Pečatni prsten, zastava, jatagan belosapac… samo su neki od artefakata koji čine postavku izložbe „Smrt Karađorđa Petrovića”, a pripadali su Karađorđu. Autori izložbe čije je otvaranje večeras u 18 časova u Istorijskom muzeju Srbije su Vladimir Merenik, Boško Ljubojević, Nebojša Damnjanović i Borislav Korica. Izložbu koja se realizuje povodom obeležavanja dvestote godišnjice od ubistva vožda Karađorđa otvoriće Radomir J. Popović, viši naučni saradnik u Istorijskom institutu.  

Izložba „Smrt Karađorđa Petrovića” nastoji da približi vreme koje je Karađorđe proveo u izgnanstvu, nakon što je napustio Srbiju posle sloma ustanka 1813. godine, i posebno njegov tragični kraj.

Postavka prikazuje stanje u beogradskom pašaluku uoči podizanja Prvog srpskog ustanka u Orašcu, na Sretenje 1804, zatim kako se ustanak razvijao, i onda njegov slom 1813, a poseban je akcenat stavljen na okolnosti i događaje koji su usledili i doveli do tragičnog ubistva Karađorđa 1817.

Ovaj tragični čin je imao dalekosežne posledice na državni i politički život Srbije, posebno na potonje sukobe dinastija Karađorđević i Obrenović, koji su obeležili istoriju srpskog naroda u 19. i početkom 20. veka.  

Posetioci će imati priliku da vide brojne originalne predmete koji su pripadali rodonačelniku dinastije Karađorđević, među kojima se svojim značajem i estetikom izdvajaju voždov pečatni prsten, dolama, zastava, kao i izvanredni primerci njegovog ličnog naoružanja i opreme: jatagan belosapac, pištolj kremenjak, tzv. ledenica i fišeklija sa motivima Svetog Đorđa i Svetog Dimitrija, koji plene svojom lepotom i raskošnim ornamentima.

Svi artefakti predstavljaju svojevrsna dela primenjene umetnosti i svedočanstva su o razvoju starih zanata i oružarstva u Srbiji.