četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 02.12.2017. u 22:00 Jovana Rabrenović

Srbima bliža Njujorška berza od Beogradske

Naši građani sve više trguju akcijama najvećih svetskih kompanija poput „Kola-Kole” ili „Majkrosofta” u nedostatku mogućnosti za veću zaradu na domaćem terenu
(Фотодокументација "Политике")

Svakog meseca naši građani, posredstvom ovdašnjih brokera, obrnu najmanje deset miliona evra na svetskim finansijskim tržištima. Možda je to i dvadeset miliona evra, jer zvaničnih podataka o tome nema. Da se radi o tolikoj sumi više je iskustvo brokera koji plasiraju novac, a koji su to saopštili na konferenciji Beogradske berze koja je održana pre nekoliko nedelja kao ilustracija toga da kod građana postoji potencijal za ulaganja, ali da oni kod nas naprosto nemaju u šta novac da ulože.

Prema njihovom iskustvu naši građani trguju akcijama: „Epla”, „Majkrosofta”, „Amazona”, „Koka-Kole”, „Diznija”, „Fejsbuka”, BMV-a, „Dojče Telekoma”, „Simensa”, „Vodafona”, „Dajmlera”... Ukratko, svih najvećih kompanija na najvećim svetskim berzama poput Njujorka, Londona, Frankfurta... 

S druge strane, na našoj berzi vrti se tek nekoliko likvidnih „papira”, pa kad neko zaradi na kupovini i rastu, male su mu mogućnosti za dalji obrt kapitala. Podsećanja radi, korpa Beleks15 više ne broji 15 najprestižnijih kompanija listiranih na berzi, već samo 11, jer su ostale kompanije odlučile da napuste berzu, jer od toga nisu imale mnogo koristi, već samo trošak.

Poznavaoci prilika kažu da ograničenje za ulaganje na ovdašnjoj berzi nije samo to što je mala mogućnost zarade, već možda više to što kompanije nisu zainteresovane da na berzi prikupe kapital prodajom svojih akcija, pa posledično ni građani nemaju alternative za ulaganje.

Za razliku od drugih berzi u okruženju naša se još nije oporavila nakon krize i berzansko trgovanje i dalje je veoma malo. Poređenja radi, u boljim danima 2007. godine dnevno trgovanje je dostizalo deset miliona evra, a sada se mesečno trgovanje od pet miliona evra smatra uspehom. Sada na berzi dominira trgovanje državnim obveznicama, dok je trgovanje akcijama palo na petnaestak odsto.

Da građani imaju novac jasno je po tome što na štednji u bankama drže preko devet milijardi evra. I uprkos niskim kamatama štedni ulozi se iz godine u godinu povećavaju.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis” kaže da građani, zbog niskih kamata na štednju koje traju već nekoliko godina, polako traže druge načine da ulože novac.

– Sve je aktuelnija kupovina finansijskih instrumenata na inostranim tržištima, a tehnički i regulatorno ne postoje nikakve prepreke za to. Štaviše, jeftinije je kupiti neku akciju na svetskim berzama nego što je slučaj sa kupovinom akcija na Beogradskoj berzi. Jer, niži su troškovi trgovanja u inostranstvu nego kada se trguje na Beogradskoj berzi, a to je sve posledica visokog nesklada u razvoju ovih tržišta – objašnjava Gujaničić.

On pojašnjava da su investitorima iz Srbije dostupne sve vrste finansijskih instrumenata na svetskom tržištu, kojih ima u izobilju, od akcija najpoznatijih kompanija do dužničkih finansijskih instrumenata.

– Ipak, za ovu vrstu ulaganja neophodno je imati barem osnovno predznanje o finansijskom tržištu, a kako bi se smanjio rizik neophodno je kupiti više vrsta akcija ili drugih finansijskih instrumenata. Zato je potrebno plasirati barem 10.000 evra kako bi se minimizirali troškovi i smanjio rizik, ali ne znači da nema građana koji i sa dosta manjom sumom izađu na svetsko tržište – kaže broker „Momentum sekjuritisa”.

I on potvrđuje da je generalno posmatrano domaće finansijsko tržište prilično nerazvijeno i građani koji imaju viška sredstava uglavnom su osuđeni na nekolicinu investicionih alternativa. Najveći broj njih angažuje sredstva u štedne depozite, pomenutih preko devet milijardi evra, mali broj kupuje državne obveznice, a minimalan trguje akcijama i štedi kroz investicione fondove. Tek krajem godine građani će, bez posrednika što znači brokera, moći da kupe nove štedne obveznice koji će emitovati Ministarstvo finansija. Takođe, i osiguranja sa raznim vrstama usluga ne mogu se baš pohvaliti da su uspela da „prevuku” veći deo štednje nudeći različite paketa usluga. 

Komentari8
ed11a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Mozda su Srbi ti koji trguju na svetskin berzama ali novac koji ulazu i zaradjuju u tim transakcijama se ne niti "knjizi" niti oporezuje u Srbiji te nemam nikakvog razloga da budem "ponosan" na zemljake koji drmaju svetskim berzama.
Gordana
Кад после овог чланка, нагрну срби да купују на америчкој берзи и тако упумпају пар милијарди долара свежег капитала, да видиш чуда.Тек да видиш чуда када берза пукне, а они почну да траже од државе да им надокнади паре, јер када је могла држава да плати за разне газда Језде и Дафине, како да не плати за њујоршку берзу.
марко
Пошто видим да сте упућени, ево за вас једна информација. Пре те комбинаторике коју спомињете држава ће морати да се позабави оним тужбама које се тичу ње и пропасти фирми са тзв А листинга, где разни акционари очекују пред судовима поступке који се тичу одговорности државе. А велика је, лажне иноформације и довођење у заблуду, не реаговање по пријавама о кршењу закона, ограничавање Уставних права, итд. А Језду и дафину су платили из истих ових разлога горе.
Дража
Београдска берза је смејурија. Пре пар година сам продавао обвезнице старе девизне штедње са доспећем у наредним годинама, јер се на берзи као могло добити мало више него у банкама, које исплаћују одмах али нпр. за обв. са доспећем 2016. су плаћали нпр. 50% номиналне вредности. У питању је била свота која је смешна за берзу (око €5000), али мени лично значајна. Значило ми је да ли ћу добити нпр. €500 више или мање али ми је новац требао одмах иначе их не бих ми продавао. И зовем ја тамо, јави ми се неки “брокер”, таква и таква ствар. У реду, каже он може али то траје неколико дана, док он то стави на берзу па се нађе купац итд. итд. Ја рекох, јак си ми ти брокер ако теби треба неколико дана да продаш државне обвезнице у вредности од 5-6000 евра. Шта би тек било да је трансакција од 100-200 хиљада, то би му ваљда требало пар месеци. За неколико дана бих и ја сам могао да нађем купца, не треба ми брокер и берза. И тако сам на крају то продао банци која је зарадила дупло на тој трансакцији а брокер га је издувао, као и ја. Тад сам видео да од те берзе нема ништа а сигуран сам да је и дан данас иста ако не и гора ситуација.
Nikola
Можда зато што је на нашој берзи зарада једнака статистичкој грешки, а добит од дивиденди смешан.
Zoran
Zarada jednaka statističkoj grešci a dobit od dividende smešna? Sve je to relativno i zavisi šta očekujete. Očigledno je da se ne bavite time i da pričate napamet.
Dejan Ranđelović
Samo trgujte i zarađujte. Kad budemo bogatiji, Srbija će biti moćnija i drugi će nas više poštovati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja