subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:00

Sto dela Galerije Matice srpske

Jedan od najboljih vodiča za riznicu kuće, koja u ovoj godini obeležava 170 godina od osnivanja, jeste publikacija koja predstavlja izbor dela iz kolekcije
Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 04.12.2017. u 13:35
Стеван Алексић: „Аутопортрет у кафани”, око 1904.

Kopije zidnih slika manastira Krušedol, grafika 18. veka, nasleđe postvizantijske tradicije, slikarstvo ranog, visokog i kasnog baroka, portreti 18. veka, religiozno slikarstvo i grafika 19. veka, neoklasicizam, bidermajer, romantizam, akademizam, simbolizam, akt, selo, grad... Sve su to pravci i oblasti u kojima se kretala likovna umetnost na našim prostorima, a koje posetilac može da upozna kroz posetu Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, čija je bogata postavka reprezentativnih dela, nakon renoviranja zgrade, od leta ove godine ponovo dostupna publici. Jedini segment koji nedostaje jeste izbor iz kolekcije dela 20. veka, koji će se pred javnošću naći od 22. decembra. Ukoliko se propusti stručno vođenje, pomenuta riznica, koja u ovoj godini obeležava 170 godina od osnivanja, nabolje se može upoznati kroz publikaciju pod naslovom „Sto dela Galerije Matice srpske”, urednika Snežane Medić, višeg kustosa ove ustanove, dok su pored nje autori tekstova Mirjana Brmbota, viši kustos i kustosi Jelena Ognjanović i Miroslava Žarkov.

Publikacija, bogata reprodukcijama i informacijama o delima pojedinačno, „jedan je od mogućih izbora artefakata koje sakuplja i čuva umetnički fond galerije i jedna moguća istorija srpske likovne umetnosti”, piše u uvodnom tekstu Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica ove kuće, i dodaje da se u depoima čuva blizu 10.000 umetničkih predmeta, nastalih u periodu od 16. do 21. veka. „U odabiru sto reprezentativnih dela trudili smo se da predstavimo širok vremenski okvir njihovog nastanka, raznovrsna tematska opredeljenja, a pre svega smo se rukovodili reprezentativnošću umetničkog dela u korpusu nacionalne umetnosti i opusu određenog autora. Istovremeno, trudili smo se i da predstavimo ona dela pred kojima se naša publika najčešće i najduže zadržava i za koja se najviše interesuje”, objašnjava upravnica.

Krenimo od „Blagovesti”, iz 16. veka, iz Krušedola, jedne od najstarijih ikona sačuvanih u fruškogorskim manastirima, bakroreza „Sveti Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjina”, prvog srpskog bakroreza s potpisom domaćeg autora Hristofora Žefarovića, izdatog u proleće 1741, u radionici Tomasa Mesmera u Beču i jednog od prvih autoportreta u srpskom slikarstvu novijeg doba – „Autoportreta” uglednog aradskog slikara Stefana Teneckog, nastalog oko 1770.

 Teodor Kračun: „Studija dve muške figure (Apostoli)”, 1780.

Listanje nas, dalje, dovodi do „Studije dve muške figure”, koji spada među najstarije crteže u zbirci, poreklom iz Muzeja Joce Vujića u Senti, čiji je autor Teodor Kračun, a nezaobilazan je i dobro poznati portret Dositeja Obradovića, uradio ga je 1819. Arsenije Teodorović, na osnovu portreta iz 1794. Pažnju privlači i lik Anke Topalović, rođene Nenadović, iz 1837, jedan od prvih ženskih portreta u eksterijeru i najranijih koji je naslikala jedna umetnica, Katarina Ivanović.

Slika „Srpska narodna skupština 1. maja 1848. godine”, popularno nazvana „Majska skupština” posebna je jer predstavlja veran vizuelni dokument najznačajnijeg političkog događaja 19. veka u životu srpskog naroda u Austrijskom carstvu na kojem su likom zabeleženi gotovo svi koji su u njemu učestvovali – reč je o trenutku proglašenja Srpske Vojvodine. Slede autoportreti Novaka Radonića, u kojima analizira sopstveni lik i duševna stanja, a koji predstavljaju važan segment naše umetnosti 19. veka pa je u izboru rad iz 1857/1858. Tu je i Uroš Predić, koji je kao stipendista Matice srpske studirao slikarstvo u Beču i koji je predstavljen sa nekoliko reprodukcija u publikaciji, posebno mesto zauzima njegova „Nadurena devojčica” iz 1879, nagrađena kao najbolji studentski rad uljanim bojama. Jedan od prvih domaćih skulptora Đorđe Jovanović zastupljen je, između ostalog, delom „Guslar”, koje je po gipsanom modelu iz 1889. izliveno u bronzi, dok „Autoportret u kafani” iz 1904. oslikava poetiku Stevana Aleksića, umetnika koji je među prvima u srpsko slikarstvo uveo ideje simbolizma.

Uz Kostu Miličevića, Milana Milovanovića i Nadeždu Petrović, Borivoje Stevanović svrstava se među stvaraoce koji su zaslužni za prihvatanje modernog likovog izraza u našoj sredini i u izboru je njegovo delo „Dvorište”, nakon kojeg čitalac nailazi na „Ciganku” Danice Jovanović, jedne od onih koji su svojim radom želeli da doprinesu nacionalnoj emancipaciji, a zatim i na „Autoportret s lulom” iz 1921, Mihaila S. Petrova, koji se smatra začetnikom moderne srpske grafike. „Mornar na molu” iz 1921/1922. Save Šumanovića jedno je od njegovih najznačajnijih dela, nastalo u izuzetno važnoj godini za njegovo stvaralaštvo, dok „Autoportret s cigaretom” Milana Konjovića iz 1923. pruža uvid u različita autorova likovna izražavanja u pokušaju da dođe do zrelog izraza. Posebnu celinu stvaralaštva Ivana Tabakovića predstavlja rad u keramici, s tim u vezi je i rad „Alhemičar” iz 1925, dok je istorijska kompozicija „Proglašenje Dušanovog zakonika” iz 1930. jedna od najvažnijih monumentalnih slika Paje Jovanovića. U selekciji su i „Torzo” iz 1954. Ane Bešlić, čija je moderna skulptura podstaknuta u radionici Tome Rosandića i rad „Dvoje” iz 1964. vajara Jovana Soldatovića.


Komentari2
3d0b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дан
А ја сам мислила да је овај умјетнички рад (у кафани) дјело Милана Туцовића. Пројава смрти, која је представљена костуром који свира виолину, и јесте поента слике. Без ове фигуре слика би била тек једна у низу. Порука би могуће била само се ти весели док можеш, смрт ти је извјесна или огрезни човјече у пороку своме ја те мамим.
GoraN
Gledam ovu gore prilozenu sliku, da nema one lobanje bila bi stvarno odlicna slika. Ovako je kao naslovna strana nekog stripa. Neke stvari pregazi vrijeme, druge opstanu. Ova sad djeluje nekako neozbiljno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja