subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
ŠTA DONOSI BUDžET ZA 2018. GODINU

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ostaje na snazi i dogodine

Autor: Anica Teleskovićsreda, 29.11.2017. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Veće plate i penzije, kapitalni izdaci uvećani 34 milijarde dinara, smanjeni troškovi po osnovu kamata, veće subvencije poljoprivrednicimaVlada Srbije usvojila je juče predlog budžeta za 2018. godinu i prosledila ga parlamentu na usvajanje. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, planirano je da ukupni prihodi dogodine dostignu 1.178 milijardi dinara. To je 86 milijardi dinara više nego ove godine. Rashodi su planirani na nivou od 1.206 milijardi dinara, dok su u budžetu za 2017. bili 45 milijardi niži.

To znači da će državna blagajna dogodine biti u deficitu od 28 milijardi dinara. Na kraju ove godine budžet će biti u suficitu, ali je na početku godine bio planiran manjak od 69 milijardi.

Po zakonu, rok da vlada parlamentu dostavi Predlog budžeta istekao je 16. novembra, a zvanično objašnjenje za ovo zakašnjenje je da se sa nacrtom čekalo jer je misija Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom su se brojke usaglašavale, do 7. novembra bila u Beogradu do kada je trajala osma revizija aranžmana iz predostrožnosti koji Srbija ima sa fondom.

Predlog budžeta, u koji je „Politika” imala uvid, građanima donosi nekoliko dobrih i jednu lošu vest. Prvo, izdaci za zarade planirani su na nivou od 208 milijardi dinara, dok su ove godine iznosili 193 milijarde. To uvećanje posledica je rasta plata pojedinim kategorijama zaposlenih u javnom sektoru, koje se kreću od pet do 10 odsto. Kao što je naš list već izveštavao, povišice dogodine neće dobiti zaposleni u nezavisnim institucijama i državnim agencijama.

Međutim, loša vest može da se vidi iz fiskalne strategije, pratećeg dokumenta, koji je kabinet Ane Brnabić, juče usvojio uz budžet. A to je da će zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ostati na snazi i dogodine.

Sa druge strane, planirani su i manji transferi Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, pa će ti izdaci u kasi sa ovogodišnje 201 milijarde biti smanjeni na 185 milijardi dinara, uprkos tome što je planirano povećanje penzija od pet odsto. To je moguće jer država očekuje da će naplata poreza i doprinosa biti veća pa će sa manje para morati da dotira PIO fond. Ti transferi su i u toku ove godine bili manji nego što je prvobitno planirano, jer je uplata poreza i doprinosa povećana.

Predlogom državne blagajne planirano je da izdaci za kamate dostignu 117 milijardi dinara, dok su u ovogodišnjem budžetu bili 133 milijarde. To je možda i najpozitivnija vest iz ovogodišnjeg predloga budžeta, jer su od kako je kriza krenula ovi izdaci iz godine u godinu rasli. Ono što nije dobro je da se i dalje za ove namene izdvaja mnogo više nego za neke vitalne funkcije države. Ceo budžet za socijalnu zaštitu je nešto niži i iznosi 115 milijardi dinara, dok je budžet Ministarstva odbrane 70 milijardi dinara.

Još jedna dobra vest je da su kreatori ekonomske politike planirali veće kapitalne izdatke, što znači da će država dogodine više investirati. Za javne investicije budžetom za ovu godinu bilo je planirano 94 milijarde dinara, dok je plan za sledeću godinu da ti izdaci dostignu 128 milijardi dinara, što predstavlja značajno uvećanje.

Ukupan budžet za subvencije veći je tri milijarde dinara. To je u najvećoj meri posledica povećanja subvencija poljoprivrednicima tri milijarde dinara. Subvencije privredi su uvećane, dok su subvencije za „Železnice” smanjene. I ove godine nacionalni servisi (RTS i RTV) biće dotirani iz budžeta sa četiri milijarde dinara.

Predlog budžeta po ministarstvima umnogome se razlikuje od limita za potrošnju koje im je pre nekoliko nedelja postavio ministar finansija Dušan Vujović na početku budžetskog procesa. To znači da su neki u međuvremenu ispregovarali veće budžete, dok su kod nekih samo knjižena sredstva koja se koriste po osnovu različitih projekata, pa se suštinski ništa nije promenilo. Ipak, za razliku od prošle godine, na spisku budžetskih korisnika pojavila su se i dva nova ministarstva: evropske integracije i zaštita životne sredine.

U svakom slučaju, u poređenju sa ovom godinom, skoro svi su dobili više novca. Samo dva ministarstva na kraju ovog budžetskog procesa imaće manje para. To su Ministarstvo finansija, čiji budžet je sa 1.213 smanjen na 1.035 milijardi dinara, i Ministarstvo energetike, čiji su rashodi manji nešto malo više od milijardu dinara.

Budžet za narednu godinu planiran je na osnovu prognoze da će u 2018. godini realni privredni rast iznositi 3,5 odsto, kao i da će inflacija biti 2,7 odsto. Ubrzanju privredne aktivnosti doprineće rast potrošnje (po osnovu većih plata i penzija), kao i veće javne investicije.


Komentari9
58b3f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

simon
zdravstvo umire jer nem ko da radi elementarne poslove. U domovima za stare nema dovoljno negovateljica pa je stanje katastrofalno uprkos tehnickoj opremljenosti. Katastrofa je. Dal su oni normalni ili su toliko nesposobni da odrade preraspodelu u javnom sektoru.
Саша Јовановић
Кад неко од јавног сектора хоће да направи јавну кућу а да забрани запошљавање... Не иде то. Само нас вуците за нос, вас ће последње заболети.
Murinjo
Веровали или не, Сокобања нема хирурга а нема ни хитну помоћ, ушивање обично ради локални зубар. То је реалност које нису свесни ни људи на власти, ни људи у Србији, још увек. Ко ће да вам ради за 50,000дин? Ја мислим да је наркоманија екстремно раширена али екстремно..... Некад је имала дежурну болницу и хитну слбу, еј некад. АКО ВАМ ТРЕБА ЛЕКАР ДО НИША, АКО НЕМАТЕ НОВАЦА, ПА ШТО СТЕ СЕ РАЗБОЛЕЛИ, НИКО ВАМ НИЈЕ КРИВ. А да у Чачку немају анестезиолога, па нек иду за Крагујевац "Money, money, mooneeeyyyy".... 
dasa12
Nemojte da se radujete. To ne važi za članove vladajućih partija.
Biljana
pa prijavite ga, cekate da neko to uradi umesto vas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja