subota, 20.01.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45

Ponuda za RTB Bor stigla, a tender još nije raspisan

Prema najavama ministra rudarstva i energetike, Aleksandra Antića, javni poziv će biti raspisan u prvom tromesečju sledeće godine
Autor: Anica Teleskovićponedeljak, 27.11.2017. u 22:00
Топионица у РТБ Бор (Фото Танјуг/Н.Милошевић)

Iako javni poziv za strateško partnerstvo za RTB Bor još nije raspisan, u ovdašnjoj javnosti kao gotova stvar prestavljeno je pismo o namerama koje je poslao Igor Altuškin, predsednik borda direktora kompanije „Ranš koper”. Prema najavama ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, tender će biti raspisan u prvom tromesečju sledeće godine.

Da je važno da država RTB Bor skine sa budžetske grbače, smatra ekonomista Jurij Bajec. Na pitanje da li to što se ponuda Igora Altuškina predstavlja kao gotova stvar i pre nego što je tender raspisan, i da li to može da destimuliše zainteresovane ulagače, naš sagovornik odgovara negativno.  

– Država očigledno ide svim mogućim kolosecima da pitanje RTB Bora reši. Situacija je veoma složena i očigledno da se traži neko rešenje poput onog za „Železaru Smederevo” – kaže Bajec i dodaje da je za državu važno da minimizira socijalnu štetu i zaštiti zaposlene u ovoj kompaniji.

I Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ozbiljne ulagače, ako ih ima, neće demotivisati to što je Igor Altuškin Srbiji poslao pismo o namerama.

– Jer, svaki ozbiljan investitor zna da pismo o namerama, po svojoj pravnoj formi, nije obavezujuće. Svima je potpuno jasno da nama gori pod nogama – ističe Savić. 

Kako je već najavio ministar energetike Aleksandar Antić, više rudarskih kompanija iz Rusije, Kine i Kanade ozbiljno je zainteresovano za strateško partnerstvo s ovom kompanijom. Gostujući na Televiziji Pink, Antić je istakao da se razgovara sa svima i da će strateški partner biti onaj ko Srbiji ponudi najbolje uslove.  

„Nama treba partner koji će investirati više od pola milijarde dolara u razvoj rudarskog posla. Tamo treba da se otvore novi rudnici, da se otvori novi rudnik ’Cerovo’. Nije logično da država bude jedini investitor u rudarski sektor. Treba nam novi investitor”, rekao je on.

S obzirom na to da cena bakra kontinuirano raste od oktobra 2016. godine kada je iznosila 4.700 dolara po toni, Fiskalni savet procenjuje da postoji mogućnost da RTB Bor u narednom

periodu posluje pozitivno. Prošle godine je uprkos dobroj ceni, ova kompanija bila u minusu većem od pet milijardi dinara.

U Fiskalnom savetu, ipak, smatraju da ove povoljne okolnosti na svetskom tržištu treba iskoristiti za privlačenje strateškog partnera.

– U suprotnom, ukoliko RTB Bor ostane u državnom vlasništvu, potrebne investicije i reforma preduzeća ne mogu da se odraze i na poslovanje RTB Bora. To bi moglo da predstavlja trajni fiskalni rizik – kažu u savetu.

Inače, iz budžeta je za tekuće poslovanje ove kompanije tokom 2017. godine izdvojeno dve milijarde dinara, dok za sledeću godinu izdaci po tom osnovu nisu planirani.

Ipak, potpuno je nepredvidivo kako će se u budućnosti kretati cena bakra. Oko toga ne mogu da se saglase ni MMF ni Svetska banka. I dok MMF kaže da će cena ove sirovine u narednom periodu padati, prema prognozama Svetske banke cena će rasti.

– Ne treba gubiti iz vida česte, burne i nepredvidive promene cene ovog berzanskog proizvoda, pa i mogućnost da se ponovo preokrene trend cene bakra. Moguće za godinu ili dve. To bi RTB Bor ponovo vratilo u zonu gubitka i potrebe da se iz budžeta finansira aktivnost preduzeća – kažu u Fiskalnom savetu.

Takođe, to što je cena bakra povoljna ne garantuje da će RTB poslovati pozitivno. Tako je 2014. prosečna cena bakra bila 6.860 dolara, a poslovni rezultat ove kompanije bio je oko nule. U 2013. godini cena bakra bila je 7.300 dolara, a RTB Bor zabeležio je zanemarljiv poslovni dobitak. 


Komentari4
bacab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Р
Нажалост немамо никога у власти да Вас послуша. А грађани ће им опет дати глас. И ко је сад ту одговоран?
Данило
Бакар, злато, нафту, шуму....како на грбачи државе? То никоме у свету није јасно него нашим генијалцима званим "где сам ту ја"
kosta
Pa da znaju naprednjaci kakv tender da naprave.
Бојан
Бакар и злато не смеју и не могу бити терет на грбачи никоме! Терет су произвели мегаломани и сецикесе, често и за рачун саме државе, дрпало се из РТБ-а 60-ак година! Како су могли Белгијанци и Французи до 2.СР да управљају рудницима у Источној Србији, плаћају концесије и имају рачун да раде, зарађују, они профит, радници плате, држави порез! Били су домаћини у изнајмљеним руднуцима, код њих 6x6 је било само 36, а не 96 као код нас! Зато, концесија ДА ,продајаНЕ, НИКАКО, НИПОШТО, научите нешто од предака, продаје се јаје а не кокошињац!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja