četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:11
OD NEDELjE DO NEDELjE

Pomirenje u senci vojnog prisustva

Autor: Nikola Belićsubota, 02.12.2017. u 22:00

Istorijsko pomirenje sa Srbijom, uz stalno američko vojno prisustvo u jugoistočnoj Evropi, deo je dokumenta „Balkan napred: Nova strategija SAD za region”, koji je prethodnih dana objavio Atlantski savet, u vreme kada se sve češće čuju zahtevi Prištine da se Stejt department intenzivnije uključi u briselski dijalog. Bez obzira na to što analiza ove nevladine organizacije, predstavljena u Vašingtonu na konferenciji pod nazivom „Dolazak oluje? Uobličavanje budućnosti Balkana u eri neizvesnosti”, ne predstavlja zvaničan stav Bele kuće, poruke s ovog skupa ustalasale su protekle nedelje domaću javnost.

U izveštaju Atlantskog saveta navodi se i da Beograd može da postane blizak partner i saveznik SAD – samo ako se distancira od Moskve. Američka nevladina organizacija konstatuje i da je za uspeh istorijske revitalizacije odnosa sa Srbijom važno da se na predsednika Aleksandra Vučića „izvrši čvrst pritisak, ali bez zahtevanja ponižavajuće predaje, ili potpune promene stava”.

Jedna od centralnih tema u javnosti bio je i zaključak Atlantskog saveta da bi SAD zaista trebalo da obnove reputaciju „iskrenog posrednika” na ovim prostorima, naročito što je u danima pred objavljivanje ovog izveštaja odjeknula vest da bi bivša državna sekretarka Kondoliza Rajs mogla da bude angažovana kao specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa za Balkan. A to bi značilo da će posredovati i u razgovorima Beograda i Prištine. Bivša šefica diplomatije Džordža Buša Mlađeg, odnosno u vreme kada je Vašington priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, bila bi, kako su preneli domaći mediji, angažovana i na suzbijanju uticaja Rusije u regionu, budući da je među najboljim američkim poznavaocima ove zemlje.

S druge strane, više domaćih medija prenelo je navode svojih izvora da će u slučaju promene formata razgovora, u kojima je sada posrednik EU, Srbija tražiti da se i Rusija angažuje u ovom procesu. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da Beograd neće prihvatiti uključenje SAD u briselski dijalog, dodajući da su predstavnici Stejt departmenta već prisustvovali kada se sastaju delegacija Srbije i nosioci kosovskih vlasti. „Svaki put kada sam išao u Brisel čekao je neki tadašnji (Brajan) Hojt Ji da se vidimo. Uvek su oni bili tu iza scene”, kazao je Dačić.

Da je menjanje formata nemoguće bez pristanka obe strane, poručili su i iz EU, a portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič ponovila je da je posrednik Brisel. Dodala je i da EU blisko sarađuje sa SAD po ovom pitanju. Promenu su, međutim, najavili predstavnici Prištine, tvrdeći da je i američka administracija zvanično predložila da i Vašington zatraži posredničku ulogu. Navode kosovskih predstavnika negirao je Dačić, tvrdeći da su i sami američki zvaničnici rekli da „ne beže od toga, ali da to treba da bude pitanje konsenzusa i pitanje zajedničkog predloga”, kao i da – oni ne stoje iza izjava prištinskih lidera.

Do kraja ove sedmice nije stigao ni odgovor na pitanje da li je izvestan povratak Rajsove. Dačić je naveo da mu nekadašnja državna sekretarka prilikom nedavnog susreta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nije pomenula da ima „neke takve ambicije”. Da nemaju informaciju o ponovnom angažovanju Bušove desne ruke, saopštili su i iz ambasade SAD u Beogradu. Takva saznanja, kako je navedeno, ne postoje ni među zvaničnicima u Briselu.

Ko god da će zastupati Vašington na Balkanu u budućnosti, izvesno je da jedan funkcioner Stejt departmenta koji je više puta prenosio poruke Beogradu – dobija novu, zapaženu ulogu. Brajan Hojt Ji imenovan je za ambasadora SAD u Skoplju. I on je imao diplomatsku poruku na nedavnoj konferenciji Atlantskog saveta: „Na Balkanu ne funkcioniše politika strateškog strpljenja.” Treba redefinisati partnerstva kako bi ona bila „dvosmerna, sa očekivanjem da će međunarodna zajednica pružiti finansijsku, tehničku, moralnu i drugu pomoć, a da će lideri u regionu ispuniti svoje obaveze”, poručio je budući stanovnik Skoplja.

Odnosima na ovim prostorima, bar na osnovu reakcija, nije doprinela ni poslednja izrečena presuda Haškog tribunala kojom je grupa hercegovačkih Hrvata osuđena za ratni zločin nad Bošnjacima. Bez obzira na to što Srbija nije imala nikakve veze s ovim dešavanjima, najviši predstavnici Zagreba ni ovoga puta nisu propustili da odgovornost i krivicu za rat pripišu – srpskoj strani.

„Kako ste našli baš Srbe u celoj priči, pa Srba je mnogo stradalo, u BiH – 30.000. A nijedan čovek, niko za to nije odgovarao, nikome nije palo na pamet da to pitanje postavi”, uzvratio je Aleksandar Vučić, posle ovih više puta ponovljenih pridika iz Hrvatske, uz reči da je bilo „dosta šamaranja Srbije”.

Tako prethodnih dana, sudeći bar prema porukama iz Zagreba, ali i Prištine, odakle sve upornije zahtevaju promenu formata dijaloga – Hrvatska i samoproglašeno Kosovo svedoče da su dvosmerna partnerstva, o kojima je govorio Hojt Ji, još daleko i da tamošnji lideri pokazuju sve manje „strateškog strpljenja”. Da li je ovo toliko željeni dokaz da je zaista neophodno da se u balkanska previranja još jednom uključi uticajni prekookeanski posrednik, kako to sugeriše i Atlantski savet?

 


Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja