sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.11.2017. u 10:41 D. Aleksić - D. Mučibabić
OBNOVA ULICA OD RUZVELTOVE DO TADEUŠA KOŠĆUŠKA

Biciklisti ostaju bez staza zbog parking mesta

Posle rekonstrukcije saobraćajnica u dužini od tri kilometra neće biti prostora za vlasnike dvotočkaša uprkos ambicioznom planu da u starom delu grada bude više od 100 kilometara biciklističkih staza
Радови у Краљице Марије тек предстоје (Фото Д. Јевремовић)

Najave gradskih čelnika s kraja 2016. godine da će u narednih nekoliko godina stari deo grada dobiti više od 100 kilometara biciklističkih staza, od čega dobar deo njih već ove godine, sasvim izvesno, neće biti u potpunosti ostvarene. Prošle godine, objašnjavajući za naš list plan koji se tiče ovih staza, glavni gradski urbanista Milutin Folić ukazao je da bi, između ostalih, biciklističke trebalo da postanu i ulice Savska, Nemanjina, Kneza Miloša, Ustanička, Cara Dušana... Biciklistička budućnost nekih od ovih ulica još nije izvesna, ali za jednu se već zna da je izbrisana sa spiska biciklističkih oaza – Ulica cara Dušana.

Minulih meseci gradonačelnik je u više navrata za narednu godinu najavljivao veliku obnovu ulica Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, ali nijednom nije spomenuto da li će tamo biti staza za bicikliste.

Luka Petrović, sekretar za investicije, kaže da se od biciklističkih staza odustalo zato što bi za njih morala da se žrtvuju parking mesta ili širina saobraćajnica što bi izazvalo saobraćajnu katastrofu u centru grada.

– Analize su pokazale da su biciklističke staze praktično neizvodljive. Samo u Cara Dušana morali bismo da ukinemo najmanje 200 parking mesta, a svi znamo koliki problem sa parkiranjem imamo u centru. I ovog puta smo pokušali da nađemo rešenje da svi budu zadovoljni ali, nažalost, sada će biciklisti da trpe – ističe Petrović. 

Upitan koji je onda smisao biciklističke staze u nedavno rekonstruisanoj Ruzveltovoj ulici Petrović navodi da će se tražiti alternativno rešenje za bicikliste u starom jezgru grada.


Smetnja na stazi duž Ruzveltove (Foto Ulica za bicikliste)

Ali, saobraćajni stručnjak Zoran Rubinjoni koji je radio saobraćajnu analizu tvrdi da su biciklističke staze u ovim ulicama moguće. On ne spori da bi deo saobraćajnice morao da bude prenamenjen, ali ističe da bi staze, pod određenim okolnostima, mogle da budu uklopljene.

– Analiza je pokazala da je uređenje ovih staza moguće s tim što bi morala da se otvori traka za levo skretanje na raskrsnici sa Francuskom ulicom i Bulevarom despota Stefana, ali nauštrb parkiranja. Staze ne bi bile moguće ako bi ostale četiri kolovozne trake bez tih levih skretanja jer bi u tom slučaju bilo veliko zagušenje na tim raskrsnicama. Naravno, to nije jednostavno, u tim ulicama mora da se sačuva drveće, ali ako bi se dobro projektantski razradilo rešenje, staze bi mogle da se urade – ukazuje Rubinjoni koji smatra da bi bilo dobro da se potez od Kalemegdana do Vukovog spomenika spoji biciklističkom stazom.

Predstavnici grada svakodnevno naglašavaju da je plan da u centru grada i njegovom starom jezgru prednost dobiju pešaci i biciklisti nauštrb četvorotočkaša koji bi u toj hijerarhiji trebalo da budu poslednji po prioritetu. Planovi za rekonstrukciju ulica koje se protežu od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška ipak govori da je u praksi situacija suprotna i da će vozači automobila imati koristi, a biciklisti nikakve. Vrlo izvesno, zbog odustajanja od novih staza na ovom potezu, teško da će se ostvariti i prošlogodišnja želja nadležnih u gradu da od 2018. na ulicama Beograda bude pet do deset odsto biciklista, da se njime ide na posao, fakultet, kod prijatelja, u nabavku...

Jer osim što nema staza koje su lani najavljivane izostao je ozbiljniji posao – spuštanje ivičnjaka kod pešačih prelaza, postavljanje stajališta za bicikliste uz sudove, opštine, pijace... Kada se sve sabere, otvara se pitanje: kako bi posle godinu dana danski urbanista Jan Gel, čije su preporuke i saveti ugrađeni u plan za širenje biciklističke mreže, ocenio ove naknadne promene i odlaganja.

Rekonstrukcija na proleće

Obnova saobraćajnica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška trebalo bi da počne u maju sledeće godine i da traje sedam meseci. Do marta 2018. CIP bi trebalo da isprojektuje ulice. Ovaj posao, ne računajući projektovanje, vredan je 20 miliona evra i finansira se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Novine u dužini od tri kilometra na potezu od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška su pet saobraćajnih traka za oba smera s tim što će autobusi i automobili moći da se kreću po tramvajskim šinama, kažu u Sekretarijatu za investicije.

– Ostaje isti broj parking mesta, a pešačke staze će delimično biti proširene – ističu u sekretarijatu.

Ambiciozne ideje, u praksi kritike

Ideja prošlogodišnjeg plana bila je da epitet „biciklistički” dobiju trase koje masovnije koriste biciklisti u starom jezgru prestonice. Planom je bilo utvrđeno da se ukupno uredi 120 kilometara na važnim saobraćajnim trasama nauštrb kolovoza. Zamisao je bila da se iscrtaju biciklističke staze i da se postavi odgovarajuća signalizacija, a da jedino tamo gde je neizvodljivo da se prenameni deo kolovoza ove staze budu urađene na delu trotoara, ali da se ne ugrožavaju pešaci. U uličicama koje povezuju ove velike saobraćajnice, isto tako, najavljivano je da će brzina kretanja automobila biti ograničena na 30 kilometara na čas, kako bi i tamo biciklisti bili bezbedni.

U međuvremenu nove staze su urađene kod Brankovog mosta i Pop Lukine ulice, u Ruzveltovoj, otvoren je i Bulevar heroja sa Košara. Ali, umesto pohvalama, biciklisti su nadležne počastili kritikama zbog neprilagođenih ivičnjaka, loše iscrtanih staza, loših ukrštaja sa autobuskim stajalištima...

 

Komеntari35
622a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Cara Dusana uopste nije ulica kojom biciklisti prolaze. Oni koriste Skender Begovu koja je jedna ulica nize, prema Dunavu. Cara Dusana NIKADA nije ni bila biciklisticka ulica. Tu zivim duze od 50 godina. Vozim i bicikl i automobil.
Bojan
Gospodinu Luki Petroviću bi moralo biti poznato da se preko potrebna parking mesta svakodnevno "žrtvuju" za postavljanje bašti kafića i sl.ugostiteljskih objekata i to na osnovu rutinske odluke opštinskog organa uprave o zauzeću javne površine iako je parkiranje u nadležnosti grada Beograda. Tako, jedna sasvim obična bašta kafića zauzme barem 3 parking mesta. Naročito je upečatljiva situacija u blizini sedišta gradske urpave u ul.27 marta gde se masovno postavljaju bašte ug.objekata iako je pri tome u ul.Kraljice Marije i Ruzveltovoj gradskom odlukom zabranjeno postavljanje bašti tzv.zatvorenog tipa. Naravno, bašte otvorenog tipa ostaju postavljenje tokom jeseni i zime. Toliko o parkiranju u gradu Beogradu.
Marija
"Лука Петровић, секретар за инвестиције, каже да се од бициклистичких стаза одустало зато што би за њих морала да се жртвују паркинг места или ширина саобраћајница што би изазвало саобраћајну катастрофу у центру града." ??!!!! Gospodine Petrovicu, ne znam u kom gradu Vi zivite, ali u centru grada Beograda se SVAKOG DANA odigrava saobracajna katastrofa. Biciklisticke staze i popularizacija bicikla kao prevoznog sredstva umesto automobila bi tu samo mogle da budu od pomoci.
Dragan
BEograd ima i vise nego dovoljno biciklistickih staza na Savskom i Dunavskom keju, Adi Ciganliji, Savskom amfiteatru, Novom Beogradu, ... I vise nego dovoljno imajuci u vidu koliko je gradjana Beograda orjentisano na ovaj vid rekreacije. Ulice su ionako pretesne za privatna i privredna motorna vozila kao i za vozila javnog gradskog saobracaja i samo lud covek bi iz zadovoljstva vozio bicikl po njima.
Posmatrač
Bicikl je vozilo, sredstvo za prevoz u saobraćaju na putevima. Za njega mora biti mesta na javnim putevima i ulicama kao i za ostala vozila koja zakon poznaje, te to i nalaže. Problem je što se zakon ne primenjuje. "Rekreacija" je produžetak, dodatak upotrebe bicikla, kao što su i "auto sport" i "moto sport" produžeci, dodaci osnovne upotrebe - za prevoz, drugih vozila - automobila i motocikala. Ulice su tolike, kolike su, a "pretesne" su jer je na njima previše motornih vozila. To je problem koji se mora rešavati i zakonom, i gradjevinski, i na druge načine. Stara, potvrdjena istina: što su ulice šire, a mesta za parkiranje je više, dolazi više vozila i problem raste. U ime svih koji vozimo bicikle ulicom - kako zakon nalaže, hvala za "kompliment"!
Banja
@Dušan... loši primeri svi do jednog i nemaju veze sa Beogradom. I Tokijo nije u EU i niko se ne kune u EU već navodi dobre primere gradova koji su eto slučajno u EU. Samo ću dodati jedno: "daj brate gde ćemo tamo kolima, nemaš gde da parkiraš..." rečenica milion puta izrečena a koja sažima celokupnu suštinu zašto treba manje parking mesta a više trotoara, biciklističkih staza, pešačkih zona...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja