subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
ZANIMLjIVA SRBIJA

Dunavski park u jesenjem izdanju

Već 122 godine predstavlja zelenu oazu i zaštitni znak Novog Sada, nezaobilazno mesto za najlepše slike sa venčanja i prve korake malih Novosađana
Autor: Miroslav Stefanovićpetak, 01.12.2017. u 12:30
(Фото Мирослав Стефановић)

Ima Novi Sad široku reku, rukavce i tvrđavu, zelenilo i travnate površine, ali Dunavski park, koji traje ravno 122 godine je zaštitni znak i simbol vojvođanske prestonice. Iako je u blizini Dunava,  naziv nije dobio po moćnoj reci, već po Dunavskoj ulici koja mu je prvi komšija. Posetilaca ima u svakom godišnjem dobu, kao sada, kada kiša uporno i dosadno kvasi mnogobrojno rastinje, ali i kad se drveće zaodene snežnim pokrivačem.

Najprijatnije je, ipak, od ranog proleća do kasne jeseni. Dok stariji Novosađani na ovoj promenadi odmor traže na klupama ili u šetnji kraj malog jezera,  mladi biraju skrovita mesta... Uostalom, ovde su se odvajkada rađale nove ljubavi i simpatije.

Vrbe  u spomen na caricu

Staze za šetnju su uređene, a mnoštvo mališana vozi bicikle, trči, hrani golubove, znatiželjno zagleda patke koje se odmaraju na jesenjem suncu. Kad neko traje 122 godine, kao Dunavski park, onda mu je prošlost više nego bogata. Tu gde je sada šetalište, u 19. veku postojao je dunavski rukavac, poznatiji kao liman.

Bista Branka Radičevića

– Ovde je nekada bila ogromna bara, leglo komaraca i žaba, u kojoj je dominirala trska. Davne 1895. godine odlučeno je da se prostor pretvori u park – zapisao je gradski  hroničar i istoričar Đorđe Srbulović. Predeo je bio znatno niži od Dunava, jer je zemlja korišćena za izgradnju Mostobrana na bačkoj strani, naspram Petrovaradinske tvrđave.

Kad  je počelo uređivanje, najveći deo bare je zatrpan zemljom, tako da je ostalo  parče sa omanjim ostrvom. Sve  je ozidano, a ostrvce je dobilo ime „Eržebet”, po čuvenoj mađarskoj grofici Eržebet Batori, da bi potom na njemu bila zasađena žalosna vrba u spomen na Elizabetu Bavarsku, austrijsku caricu, stradalu u atentatu 1898. godine.

S temeljitijim uređenjem parka krenulo se početkom 20. veka. Na mestu gde je bila kafana „Kod engleske kraljice” započela je izgradnja sudske palate u kojoj je danas Muzej Vojvodine.

Zato se ovaj park čuva toliko decenija. Novopečenim mladencima on je nezaobilazno mesto za fotografisanje posle venčanja, tako da fotografi uvek traže do sada nepoznat ambijent, „zavlačeći” mladence pod krošnje stoletnih platana. Obavezno je slikanje u sencu bele „saletle” koja leti služi za koncerte, priredbe, književne večeri, izložbe.

Prva skulptura u vidu fontane i vodoskoka, pod nazivom „Nimfa”, odnosno „Devojka sa rogom izobilja”, postavljena je 1912. godine, i delo je novosadskog vajara i akademika Đorđa Jovanovića.

Bista Miroslava Antića

Docnije su se ređale nove skulpture i poprsja. Tako sada posetioci mogu da vide biste Miroslava Mike Antića i Branka Radičevića, spomenik Đuri Jakšiću, koji je uradio vajar Jovan Soldatović, i figuru Prepodobnog Sergeja Radonješkog. Između 1958. i 1962. godine dr Ratibor Đorđević je uradio novi projekat obnove parka, posle čega on dobija sadašnje obrise. Velika rekonstrukcija je urađena i 1978. godine, a ono što ga posebno krasi su drveće, šiblje, zelene površine, vodoskok, jezerce. U njemu su platani, jablanovi, srebrne lipe, čempresi, crni bor, tuje, šimšir, japanske dunje, divlji kesten, koprivić, dok je hrast lužnjak pod zaštitom države.

Labudovi Isa i Bisa

Sada jezerskom vodom dominiraju patke, a dugo godina su simbol bila dva labuda po imenu Isa i Bisa, motiv gotovo svih fotografija. Posetioci su ih redovno hranili, iako su o njima brinuli i nadležni. Njihove potomke su napale i teško povredile kornjače-mesožderi, koje su nesavesni građani ubacili u jezero, zbog čega se „podigao ceo Novi Sad”.

Vodeno ogledalo

Ni u jednom parku vegetacija nije tako bujna kao u ovom. Zbog čega je tako, niko precizno nije objasnio, ali je izvesno da cveće i drveće ovde najbolje uspeva, da se tu sadi „drvo za naredni vek” i da žuto-crvena kombinacija kadifica i kane traje do duboko u jesen.

Skulptura  Nimfe

– Svi putevi šetača vode u ovaj park, jer je on svakodnevna porodična oaza u kojoj se sreću najstariji i najmlađi sugrađani. Bili smo obradovani i video projekcijom na vodenom platnu, svojevrsnom vodenom spektaklu, ali i drugim manifestacijama koje se leti održavaju na ovom mestu – ponosno će Petar Jovanov, 72-godišnji penzioner, nekada bankarski službenik.

Klizanje za Božić
U starim arhivama Novog Sada mogu se pronaći fotografije iz 1900. godine na kojima se vidi da je oko Božića i Svetog Jovana jezero Dunavskog parka služilo i kao klizalište. Ondašnje dame i gospoda su imali posebne cipele sa sličugama, koje su odlično prijanjale za prilično debeli led jezerceta. Još dok je bila bara i jedan od dunavskih limana-rukavaca, tuda su plovili čamci, što su slikari zabeležili na svojim platnima. Zbog raznovrsnosti i izuzetne flore, park je zaštićeni spomenik prirode druge kategorije. U njemu je i oko 7.000 primeraka ukrasnog bilja. Dominiraju: bela topola, vodeni čempres, crvena šljiva, mečja leska, piramidalni hrast.

– Ovde sam dovodio decu i unučad da prave prve korake, voze bicikl, da udišu čist vazduh. Iako su oko parka prilično prometne ulice, buka se slabo čuje. I zemlja je ovde vlažnija nego u bilo kojem drugom gradskom parku. Svakako da na to utiče blizina Dunava i činjenica je ovde nekad bio njegov rukavac.

Imaju čime da se pohvale zaposleni u Gradskom zelenilu koji održavaju Dunavski park: u njemu je oko 600 stabala, 250 biljnih vrsta; prostire se na površini od 39.600 kvadratnih metara, od čega su 22.000 kvadratnih metara zelene površine. Česma, vodoskok, uređene staze za šetnju. Ni jedna polomljena ili oštećena klupa, travnjaci bez otpada i najlonskih kesa. Samo požutelo lišće celom ambijentu donosi umirujuće jesenje boje i želju da, bez obzira na godišnje doba, ovde uvek dođete.

– Drago mi je i u neku ruku sam i ponosan  što se park tako dugo održao i što svi o njemu brinu – ne skriva zadovoljstvo Jovanov. – To je ponos našeg grada, i u njega treba stalno ulagati.

Vole Novosađani Dunavski park i zbog toga što se iz šarenila radnji najpre u Zmaj Jovinoj, a potom i u Dunavskoj ulici dolazi u njegovo predvorje u kojem su fontana i skulptura „Nimfa”. Svakog posetioca, svakog šetača on prigrli spokojem, lepotom i dobrim ljudima koji su tu došli da se nadišu čistog vazduha, šetaju i da uživaju u  velikoj gradskoj zelenoj oazi.

Skulptura „Srne” preseljena u Karađorđevo

Dunavski park je svojevremeno krasila i skulptura „Srne” čiji je autor bio poznati novosadski vajar Jovan Soldatović. Pre nešto više od dve decenije on je autoru ovog teksta, u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi, pripovedao kako je jednog dana stiglo naređenje da se skulptura preseli u ambijent Vojne ustanove u Karađorđevu.

Soldatović se tada prisećao i mnogih „nestašluka” pesnika Mike Antića koji je takođe često sedeo u Dunavskom parku, a onda bi se preko starog Varadinskog mosta (srušenog u bombardovanju Novog Sada 1999. godine) peo na tvrđavu gde se družio sa slikarima, vajarima, pesnicima, konobarima. Ovaj vajar je darivao i bistu Mike Antića, koju je otkrio književnik dr Draško Ređep i koja je bila postavljena na jednom od zidova tvrđave, preko puta slikarskih ateljea. Nažalost, posle izvesnog vremena je na volšeban način nestala jedne tmurne i kišovite noći...


Komentari3
1f8b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

НИКОЛА АЛЕКСИЋ
НАСТАВАК КОМЕНТАРА: Ја сам тада био одборник групе грађана у трећем мандату за редом биран по већинском изборном принципу као представник Еколошког покрета, једини између свих политичких странака и коалиција у Скупштини града Новог Сада због чега сам уживао велико поверење грађана. Било је довољно да за говорницом разобличим намеру уништења стогодишњег Дунавског парка (,,поноса града,,) и подвалу СПС руководства својим одборницима, које нису чак нити обавестили о тој намери, да би Предлог ДУП-а дела центра града био ЈЕДНОГЛАСНО одбачен на мој предлог. Други покушај уништења Дунавског парка (,,поноса града,,) је био по освајању власти од стране ДОС-а. Када су помислили да су своје одборнике довољно дисциплиновали и повластицама корумпирали, потпуно јавно су ставили Дунавски парк као неизграђено грађевинско земљиште за тачку дневног реда седнице Скупштине града. Да би ме спречили да нешто предузмем, намерно су ми скупштински материјал доставили непосредно пре одржавања седнице.
НИКОЛА АЛЕКСИЋ
У овом лепом и афирмативном тексту о једној знаменитости Новог Сада прећутано је да је овај ,,понос града,, два пута био проглашаван (најскупљим) неизграђеним грађевинским земљиштем и предат на лицитацију ради изградње пословно угоститељских објеката. Први пут су то урадили социјалисти (СПС) 1996. године на заласку своје владавине када нису чак нити своје одборнике обавестили какву подвалу су им спремили у Предлогу ДУП-а (детаљног урбанистичког плана) дела центра Новог Сада. Тада, као и сада, такве предлоге нико не чита, јер садрже више од 100 (сто) страница сувопарног стручног текста у који је могуће бап свашта убацити ако се не пази, а када се усвоји, грађани само буду доведени пред свршени чин, углавном без могућности заустављања радова, још мање измене плана (ДУП-а). Да нисам био обавештен од узнемирених грађана да се усред белог дана парцелише Дунавски парк, и мени би промакла наведена подвала социјалиста, јер такав злочин заиста нисам могао нити у сну да предвидим.
Petar Radovic
Ovo sto je gospodin Aeksic napisao je verovatno tacno. Ali, to nema veze sa tekstom. Dunavski park je i dalje pun ljudi, ponos je grada, prava zelena oaza. Ostavimo dnevnu politiku, stranke i sve ostalo. Park je sve nadziveo. I tek ce!
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja