O to­me ka­kve su mo­guć­no­sti da ta­ko­zva­ni nor­dij­ski mo­del bu­de pri­me­njen na Bal­ka­nu, i to pr­ven­stve­no na po­lju po­mi­re­nja u re­gi­o­nu, ne­dav­no je u Be­o­gra­du sa pred­sed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem raz­go­va­rao ge­ne­ral­ni se­kre­tar Nor­dij­skog sa­ve­ta mi­ni­sta­ra Dag­fin Hej­broj­ten. Ka­ko pro­ce­nju­ju upu­će­ni, sa­rad­nji me­đu ovim ze­mlja­ma ka­kvu ima­mo da­nas naj­pre je pret­ho­di­la re­gi­o­nal­na sa­rad­nja u obla­sti za­ko­no­dav­stva. O bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma Sr­bi­je sa Dan­skom, Nor­ve­škom, Fin­skom i Šved­skom, kao i o nji­ho­vim da­ljim per­spek­ti­va­ma, za „Po­li­ti­ku” u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na pi­šu am­ba­sa­do­ri ovih ze­ma­lja u Be­o­gra­du. 

Anders Kristijan Hougor*

Dav­ne 1917. go­di­ne, Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja je ime­no­va­la pr­vog am­ba­sa­do­ra za Dan­sku, a ovaj do­ga­đaj mi uzi­ma­mo kao po­če­tak di­plo­mat­skih od­no­sa iz­me­đu na­še dve ze­mlje. Ove go­di­ne sto­ga obe­le­ža­va­mo sto­go­di­šnji­cu od us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa i me­ni je ve­li­ka čast što sam deo ovih pro­sla­va.Ve­ze iz­me­đu Dan­ske i Sr­bi­je su uvek bi­le ja­ke, a u pret­hod­nih sto go­di­na smo ima­li in­ten­ziv­nu raz­me­nu lju­di, zna­nja, do­ba­ra i ka­pi­ta­la. Je­dan od naj­va­žni­jih lju­di ko­je bih spo­me­nuo je­ste dok­tor Vil­helm Te­o­dor Mel­gor.

Kao član Dan­ske me­di­cin­ske mi­si­je u Pr­vom svet­skom ra­tu, dok­tor Vi­li se, ka­ko je od mi­lo­šte bio zvan, bri­nuo o ci­vi­li­ma u ni­škoj bol­ni­ci, a ta­ko­đe je i išao u kuć­ne po­se­te po se­li­ma u oko­li­ni Ni­ša. Re­dov­no je i na do­bro­volj­noj osno­vi po­se­ći­vao i deč­je si­ro­ti­šte. S vre­me­nom, dok­tor Vi­li je ime­no­van za glav­nog dok­to­ra u bol­ni­ci u Kur­šu­mli­ji gde je oda­brao da ži­vi do kra­ja ži­vo­ta. Me­mo­ri­jal­na ta­bla na ku­ći u ko­joj je ži­veo u Kur­šu­mli­ji ču­va se­ća­nje na nje­ga i nje­go­vu po­moć Sr­bi­ma.

Ma­lo za­tim su sti­gle tri­de­se­te go­di­ne i so­bom do­ne­le sjaj­nu ini­ci­ja­ti­vu u po­vo­ju – pro­ši­re­nje Be­o­gra­da! Ne­ko­li­ko dan­skih kom­pa­ni­ja je uče­stvo­va­lo u ovom pro­jek­tu, po­sta­vlja­ju­ći te­me­lje op­šti­ne ko­ju da­nas zna­mo pod ime­nom No­vi Be­o­grad. Uz mno­štvo dan­skih in­že­nje­ra, dan­ske kom­pa­ni­je su čak do­ne­le i bul­do­žer ko­ji je ta­ko po­stao deo isto­ri­je Be­o­gra­da.

Ovo su sa­mo dva pri­me­ra ko­ji po­ka­zu­ju da su od­no­si iz­me­đu na­ših ze­ma­lja uvek uklju­či­va­li po­sve­će­ne lju­de i ja­ke kom­pa­ni­je, što je i sad slu­čaj. Da­nas, oko če­tr­de­set dan­skih kom­pa­ni­ja po­slu­je u Sr­bi­ji, a oče­ku­jem da ih do­đe još. Ima to­li­ko to­ga što mo­že­mo ura­di­ti za­jed­no – od po­ljo­pri­vre­de do vo­do­pri­vre­de, od ot­pa­da do ener­gi­je, od od­bra­ne do zdra­vlja. 

Po­sve­će­ni pro­fe­so­ri i stu­den­ti dan­skog je­zi­ka na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du ta­ko­đe do­pri­no­se iz­grad­nji na­ših od­no­sa, a po­sto­je mno­gi en­tu­zi­ja­stič­ni po­je­din­ci i gru­pe ko­ji uče­stvu­ju u raz­me­ni zna­nja i kul­tu­ra na­ših dve­ju ze­ma­lja – ple­sne tru­pe, džez or­ke­stri, sred­njo­škol­ci i uni­ver­zi­tet­ski stu­den­ti na raz­me­ni, pe­sni­ci, glum­ci i re­ži­se­ri, pi­sci, pro­fe­so­ri, voj­no oso­blje, di­plo­ma­te i jav­ni slu­žbe­ni­ci.

To­kom mo­je slu­žbe u Be­o­gra­du, am­ba­sa­da će po­ku­ša­ti da oja­ča tr­go­vin­sku raz­me­nu, ali i da or­ga­ni­zu­je vi­še pro­je­ka­ta iz obla­sti kul­tu­re i jav­ne di­plo­ma­ti­je. Sve ovo u ci­lju ši­re­nja zna­nja i pri­su­stva Dan­ske u ovom re­gi­o­nu. Dan­ska je pri­ja­telj Sr­bi­je i mo­že­te ra­ču­na­ti na na­šu po­dr­šku na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji. Re­for­me ko­je Sr­bi­ja spro­vo­di u ovom pe­ri­o­du će do­ne­ti ko­ri­sti gra­đa­ni­ma i dru­štvu u ce­li­ni. 

Za sto go­di­na, ve­ru­jem da će Sr­bi­ja bi­ti ja­ka, sta­bil­na de­mo­kra­ti­ja, otvo­re­na za ino­va­ci­je i go­sto­pri­mlji­va kao što je to da­nas. Na­dam se da će Dan­ci i dan­ske kom­pa­ni­je do­pri­ne­ti ovom raz­vo­ju. 

*Am­ba­sa­dor Kra­lje­vi­ne Dan­ske