međunarodni sistem jedinica) dolazi do nepreciznosti i, u krajnjem, do netačnosti u ovakvim člancima. Naime, težina (sila) je proizvod mase i gravitacionog ubrzanja (Q = mg). Kako je masa konstantna, a gravitaciono ubrzanje je različito na površinama različitih planeta, to je i težina istog tijela, iako mu je masa nepromijenjena, različita na tim planetama. Gravitaciona konstanta na površini neke planete uključuje u sebi i masu te planete i rastojanje datog tijela od centra planete. Kako se sila (težina) izražava u njutnima, masa u kilogramima, a gravitaciona konstanta u njutnima po kilogramu, to je jasno da treba kazati da tijelo mase 70 kg na zemlji ima težinu Q = 70 kg x 9,81 N/kg = 686,7 N, a na Jupiteru će takođe imati 70 kg, ali će biti znatno teže (oko 1628 N) zbog većeg gravitacionog ubrzanja.
GoraN
Dvosmisleno. Iako je u samom tekstu objasnjeno da masa ostaje ista, ne mozemo da kazemo kako cemo "imati manje ili vise kilograma" - samo je sila kojom masa naseg tijela pritiska planetu razlicita, ako je planetina masa drugacija od Zemljine. Isto je sa godinama - iako ima vise godina, one su krace. Isto smo stari. Moglo je to biti i ljepse objasnjeno. Ili staviti pod navodnike.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja