subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:32

Virusi su dežurni krivci za svaku bolest

Sa godinama se imuni sistem sve više troši, tako da kod starijih osoba bolesti započnu virusom, ali se na tu podlogu nakalemi neka bakterijska infekcija
Autor: A. Apostolovskiponedeljak, 27.11.2017. u 10:00
Сезона пуних чекаоница у домовима здравља (Фото А. Васиљевић)

Virusi su krivi za sve. Za kijavicu, kašalj, bol u leđima i mišićima. Optužnica protiv virusa obuhvata i bronhitis, upalu pluća, a skloni smo da im pripisujemo „zasluge” i za ostale boleštine. Neko se od te pošasti leči sam, tako što herojski ostaje na nogama, neko odlazi u apoteku i traži antibiotike na osnovu sopstvene procene. Neko ode kod lekara. Najpametniji posete ordinaciju, pridržavaju se saveta doktora, a onda ostaju kod kuće i odleže nekoliko dana. Dok, kako se obično kaže, virus ne protrči kroz telo.

Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, pojašnjava da u našem okruženju postoji veliki broj mikroorganizama, a virusi su deo tog mikrosveta, naše nevidljive komšije.

– Postoji mali broj virusa koji su pritajeni u našem organizmu i potpuno su bezopasni, ali se aktiviraju u određenom trenutku, kada se pojave uslovi za to. Odnosno, kada se naruši odbrambeni mehanizam samog organizma, koji inače te viruse stalno drži pod kontrolom. Taj virus prehlade je bezopasan, daje simptome koji traju nekoliko dana i potom se nastavlja funkcionalno fiziološko stanje organizma – kaže doktorka. Naime, organizam pojačano luči sluz u sluzokoži disajnih organa i na taj način se mehanički brani od agensa koji se tu namnožio. To je kijavica i prođe za nekoliko dana.

Međutim, neki drugi virusi su uslovno patogeni i ne izazivaju bolest, dok se u samom organizmu ne stvore uslovi da prodru u organizam i ugroze ga.

– Naš imuni sistem je stalno aktivan i ne dozvoljava im da naprave veliku štetu – kaže dr Dimitrijević.

Šta je, zapravo, problem sa virusima? Najčešće su to infekcije disajnih puteva i to, pre svega, kod dece. U devedeset odsto svih infekcija disajnih puteva kod mališana, virus je izazivač. Ali deca imaju jako dobro razvijeni imuni sistem, koji se sam izbori sa virusnim infekcijama.

Međutim, sa godinama, imuni sistem se sve više troši, tako da kod starijih osoba bolesti započnu virusom, ali se na tu podlogu nakalemi neka bakterijska infekcija. Dakle, bakterija u okolini nalazi povoljne uslove za akciju.

– Najveći broj takvih bakterijskih infekcija zahteva terapiju antibioticima, ali problemi nastaju kod najstarijih pacijenata, jer njihov organizam ne reaguje na prvi kontakt sa virusom. Simptomi se ne prepoznaju odmah, ali virus deluje i stara uslov za bakterijske infekcije. Najčešće su ugroženi disajni putevi i tada moraju da se koriste antibiotici, jer se bakterija spušta na donje disajne puteve – napominje naša sagovornica.

Tada se postavlja pitanje da li piti antibiotike ili ne. Ako pacijent ima visoku temperaturu, lekar uoči crveno grlo, posluša pluća, opipa limfne žlezde, procenjuje da li ima vremena da se čekaju rezultati krvne slike, brisa grla, nosa, pregleda urina...

– Iskusni lekar proceniće treba li da čeka rezultate iz laboratorije, a prilikom te procene vodi računa o sijaset sitnica: da li je pacijent došao na pregled, recimo, u petak, da li rade laboratorije, da li da se čeka ponedeljak ili da se odmah prepiše antibiotik. Strastvenim pušačima se, recimo, ne preporučuje da cigarete ostave naglo. Jer, ako se to učini, proradi trepljasti epitel koji je bio paralisan pod dejstvom duvanskog dima i nije mogao da obavlja mehaničku funkciju. Odnosno da izbacuje strane čestice iz organizma. Kad naglo ostavite duvan, čestice se uzburkaju i bakterije i virusi se razmnožavaju, što aktivira alarm odbrambenog sistema. Tako dolazi do otoka sluzokože disajnih puteva. Na taj način može nastati još veća šteta – ističe doktorka, preporučujući da pušači u tom slučaju broj popušenih cigareta smanjuju postepeno, a da posle izvesnog vremena obavezno prestanu da puše.

Dok ne zahladni, smenjuju se virusi i bakterije. Izlečite jednu infekciju jednim antibiotikom, a posle mesec dana opet se razbolite. Potom, kad otopli, stiže virus gripa. I napada ponovo. I tako ukrug.


Komentari3
d18a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Matić
Nove studije obračaju pažnju na viruse poznate kao bakteriofage koje su svuda u našen organizmu. Oko 30 milijardi faga se dnevno prošeta kroz naš crevni sistem. Oni koji prate naučnu literaturu su mogli da pročitaju članke u kojima se na potpuno nov način razmatraju procesi delovanja virusa, kao naprimer dokazima da fage odredjenim mehanizmima štite ćelije organizma od patogenih bakterija. Nebi bilo loše da se u štampi više piše o radovima u kojima se na kompleksniji način razmatraju delovanja imunog sistema, umesto da se narod prepada nepostojećim epidemijama i prisiljava na vakcinaciju. Pravi se panika zbog nekoliko slučaja malih boginja, koje smo mi u starijoj generaciji svi preležali i stekli imunitet bez posledica, a o desetinama ili stotinama hiljada zaraženih hepatitom C se ćuti. Farmaceitski lobi bira samo ono što se isplati.
Svetlana NS
Bravo za komentar!!!
Preporučujem 0
Milan Matić
Oko 8 procenta naše DNA je sačinjeno od virusa poznatog kao endogeni retrovirus (ERVs). Kroz milione godina ti virusi su se usadili u naše genome i sada imaju zajedničku ulogu u funkcionisanju našeg imunog sistema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja