ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Pojam umetnika uzmiče pred kulturnim menadžerom

U Nemačkoj samo jedan odsto svih subvencija za kulturu ide direktno stvaraocima, uz trend daljeg umanjenja, naveo je Vladimir Kopicl
Autor: Marina Vulićevićčetvrtak, 30.11.2017. u 22:00
Владимир Копицл (Фотодокументација Политике)

Umetnost je danas projektna i konkursna, umetnik je instrumentalizovan između komunalnih i političkih „struktura”; Evropa je od velikog ideala postala veliko razočaranje, naročito za mlade, koji šizofreno opet i žele tamo da emigriraju, a migranti iz Turske ili Poljske u Nemačkoj ili skandinavskim zemljama osećaju se kao obespravljeni stranci.

Ovo su zaključci jučerašnje panel diskusije „Evropa razlika ili različita Evropa”, u okviru koje su u Srpskom PEN centru diskutovali pesnik i esejista Vladimir Kopicl, slovenački pisac Andrej Blatnik, hrvatski pisac i teoretičar Igor Štiks, politikolog Duško Lopandić, pesnik, esejista i izdavač Gojko Božović i književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a. Razgovor će biti nastavljen i danas, uz učešće filozofa Alpara Lošonca i esejiste i prevodioca Relje Dražića.

– Kulturna politika EU počiva na relativno uskom skupu ciljeva i unapred zadatih pravila, s tim što se pojam kreativnosti od svog dvadesetovekovnog ideala inventivnosti i proizvodnje novog sve upadljivije odmiče ka „neoidealima brzine u reagovanju na projektno-fondovski zadate teme”. Pojam umetnika uzmiče pred kulturnim menadžerom – zapazio je Kopicl.

On je naveo i istraživanje stručnjaka na uzorku zbivanja u Engleskoj, Škotskoj, Srbiji, Nemačkoj, Turskoj, Rusiji, Belgiji, Norveškoj, prema kojem se od umetnosti očekuje da opslužuje nacionalne i evropske interese u kreiranju raznolikih identiteta, da bude komercijalan proizvod, da služi regionalnom razvoju i otvara mogućnost zaposlenja na novim kreativnim poslovima. Prema drugom istraživanju koje je Kopicl naveo, u Nemačkoj samo jedan odsto svih subvencija za kulturu ide direktno umetnicima, uz trend daljeg umanjenja. Jedino je izveštaj Olega Kirejeva iz Rusije dao nadu: tamo naime raste nova avangarda koja sa periferije uzvraća udarac u mejnstrimu ogrezloj Moskvi.

Slovenci kupuju 2,5 knjige godišnje, podatak je Andreja Blatnika, dok je bestseler po njegovim rečima knjiga koju u deset godina kupi jedan odsto stanovnika. Kao dva najveća slovenačka bestselera naveo je poetsku zbirku „Anđeli” Tonea Pavčeka i roman Gorana Vojnovića „Južnjaci, marš!”. Pukotinu u evropskom projektu, kome se nekada težilo kao svetlu na kraju tunela, on vidi u odnosu prema nacionalno i verski različitim migrantima.

Da je kultura obezvređena i u pregovorima za pridruživanje Evropskoj uniji zapazio je Duško Lopandić, primetivši da se poglavlje o obrazovanju i kulturi otvara i zatvara za jedan dan. Po njegovom mišljenju EU više nema onu panevropsku dimenziju objedinjenja različitosti, naročito posle Bregzita, ali i neostvarene strateške saradnje sa Rusijom. Igor Štiks objasnio je da su radikalni hrvatski nacionalisti u svom diskursu pre prihvatili Evropu od levičara, koje je trebalo ubediti u pomirenje socijalne pravde i evropskih integracija. Taj pokušaj socijalnog projekta nestao je ranih dvehiljaditih, po njegovim rečima. On je kao razočaranja svoje generacije u Evropsku uniju naveo francusko „ne” Evropskom ustavu, a zatim situacije u Grčkoj i Ukrajini, kao i zaustavljanje proširenja EU.

M. VulićevićANTRFILE:

Kafka je „angažovani” umetnik

Prema „projektnoj” i „konkursnoj” definiciji umetnosti, i instrumentalizovanom jeziku birokratije, Kopicl se poigrao i stvaralaštvom klasika, pa je Kafka tako „angažovani umetnik koji se zalaže za reformu sudskog sistema i zaštitu ljudskih prava u nedavno integrisanim društveno-političkim zajednicama”, Dostojevski je „uprkos problematičnoj ličnoj i art istoriji, te sklonosti pravoslavnim ezoterijskim zastranjivanjima, jedan od najznačajnijih aktivista u sferi nesistematično artikulisane književne elaboracije problema osoba sa posebnim potrebama”, dok je Čehov, „mada nedovoljno angažovan u planskom osvetljavanju efektivnih fiskalnih prečica pri zasnivanju porodičnog budžeta u doba tranzicije, zanimljiv edukativni pisac”...


Komentari3
3dbaf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
Dvesta godina posle, ponavljacemo ono sto je Marks rekao i izazivati senzacije! Obnovite teeorije o eksploataciji, izvoru viska vrednosti, postvarenju, otudjenju rada, razlici izmedju prakse i rada, bice sve jasnije. Bezveznim okruglim stolovima, konferencijama, seminarima,, ucesnici samo profitiraju sa besplatnim avio kartama, smestajem, dnevnicama. Rezultat je manji od nule!
Sasa Trajkovic
Taj sveopšti trend komercijalizacije svega pa i umetnosti je doveo do gomile apsurda, umetničko delo : slika, kompozicija... nije um. delo već PROJEKAT a umetnici IZVOĐAČI RADOVA. Ova komercijalizacija umetnosti može samo dovesti do pada svih estetskiih ali i etičkih standarda a um. delo će se tretirati kao ROBA na tom GLOBALNOM tržištu kiča i šunda.
bravo
Prvi pasus je rekao sve, dalja diskusija je nepotrebna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja