ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.12.2017. u 21:31 Marijana Avakumović

Kapitalni projekti najveći dobitnici

U budžetu za 2018. godinu 180 milijardi dinara za javne investicije, što je 30 odsto više nego lane
Коридор: да ли је грађевинска оператива кадра да испуни планове (Фото А. Васиљевић)

Najveći dobitnik budžeta za 2018. su kapitalni projekti. Kreatori ekonomske politike odrešili su kesu i za javne investicije opredelili oko 180 milijardi dinara na nivou opšte države ili 128 milijardi dinara na nivou republike, što je oko 30 odsto više nego ove godine.

Reč je o većim izdvajanjima za železničku infrastrukturu – uglavnom za prugu Beograd–Budimpešta. Osetno povećanje investicija sleduje Koridoru 10, ali i brzoj saobraćajnici Ruma – Novi Sad i auto-putu Niš–Merdare. Doprinos povećanju investicija opšte države trebalo bi da dođe i sa lokala.

 Plan države je očigledno da podstakne rast velikom potrošnjom na javna ulaganja, ali i da nadoknadi ovogodišnji podbačaj u realizaciji investicija.

Za prvih devet meseci kapitalne investicije na nivou države podbacile su skoro 15 odsto u odnosu na 2016. godinu. Iz republičkog budžeta, za prvih devet meseci, potrošeno je 49 milijardi dinara, „Putevi Srbije” su potrošili osam milijardi, a opštine i gradovi dali su svega 19 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Ukupan udeo investicija u odnosu na BDP iznosi oko 18 odsto, dok ekonomisti procenjuju da nam je potrebno bar 25 odsto za brži ekonomski razvoj.

Uostalom i Fiskalni savet u svom izveštaju navodi da su godišnja izdvajanja države za investicije sistematski nedovoljna, što je jedna od najvećih strukturnih slabosti javnih finansija. Srbija za javne investicije izdvaja oko 1,5 odsto BDP-a manje u odnosu na druge zemlje CIE, zbog čega je kvalitet infrastrukture 30 odsto lošiji nego u uporedivim zemljama.

Oni podsećaju da glavni putni pravci Koridori 10 i 11 još nisu završeni, a rokovi za okončanje radova stalno se pomeraju. Delovi glavnih pruga (železnički Koridor 10) nisu elektrifikovani, a brzina vozova znatno odstupa od projektovane (10–60 kilometara na čas umesto 100–120 kilometara na čas). Posebno zabrinjava loše stanje lokalne infrastrukture. U Nišu 60 odsto domaćinstava nema kanalizaciju.

„Zbog svega toga država bi (i na centralnom nivou i na lokalu) morala snažno da poveća izdvajanja za javne investicije u narednim godinama. To je opravdano i iz ugla podsticanja privrednog rasta, jer javne investicije predstavljaju najkvalitetniji vid državne potrošnje koji ima ubedljivo najveći pozitivan uticaj na rast BDP-a u odnosu na sve druge fiskalne mere”, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta, uz napomenu da je samo za postojeće infrastrukturne projekte preostalo oko 2,4 milijarde evra (više od šest odsto BDP-a) nepovučenog novca iz već odobrenih  kredita.

S obzirom na to da su investicije uslov za visoke stope privrednog rasta postavlja se pitanje da li nesposobnost da se realizuju planovi postaje ograničavajući faktor za srpsku ekonomiju. Mišljenja stručnjaka su podeljena. Neki misle da je razlog slaba građevinska industrija, dok drugi smatraju da je problem u lošem upravljanju projektima i lošoj organizaciji investitora (javnih preduzeća i opština).

Fiskalni savet ukazuje da višegodišnje loše izvršenje

kapitalnih rashoda u odnosu na budžetski plan (u pojedinim godinama i više od 30 odsto), ukazuje na neodgovarajuće upravljanje svim fazama projektnog ciklusa. Posebno ističu planiranje, pošto problemi koji tu nastanu prouzrokuju dalje probleme, a ukupni troškovi često prevazilaze prvobitno planirane iznose. Neslavan primer je izgradnja Koridora 10 gde su radovi na određenim deonicama od lani, usled neodgovarajuće projektne dokumentacije, a vanredno finansiranje iznosilo je čak 35 miliona evra. Takođe, na određenim deonicama Koridora 10 do odlaganja je dolazilo i usled neadekvatnog izbora izvođača radova. Dodatni problem predstavlja i nedostatak sveobuhvatne kontrole. Stoga ukazuju da je neophodno uspostaviti odgovarajući institucionalni okvir (bez preklapanja nadležnosti, sa jasnom utvrđenom linijom odgovornosti investitora i izvođača).

Građevinska industrija takođe kuburi sa rezultatima, pa je tako u prvoj polovini godine bruto dodata vrednost građevinarstva smanjena tri odsto, da bi se tek u trećem kvartalu donekle oporavila i dostigla prošlogodišnji nivo. Ovo otvara pitanje da li je možda građevinska operativa kočničar. Nedavna tužba protiv nadzora i domaćih izvođača radova na deonici Koridora 11 između Uba i Lajkovca, ukazuje da građevinske kompanije možda nisu sasvim dorasle zadatku.

Međutim, Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, uverava da srpske građevinske kompanije imaju sposobnosti i znanja da realizuju sve investicije. On takođe smatra da su investitori „Koridori Srbije” i „Putevi Srbije” dobro organizovani. Prema njegovom mišljenju problem je nedostatak projekata ili loše urađeni projekti, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

– Opštine imaju problem pri raspisivanju javnih nabavki. One najčešće nemaju stručnog kadra koji bi te poslove sproveo. Potrebna im je pomoć u tom segmentu, jer zbog toga kasne u realizaciji investicija – kaže Rodić.

Komеntari2
6a02d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana G.
O čemu to vi stvarno pišete?? Pa to se sve troši iz novih zaduživanja!!! A što ne pišete koliko se daje za BIA, Policiju ... institucije koje drže ovu vlast??? Ko se najviše bogati novcem za infrastrukturu??? Rešaširajte malo pa će vam sve biti jadno!!!!
Ljubomir
"Budzeta"?! Kog budzeta? To je novac pozajmljen na srpske unuke od Emirata i Kineza, uz aminovanje MMFa i Svetske Banke!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja