utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:43

Jugoslovenke su oponašale kraljicu šarma Stašu Pešić

Izložba u Muzeju pozorišne umetnosti povodom dve decenije od smrti poznate glumice
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 04.12.2017. u 22:00
Ста­ни­сла­ва Пе­шић (Фо­то МПУ)

U Mu­ze­ju po­zo­ri­šne umet­no­sti do mar­ta sle­de­će go­di­ne tra­je iz­lo­žba „Sta­ni­sla­va Sta­ša Pe­šić – kra­lji­ca šar­ma”, po­vo­dom 20 go­di­na od smr­ti ove glu­mi­ce Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, ko­ja je za tri de­ce­ni­je od­i­gra­la vi­še od 40 ulo­ga u do­ma­ćem i stra­nom re­per­to­a­ru.

Glu­mi­či­na ro­đe­na se­stra Ve­sna Pe­šić ka­že za naš list da je im­pre­siv­no gde je, i ka­ko, ku­stos iz­lo­žbe Mir­ja­na Oda­vić pro­na­šla sve Sta­ši­ne sli­ke, čak i one iz pr­vih fil­mo­va i naj­ra­ni­jih da­na u omla­din­skom po­zo­ri­štu.

– Ce­la iz­lo­žba je pri­ja­tan do­ga­đaj, ura­đen sa mno­go lju­ba­vi. Po­ro­di­ca je ve­o­ma za­do­volj­na zbog to­ga... Sta­ša je bi­la iz­u­zet­no ose­tlji­va, pre­kra­sna oso­ba. Nas tri se­stre smo bi­le ve­o­ma bli­ske, bli­že ne­go sa bi­lo kim iz na­še oko­li­ne. Ni­ka­da je ni­smo pre­ža­li­li i ne­ma da­na da je ne po­me­ne­mo – ka­že Ve­sna Pe­šić.   

Sta­ni­sla­va Pe­šić ro­đe­na je 1941. u Groc­koj. Otac Du­šan bio je za­me­nik jav­nog grad­skog tu­ži­o­ca, a maj­ka Ve­ra pro­fe­sor­ka fran­cu­skog. Svo­je de­tinj­stvo na Ta­šmaj­da­nu glu­mi­ca je ova­ko opi­sa­la:

„Ni­sam bi­la ni mir­na ni po­vu­če­na. Na­pro­tiv, uvek sam vo­le­la da se tu­čem. Or­ga­ni­zo­va­la sam boks me­če­ve i rvač­ka tak­mi­če­nja, iz ko­jih sam iz­la­zi­la kao po­ra­že­na stra­na. Uop­šte, de­tinj­stvo pam­tim po po­se­ko­ti­na­ma i mo­dri­ca­ma, za­vo­ji­ma i fla­ste­ri­ma.”

Va­žna lič­nost u nje­nom ra­nom pe­ri­o­du – ba­ba De­sa iz Za­je­ča­ra bi­la je iz­vor mu­dro­sti. U knji­zi „De­vet­na­est dru­štve­nih iga­ra” na­ve­la je Sta­ni­sla­va Pe­šić i ova se­ća­nja: „Ta­ti­na pla­ta bi­la je ma­la i, za raz­li­ku od dru­ge de­ce, mi ni­smo ima­le da je­de­mo med, već smo uži­na­le mast i hleb. Ule­tiš u ku­ću, ba­ba na­ma­že mast na hleb i trk na­po­lje. Pri­zna­le smo da nas je sra­mo­ta što mi je­de­mo mast, a dru­ga de­ca med. Su­tra­dan, ba­ba ko­ja se te­ško kre­ta­la, do­šla je do še­ta­li­šta i iz­da­le­ka, ko­li­ko je gr­lo no­si, po­vi­ka­la: Ve­sna, Mir­ja­na, Sta­ša, uži­na! Me­da i ’le­ba! Po­ju­ri­le smo kao bez du­še, a ba­ba nam je uva­li­la to­pao hleb u ru­ke i re­kla: Tr­či­te dok se ne slo­ja­ni, ni­kom ne daj da pro­ba, je­di­te br­zo! A sa­mo je za­gre­ja­la hleb, mast se is­to­pi­la i mi smo do­bi­le ‘me­da i hle­ba’...” 

Kao ti­nej­džer­ka Sta­ša Pe­šić opro­ba­la se na audi­ci­ji za omla­din­sko po­zo­ri­šte i us­pe­la. Pred ži­ri­jem, Lju­bom Ta­di­ćem i Ve­rom Be­lo­gr­lić, re­ci­to­va­la je „Spa­lje­nu pe­smu” Zma­ja i mo­no­log maj­ke ko­ja je ubi­la si­na iz „Sve­tog pla­me­na” So­mer­se­ta Mo­ma. 

Ka­da je za­vr­ši­la, Lju­ba Ta­dić ju je upi­tao: „Znaš li ti, de­voj­či­ce, ne­što sme­šno?”, a ona mu je od­go­vo­ri­la da ne zna i za­pla­ka­la. „I dok sam pla­ka­la, on mi je na­bra­jao na­slo­ve sme­šnih pe­sa­ma, sve do­tle dok ni­sam re­kla da znam ‘Otac i sin’ Đu­re Jak­ši­ća. Mu­ca­la sam, po­gre­šno na­gla­ša­va­la re­či. Ipak, on je re­kao: Bra­vo, bra­vo! Ali ta pe­sma ni­je sme­šna, ne­go tu­žna! I za sve to vre­me ja sam je­ca­la”, is­pri­ča­la je Sta­ša Pe­šić.

U gim­na­zi­ji je pro­ba­la da upi­še glu­mu, ne zna­ju­ći da je nje­na maj­ka za­mo­li­la ko­mi­si­ju da je obo­ri. Pi­ta­li su je ko­je se ri­be ga­je u Pre­span­skom je­ze­ru, a ka­da je od­go­vo­ri­la da ne zna, re­kli su joj: „Vi že­li­te da bu­de­te glu­mi­ca, a ne zna­te ko­je ri­be ži­ve u Pre­span­skom je­ze­ru!” 

U ka­ri­je­ri je bi­la i Ana u „Šva­bi­ci”, Ma­ša u „Ga­le­bu”, An­đe­li­ja u „Mak­si­mu Cr­no­je­vi­ću”. Oprobala se i u mo­no­dra­mi po knji­zi „Pi­smo ne­ro­đe­nom de­te­tu” Ori­ja­ne Fa­la­či, s že­ljom da pi­ta­nje ma­te­rin­stva pro­du­bi pro­fe­si­o­nal­nim kon­flik­ti­ma. „Ose­ti­la sam da je to mu­ka svih nas sa­vre­me­nih že­na i že­le­la sam da go­vo­rim o ono­me što se i me­ni de­ša­va, što se uop­šte de­ša­va u sva­kom tre­nut­ku”. Svet­ska pre­mi­je­ra, jer Fa­la­či­je­va do ta­da ni­kom ni­je do­zvo­lja­va­la da eks­pe­ri­men­ti­še s nje­nim tek­sto­vi­ma, bi­la je 18. no­vem­bra 1982. u Džez klu­bu Do­ma omla­di­ne, u re­ži­ji Slo­bo­dan­ke Alek­sić, na­ve­de­no je u ka­ta­lo­gu iz­lo­žbe.

S fil­mom se Sta­ni­sla­va Pe­šić pr­vi put sre­la 1958. u „Sno­vi­ma od ve­tra” Ko­ka­na Ra­konj­ca, po­tom i u „Di­li­žan­si sno­va” So­je Jo­va­no­vić. Za ulo­gu u „Pe­smi” po isto­i­me­nom ro­ma­nu Oska­ra Da­vi­ča do­bi­la je „Zlat­nu are­nu” u Pu­li. 

Po­pu­lar­nost na pro­sto­ru Ju­go­sla­vi­je do­neo joj je lik Ol­ge u se­ri­ji „Po­zo­ri­šte u ku­ći”. Re­kla je ta­da: „Že­ne u Za­gre­bu su se obla­či­le kao ja, u Lju­blja­ni su se kao ja če­šlja­le, u Sko­plju sme­ja­le kao ja. Pu­bli­ka nas je sve pod­jed­na­ko vo­le­la: ka­mi­on­dži­je su le­pi­le mo­je sli­ke, a voj­ni­ci La­ši­ne (Lji­lja­ne La­šić).” 

Sta­ni­sla­va Pe­šić pre­mi­nu­la je 1997. u 56. go­di­ni. Jo­van Ći­ri­lov je za­pi­sao ta­da: „Na­mer­no je ga­ji­la kod se­be ne­ku vr­stu na­iv­no­sti, ko­ju sam uvek shva­tao kao či­sto­tu nje­nog po­gle­da na svet. Iz po­ro­di­ce in­te­lek­tu­a­la­ca po­ne­la je du­bo­ku po­tre­bu da i sa­ma bu­de vi­so­ko­ci­vi­li­zo­va­na i da te­ži da ži­vi u ci­vi­li­zo­va­noj sre­di­ni. U to­me, me­đu­tim, uop­šte ni­je bi­la ri­gid­na. Spa­da­la je u ra­do­sne lič­no­sti. Ta­kva je bi­la u naj­lep­šim go­di­na­ma ži­vo­ta, a ista ta­kva u go­di­na­ma pra­šta­nja od ži­vo­ta.” 


Komentari7
a436d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Др Ивана НиколићМишковић
Спадам у оне данас ретке грађанке која је несретна јер су јој ЗЛОТВОРИ УКРАЛИ ДОМОВИНУ а Српкиња сам 100% , рођена Београђанка са Светосавског платоа и обожавам своју националност али и своје родно држављанство СФРЈ! Имала сам срећу да Сташу Пешић доживим на сцени амфитеатра Медицинског факултете као Шекспирову Јулију са Ромеом Зорана Радмиловића што је, како су нама били они рекли у својој најави “ЊИХОВА ПРОБА ЗА ДИПЛОМСКИ ИСПИТ на Академији”: КОЈА СВЕЖИНА ИЗРАЗА ЉУБАВИ ДВОЈЕ МЛАДИХ, ДУБИНА испољавања ОСЕЋАЊА, ТУГА КОЈА ће СВЕ ПА И ЊИХ ОБУЗЕТИ ! Мој први сусрет са Сташом и Зораном остао ЈЕ У МЕНИ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА КАО НЕШТО НАЈДИРЉИВИЈЕ ДОЖИВЉЕНО у уметничком рађању ДВЕЈУ ГЛУМАЧКИХ ВЕЛИЧИНА које ће нас ОБЕ, нажалост, тако рано напустити. Њих двоје су били и остали ДВА МОЦАРТА ГЛУМЕ исто као што је то био за мене Миливоје Живановић, Марија Црнобори, Љуба Тадић и Бранко Плеша и цела гарнитура сјајних класичара Југословенског Драмског Позоришта 60./7о. година. То су ПРАВИ ВЕЛИКАНИ
Voja
Dve sestre kao dva bisera: velika glumica i velika političarka, borkinja protiv srpskog nacionalizma. Velike žene.
Jelisaveta
Verovatno da Davorka nije zivela u urbanoj sredini pa nije bila u mogucnosti da gleda seriju Pozoriste u kuci, koju sam ja , tada gimnazijalka, gledala sa zadovoljstvom.Mozda je nisu prikazivali u svim republikama bivse Jugoslavije, to ne znam.
Zika
"Prva treba JU filma."
Davorka
"...Југословенке су опонашале...." Jugoslovenke? Sta je to? Ni jedan biracki spisak ni popisna lista odavno ne registruju tu izumrlu etnicku skupinu, cak ni u Srbiji a kamo li u 'regionu' gde niko nikad nije ni cuo za sestru gradjanke Vesne. Ovo u toliko pre kad se zna da se "stampana izdanja" tamo ni ne prodaju.
Miroslav
Clanak govori u proslom vremenu. Dakle, Jugoslovenke su zene koje su zivele u tadasnjoj Jugoslaviji, kao sto su Jogosloveni bili stanovnici te drave, u geografskom, a ne etnickom smislu. Mi smo navijali za Jugoslaviju, a ne Srbiju (Srbija nije ni takmicila). Nasa zemlja je bila Jugoslavija. Potrazite na google-u slike sa Titove sahrane, pa cete videti slike obicnih Jugoslovena.
Preporučujem 42
Stevo
Zar je tesko razumeti da se pod Jugoslovenke podrazumeva, zene koje su zivele u Jugoslaviji. Mogle su da budu i ove i one, vi znate na sta mislim, ali zajednicko im da su bile JugoslovenkeU toj Jugosdlaviji je rodjena, zivela i nazalost umrla velika Stanislava Pesic. Emitovanje "Pozoriste u kuci" je bio praznik u celoj SFRJ , zahvaljujuci velikim delom Stanislavi Pesic. Mozda je bitnije reci da to, da je neko oponasao Stanislavu Pesic nije od neke vaznosti ukoliko se zeli prikazati njena umetnicka, glumacka posebnost.
Preporučujem 35

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja