ponedeljak, 18.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:34

Krim bi ponovo glasao za pripajanje Rusiji

Nemački centar za istraživanje javnog mnjenja je objavio da bi skoro 80 odsto stanovnika Krima ponovo glasalo za otcepljenje, ali da su krimski Tatari i dalje potencijalni izvor destabilizacije ruske kontrole
Autor: Biljana Mitrinovićčetvrtak, 30.11.2017. u 16:30
Замак Ластавица из 19. века на кримској обали Црног мора (Фото Википедија)

Stara je vest da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ne priznaju referendum održan na Krimu 16. marta 2014. kada je pri izlaznosti od 82 odsto građana, od nešto više od 1,2 miliona stanovnika Krima, za pripajanje Ruskoj Federaciji glasalo skoro 97 odsto njih. Zbog pripajanja Krima Rusiji su uvedene sankcije koje se na svakih šest meseci produžavaju i proširuju.

Iako se više od tri godine posle izjašnjavanja stanovnika Krima dovode u sumnju i rezultati glasanja, nemački Centar za istočnoevropske i međunarodne studije objavio je istraživanje javnog mnjenja na Krimu koje je pokazalo da bi 78,8 odsto građana i sada glasalo za prisajedinjenje Krima Rusiji, samo 2,4 odsto je reklo da bi glasalo drugačije, a 6,8 odsto nije htelo da odgovori na pitanje.

Ovo istraživanje je zanimljivo i u svetlu osporavanja te odluke zbog Tatara, koji su islamske veroispovesti i koji na Krimu predstavljaju treći narod po brojnosti sa 12 odsto (posle Rusa i Ukrajinaca). U okviru ankete koja je sprovedena u proleće ove godine, u obzir je uzeto mišljenje 1.800 građana, od kojih je 200 bilo krimskih Tatara.

Oko 80 odsto ispitanih je odgovorilo da smatra ispravnom prošlogodišnju odluku da se Medžlis krimskih Tatara u Rusiji proglasi terorističkom organizacijom. Vrhovni sud je konstatovao da su njihovi lideri u Kijevu sarađivali sa ekstremističkim dobrovoljačkim grupama, učestvovali u trgovinskoj blokadi Krima i rušenju dalekovoda kojima je sprovođena električna energija na poluostrvo.

Tešku istoriju odnosa između krimskih Tatara i Rusa zvanična Moskva pokušava da ublaži od pripajanja ovog poluostrva: zastupljeni su u svim organima vlasti, a ruski predsednik je odmah u aprilu 2014. godine potpisao zakon o rehabilitaciji krimskih Tatara, što je bio potez kojim je sa njih skinut žig saradnika nemačkih okupatora.

Direktorka centra i autor ovog istraživanja Gvendolin Sase je u kratkim zaključcima navela da se u istraživanju i dalje očitava skepsa krimskih Tatara prema novoj vlasti.

Ona je podsetila da su 2014. godine svi stanovnici Krima automatski dobili rusko državljanstvo i da je nezadovoljstvo ovim statusom vidljivo i u ovom istraživanju, jer su naročito krimski Tatari, njih 38,7 odsto, istakli regionalni identitet – izjašnjavajući se kao krimski Tatari. Međutim, 80 odsto svih ispitanika smatra sebe ruskim građanima, a 13 odsto su rekli da su građani Krima.

Iako je anketirano samo 200 Tatara, autorka istraživanja je navela da je mišljenje krimskih Tatara drugačije i u odnosu na procenu događaja 2014. godine. Samo 7,8 odsto njih smatra da je mobilizacija krimskih građana bila razlog što je poluostrvo postalo deo Ruske Federacije – u poređenju sa 25,9 odsto u opštoj populaciji. Nasuprot tome, 24 odsto vidi događaje kao rezultat ruske akcije i 35,3 odsto kao rezultat demonstracija na trgu Majdan u Kijevu.

„Socijalna i politička integracija krimskih Tatara, koja nije bila osigurana ni u ukrajinskoj državi, i dalje ostaje potencijalni faktor destabilizacije ruske kontrole na Krimu”, navela je direktorka centra.

Na sajtu ove organizacije mogu se naći i podaci iz istraživanja javnog mnjenja na Krimu, koje je sprovodio USAID, IRI i Galup institut na svake dve godine, zaključno sa majom 2013. godine. Na pitanje da li Ukrajina ide u pravom smeru od 1.100 anketiranih građana 2013. godine je njih 24 odsto smatralo da ide u dobrom pravcu, 62 odsto da ne ide, a 14 odsto je bilo neopredeljenih. U oktobru 2011. godine 11 odsto je smatralo da Ukrajina ide u dobrom pravcu, 62 odsto da ide u pogrešnom, a 26 odsto je bilo neopredeljenih. U novembru 2009. samo je šest odsto smatralo da Ukrajina ide u dobrom pravcu, čak 80 odsto stanovnika Krima da ide u pogrešnom, a 14 odsto je bilo neopredeljenih.

Da bi se moglo u potpunosti sagledati kakav su odnos prema vlasti u Kijevu imali stanovnici tada Autonomne Republike Krim, potrebno je podsetiti se na političke događaje u Ukrajini. Narandžasta revolucija u Ukrajini je sprovedena krajem 2004. i tokom 2005. godine nakon drugog kruga predsedničkih izbora. I tada je, kao i u vreme protesta na Majdanu krajem 2013. godine i početkom 2014. godine, u pitanju bila spoljnopolitička orijentacija Ukrajine. Pobedu tadašnjeg premijera Viktora Janukoviča na predsedničkim izborima nije priznao njegov protivkandidat Viktor Juščenko, čije su pristalice započele ulične proteste i izdejstvovale poništavanje izbora. Na ponovljenim izborima je pobedio Juščenko, a Ukrajina se okrenula evroatlantskim integracijama. Nakon pet godina, na izborima 2010, Juščenko je ostvario najgori rezultat, a u drugom krugu je pobedu nad Julijom Timošenko (45,36 odsto) odneo Janukovič (48,95 odsto).


Komentari13
fffd8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

С.В. - Цецко
Срб! Где си ти учио историју? Сигурно у Бечу и Лондону.
Бранко Срб
Не, никако тамо. Но, свакако нисам ни по кафанама, славама, стадионима, такси возилима, нет-форумима и сличним учионицама којекаквих кренкова и незналица који су се о повести, политици и приликама на тим странама приучили колико јуче, с ногу, а пре свега пристрасно. Зато су такви спремни на лаж - грме и галаме као да су свезналице, али то су само празне пароле и мантре, митови и конструкције које упорно понављају мислећи да ће оне тако Истином постати. Та позорница је гротескна, као и твоја прозивка која открива коју си "школу" завршио. Јадан је тај призор.. А, ова галерија таквих "стручних" непоштењачина ће остати као сведок времена, посрнулог додворништва, непоштења и лицемерја једног патничког народа, који сам пати своју несрећу, али је зато први да се као улизица огреши о оне који пате исту муку. Такви смо гори и од оних које с правом видимо као зле. Но, залуд указујем на то.. Да би се то схватило потребно је да имамо Образ, истински осећај за Правду и саосећање.
Preporučujem 1
Светислав
Молио бих коментаторе да се упознају са правом истинитом историјом а оставе западну пропаганду.По њима Руси и Срби не смију изаћи на топло море!Отимање КиМ је као када човјеку извадиш једно плућно крило.Он живи али нема снаге.
Леон Давидович
Увек би гласали за останак у Русији. Како би другачије гласали Руси, а они су већина. Татарска мањина чак када би сви били против Русије, а нису, не може да дестабилизује Крим. Само гласање не би било довољно да ту није Русија која је узела свој народ под заштиту.
Бранко Срб
Колико би Албанаца гласало за независно Косово да се данас спроведе референдум? Колико би Бошњака у Рашкој гласало за независност тог дела Србије, или они Албанци на тзв. Југу? Нема сумње да би и Бугари и Мађари, али и Румуни,.. имали шта да кажу на свом референдуму. Када је КиМ у питању оно, формално, дуже није наше но што јесте. А, и када смо га повратили нисмо се прославили тамо, а то су црвени и "браћа" Југословени искористили на рачун албанске ствари, а на нашу штету. Што се Крима тиче, насупрот празном паролашко-мантричном подметању овдашњих руско-додворника и лицемера, није ОДУВЕК био Росијски - чак! Такође, тамо ни Росијани НИСУ одувек били већина, а то су постали на сличан начин на који су и Албанци на КиМ - масовним протеривањима и злочином. #Милан и "Милани" који омаштавају повест по својој удворичкој вољи, залуд криве чињенице (по хрватском узору) - стара Рус и савремена Росија нису исто, као што ни Франачка није Француска, Бретања Британије - иако су блиски. Пакост злобна.
Бранко Срб
Сем гласне ароганције и бедних, па и смешних поука, доња прозивка није понудила ништа више од уобичајених мантричних парола и кафанске памети. Наравно, непоштени и неуки нису схватили да под формалним припадањем КиМ Србији имам у виду оно време када КиМ није било по окупацијом. Али, "двоструки аршини" и непоштење уопште изгледа није особина само наших непријатеља. За мене ће наследница Московије бити Росија (нисам Росијанин па за мене то није Расија), а никако стара Рус - управо зато да бих направио разлику међу њима. Наравно, они који су студирали историју код Милована Марића, Деретића,.. и уопште та стадионска интелигенција, кафански геостратези, славски аналитичари,.. урапатриоте сем овако неубедљиве и уображене грдње не могу ништа више понудити. А, што се хрв-гајевичарског питања о референдуму РС за припајање СР тиче, можда би исти требало спровести и у СР. Мада, РС се и тако преселила већ у СР, као и ЦГ и Хер, у земсоке кланове па "сналажљивих" има свугде. "Рука руку мије"..тужно.
Preporučujem 1
Crnjin
Odlično ste procenili rezultate mogućih referenduma. Samo ste nešto zaboravili. Koliko bi Srba iz Republike Srpske glasalo za pripajanje Srbiji?
Preporučujem 14
Prikaži još odgovora
Милан В. Старман
Крим је од увек припадао Русији, чак и онда када су Монголи извршили инвазју у 12 веку и приморали руски народ да премешта своју древу престоницу дубоко у Русију и та престоница је и данас Москва. У ствари Русија је имала 3 престонице и трећа је била Петроград (Ст. Петерсбург) за владе Петра Алексејевича, великог. И та је престоница била из нужде јер су Швеђани преко Финског залива стално чинили упаде у Русију. Петар, с правом велики, наредио је свим Бојарима да преместе своје резиденције и своје пословне банке у Петроград и тиме је мотивисао дотичне за одбрану. Битком код Полтаве, почетком 18. века, Руси су за увек одучили шведског краља Карла XII. од ратовања.
Simic Koch Miro
Lepoje znato sto se propusti,zahvaljujuci ipak savesnim novinarima hvala!pa nije cudo sto ove minijaturne drzavice i skandinanci imaju nocnu moru kada ruski bombaderi lete pored njihovih granica sve se vraca svese placa ako ne na mostu onda na cupriji
Preporučujem 9
Petar Ilic
Krim je oduvek pripadao Rusiji, osim kad nije.
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja