petak, 22.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:04

Biciklisti se bore za stazu od Vukovog spomenika do Kalemegdana

Reakciju izazvala vest da su nadležni u gradu odlučili da se sledeće godine prilikom obnove ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška ipak ne obezbedi staza za bicikliste
Autor: Dejan Aleksićutorak, 05.12.2017. u 14:30
Отежано кретање на два точка по граду (Фото Д. Јевремовић)

Biciklistička udruženja očekuju da će biciklistička staza na delu od Vukovog spomenika do Kalemegdana biti izgrađena, jer ako tako ne bude oni najavljuju proteste. Ovakvu njihovu reakciju izazvao je prekjučerašnji tekst na našim stranicama u kome je obznanjeno da su nadležni odlučili da se iduće godine prilikom obnove ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška, ipak, ne obezbedi staza za bicikliste. 

– Dok ugledni saobraćajni stručnjak Zoran Rubinjoni argumentovano dokazuje da je biciklistička staza u Ulici cara Dušana moguća, za šta postoji saobraćajna analiza, sekretar za investicije Luka Petrović kaže kako bi izgradnja biciklističke staze u Dušanovoj izazvala saobraćajnu katastrofu – podsećaju predstavnici udruženja „Ulice za bicikliste” smatrajući da su ovakve ocene nadležnih u gradu posledica kratkovidosti i neupućenosti u saobraćajne trendove.

– Zbog ovakvih odluka trpeće Beograd i svi njegovi građani, jer će se gužve, buka i zagađenje povećavati, zbog sve većeg broja vozila u centralnoj zoni. Parking mesta i šire saobraćajnice privlačiće samo sve više vozača. To je scenario za pravu saobraćajnu katastrofu – dodaju u ovom udruženju.

Predstavnici „Ulice za bicikliste” gradske čelnike podsećaju na letos objavljen Saobraćajni master plan Beograda koji je po narudžbini prestonice uradila londonska konsultantska kuća WSP.

– Taj plan je predstavio gradonačelnik, ­a objav­lj­en ­je na sajt­u grada. Prema nalazima WSP-a, u prethodnih 15 godina brzina javnog prevoza u Beogradu je sa 14,7 kilometara na sat pala na 13,2 kilometra na čas. Razlog za ovaj pad brzine javnog prevoza u Beogradu je upravo rast broja privatnih automobila koji smanjuju protočnost saobraćajne mreže, što opet potvrđuje analiza konsultantske kuće. Vlasništvo privatnih vozila je u Beograda 2000. godine iznosilo 191 vozilo na hiljadu stanovnika, da bi se 2015. godine popelo na 296 vozila. Ukoliko se krupni infrastrukturni projekti kao što su tunel ispod beogradskog grebena i unutrašnji magistralni prsten ne realizuju u skorije vreme, izvesno je da će brzina javnog prevoza i dalje padati – upozoravaju biciklisti.

Oni kao primer dobre prakse navode Pariz, Beč i London koji ulažu milijarde evra u povratak biciklista na ulice da bi se rešili saobraćajnih gužvi.

– Beč je na primer grad koji je prethodne decenije uvek bio na prvom ili drugom mestu po kvalitetu života u svetu. U svom vrlo ambicioznom planu „Step 2025” Beč planira da smanji broj automobilskih putovanja na 20 odsto do tada, dok će se sva ostala putovanja obavljati javnim prevozom, pešačenjem i vožnjom bicikla. Ovo znači čistiji vazduh, manje gužvi i buke – naglašavaju biciklisti koji ne spore da ekonomska situacija kod nas nije ista, ali da bi se pojedini primeri mogli primeniti.

– Gradska vlast u strahu od izbora parking mestima i širim saobraćajnicama pokušava da sačuva glasove vozača na centralnim gradskim opštinama. Ostaje samo nada da će se Beograd ipak ugledati na Beč, a da će se gradonačelnik i gradski urbanista osim slikanja na biciklu i zaista posvetiti unapređenju biciklističkog saobraćaja. Srpska prestonica nezaustavljivo hrli u scenario u kome broj automobilskih putovanja stremi ka nivou koji su gradovi Zapadne Evrope imali pre 30 godina – navode biciklisti.

Čarke između biciklista i nadležnih

Prošle godine grad je objavio plan po kome bi epitet „biciklistički” dobile trase koje masovnije koriste biciklisti u starom jezgru prestonice. Planom je bilo utvrđeno da se ukupno uredi 120 kilometara na važnim saobraćajnim trasama nauštrb kolovoza. Zamisao je bila da se iscrtaju biciklističke staze i da se postavi odgovarajuća signalizacija, a da jedino tamo gde je neizvodljivo da se prenameni deo kolovoza, ove staze budu urađene na delu trotoara, ali da se ne ugrožavaju pešaci. U uličicama koje povezuju ove velike saobraćajnice, isto tako, najavljivano je da će brzina kretanja automobila biti ograničena na 30 kilometara na čas, kako bi i tamo biciklisti bili bezbedni.

U međuvremenu nove staze su urađene kod Brankovog mosta i Pop Lukine ulice, u Ruzveltovoj, otvoren je i Bulevar heroja sa Košara. Ali, umesto pohvalama, biciklisti su nadležne počastili kritikama zbog neprilagođenih ivičnjaka, loše iscrtanih staza, loših ukrštaja sa autobuskim stajalištima...

 


Komentari9
b8f3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boško Tomašević
Toliko pričâ o nečemu što je samo po sebi razumljivo: da biciklisti budu ravnopravni sa onih 28% gradjana koji su navikli da sednu za volan za svaku sitnicu. Uz to tih 28% su najbahatiji učesnici u saobračaju kojima 50% gradjana imaju da se sklanjaju sa puta i da im se obavezno i klanjaju. Živeo sam u bezbroj gradova sveta i nedragi automobilisti nemaju pojma koliko su biciklističke trase dragocene onima kojima je život drag. Da bi automobilisti to shvatili biciklističke staze moraju biti stvorene ako ni zbog čega drugog ono stoga da bi i siromašni gradjani imali pravo na život. Koliko su automobilisti bahata stvorenja to znaju samo oni koji nemaju automobil iz bilo kog razloga. Biciklisti su, dakako, imali pravo da nadležne "počaste kritikama", jer neprilagodjeni ivičnjaci, loše iscrtane staze i loši ukrštaji čine biciklistima život ugroženim. Prvo neka se uradi ono što je nužno a posle će doći pohvale. Ali čemu pohvale za ono što bi trebalo da bude posve normalno: biti biciklista.
Nebojša
U Cara Dušana ima mesta za sve. Ako se ukine po jedna kolovozna traka, što je sasvim izvodljivo, automobilima ostaje da se kreću kolovozom i tramvajskom trakom a da se naprave biciklističke staze i da ostanu sva parking mesta. Ili da ostanu sve postojeće kolovozne trake a da se ukinu parking mesta, osim što bi ostala pojedina između drveća za paralelno parkiranje. Ako se sada ne naprave na tom koridoru bici staze, sledeći put će se pružiti šansa za to tek za 30 godina kada bude neko novo renoviranje. A dotle će već doći do potpunog saobraćajnog kolapsa.
Daria Aleksic
Zaboravili ste da Beč ima metro!
Zoran Buvkić
Poštovana Daria nismo zaboravili da Beč ima metro. Prosečna brzina autobusa (ne metroa) u Beču, Novom Sadu, Berlinu i Varšavi je oko 20 km/h. To što Beograd nema metro samo znači razlog više da se destimuliše automobilski saobraćaj, dok se ne reše krupni infrastrukturni projekti kao što su magistralni prstenovi i metro. Jer, u pitanju je zapravo jednakost sugrađana, ne možete zbog luksuza 26% građana (automobilisti) ugrožavati 50% građana (korisnici javnog prevoza). Ukoliko vi smatrate da je rešenje za loš javni prevoz više automobila, onda je to kao da tvrdite da se vatra gasi benzinom. Jer ti automobili će usporiti saobraćaj, to je dokazano analizom koja se pominje. Bicikli su samo deo rešenja, niko ne tvrdi da oni mogu rešiti problem gužvi u celini. Metro jeste rešenje, ali šta dok se on ne izgradi. Građanima se već sad mora slati poruka da putovanje automobilom nije poželjno, osim kad se baš mora ići automobilom, i to zbog komfora SVIH građana ovog grada.
Preporučujem 16
Nora
Sramota za vlast! podrzavam bicikliste jer doprinose manjim guzvama, manjem zagadjenju izdravijem zivotu! To treba da je prioritet a ne to da li ce gradjani da se ljute zbog navodnih guzvi kje ce se desiti... Vazduh nema cenu...
Никола
Потпуно је немогуће протерати бициклистичку стазу кроз Цара душана, осим ако се на једној страни не забрани пролаз пешацима, укине једна трака коловоза, или укину сва паркинг-места и посече цео дрворед. Места једноставно нема.
Laki
Mogu automobili da koriste paralelne ulice, ja nemam ništa protiv :) Ja hoću najkraću, najlakšu i nalogičniju rutu, isto kako se godinama unazad planiraju kretanja po gradu i za automobile. Strahinjića Bana kao spomenuta alternativa se ne prostire celom dužinom poteza od Vukovog spomenika do Kalemegdana, mogla bi Strahinjića Bana da bude deo sekundarne biciklističke mreže, ali primarne, najkapacitetnije, najkvalitetnije biciklističke staze koje treba da pozovu nove bicikliste na ulice svojim kvalitetom grade se istim onim frekventnim putanjama koje su logičan izbor za sve sugrađane, bilo pešake, korisnike javnog prevoza, vozače automobila. Biciklisti u tom nisu mnogo drugačiji, i oni kao i svi žele najefikasnije i bezbedno kretanje kroz grad.
Preporučujem 3
Zoran Buvkić
Niste pročitali inicijalni tekst, na koji smo reagovali. Saobraćajna analiza kaže sledeće, da se tramvajskim šinama mogu kretati automobili duž celog poteza, i da to neće uzrokovati kolaps saobraćaja. Analiza kaže da se MOŽE ukinuti jedna saobraćajna traka. Dakle, ovo nije proizvoljna tvrdnja već analiza u programu PTV VISUM, koji prikazuje scenarije kada se suze saobraćajnice. Biciklističke staze se svugde provlače upravo kroz glavne saobraćajnice, jer se ide prostom saobraćajnom logikom kojim se ide i prilokom trasiranja svih putovanja. Bicikisitima ruta mora biti pre svega direktna, da bi što brže stigli na željenu destinaciju. Tako se radi svugde gde je bicikl ozbiljan vid transporta. Ukoliko ruta ide naokolo ili cik cak, biciklisti je neće koristiti. Ukoliko želimo da promovišemo bicikl kao sredstvo trasporta, staze moraju pratiti glavne arterijske saobraćajnice, a automobil se više ne sme posmatrati kao "kralj ulica".
Preporučujem 18
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja