petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:38

U Švedskoj se jedu maline iz Srbije

Zbog svoje neutralnosti i u Prvom svetskom ratu, Švedska je mogla da stane u zaštitu vojnih zarobljenika Srbije u Turskoj, čulo se na dvodnevnoj konferenciji o stogodišnjici švedsko-srpskih diplomatskih odnosa
Autor: M. Vulićevićutorak, 05.12.2017. u 21:44
(Фото Александар Дмитровић)

Doba nije moglo biti burnije za početak zvaničnih diplomatskih odnosa između Švedske i Srbije, kada je prvi srpski diplomatski poslanik te 1917. godine u decembru stigao u Stokholm, u vreme kada je Srbija bila usred Velikog rata. Bio je to pesnik Milan Rakić, koji je putovao preko revolucionarne Rusije, kao u nekom filmu, jer se ispostavilo da je tako bilo „jednostavnije”. Izgledalo je da će pobediti centralne sile, Srbija je bila podeljena na tri okupacione zone, vlada i skupština bile su u emigraciji...

– Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, godinu dana kasnije, započeti diplomatski odnosi sa Švedskom nastavljeni su, a jugoslovenska ideja trebala je podršku. U januaru 1918. novi ambasador u Stokholmu bio je Boško Čolak Antić, blizak Crnoj ruci. Rakić je poslao oštro pismo Pašiću. Ovaj je mudro ćutao, istakla je Dubravka Stojanović u okviru dvodnevne konferencije „Zeitgeister” (duh vremena), kojom se obeležava stogodišnjica švedsko-srpskih diplomatskih odnosa, u organizaciji ambasade Švedske u Srbiji, i u saradnji sa Udruženjem „Krokodil”, Jugoslovenskom kinotekom i KC „Grad”. Ovi razgovori imaju za cilj da još više prodube odnose naše dve zemlje putovanjem u istoriju, ali i razgovorima o savremenosti.

Prve večeri u razgovoru su učestvovali Dubravka Stojanović, Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji, uz moderiranje Olge Manojlović Pintar, a u drugom delu večeri govorili su Biljana Srbljanović i švedski novinari Gelert Tamas i Vesna Maldaner. Moderator je bila Bojana Maljević.

Dubravka Stojanović je zatim objasnila da su diplomatski odnosi između naše dve zemlje započeti i ranije, kada je 1882. godine ambiciozni kralj Milan težio da uspostavljanjem dobrih odnosa sa Kraljevinom Švedskom obezbedi priznanje kraljevine Srbije, što je Švedska odmah i učinila. Po njenim rečima, prvi trgovinski sporazum sa Švedskom bio je sklopljen povodom izvoza suvih šljiva iz Srbije.

– U to vreme Srbija je usvajala moderne zakone, kao što je onaj o slobodi štampe, i imala je ambicije da se približi najrazvijenijim državama koje nisu bile u njenom okruženju. Švedska je posebnu ulogu odigrala u vreme Balkanskih ratova kada su njeni lekari i sestre na Paliluli vodili bolnicu za ranjenike, kao i u vreme Prvog svetskog rata kada je neutralna Švedska zastupala interese srpskih zatočenika u Turskoj, rekla je Dubravka Stojanović.

Ambasador Lundin je na savršenom srpskom jeziku ocenio da je vek bilatelarnih odnosa Srbije i Švedske prošao izuzetno dobro, a napomenuo je da nije teško biti švedski diplomata u Srbiji, zbog toga što u Švedskoj živi 30 hiljada Srba. Podržavajući evropski put Srbije, Lundin je podsetio i na poslovičnu neutralnost Švedske kroz istoriju.

– Činjenica da dvesta godina nismo bili u ratu velika je stvar. Zbog svoje neutralnosti i u Prvom svetskom ratu, Švedska je mogla da stane u zaštitu vojnih zarobljenika Srbije u Turskoj. I danas Švedska koristi svoju neutralnu poziciju da u Severnoj Koreji štiti američke interese. Ipak, neutralnost je imala i cenu u dugoročnim odnosima sa SAD i SSSR-om, koji nisu bili sigurni u pouzdanost Švedske, zapazio je Lundin.

Autorka čuvene „Pipi Duge Čarape” Astrid Lindgren, na primer, u Drugom svetskom ratu radila je za obaveštajnu službu, što se može pročitati u njenom dnevniku. Bila je cenzor ratnih pisama i štampe, tragajući za špijunima, ali nije bila ni mnogo politički korektna zato što je svojevremeno napisala da u „Egiptu svi lažu”.

– Dobro je da je napustila posao obaveštajca i posvetila se pisanju, primetio je Lundin.

Posebno je zanimljiv u ovom razgovoru bio rasvetljeni odnos Švedske i Srbije prema Drugom svetskom ratu. Kako je primetila Dubravka Stojanović, neutralna Švedska i sada čvrsto drži savezničku, pobedničku, stranu, dok je Srbija, naročito od 2000. godine, od pobede demokratske opozicije, počela da prekraja istoriju.

– Milošević je još i držao stranu pobednika, a zatim su demokratske snage počele da razmatraju razloge pobeđenih snaga u ratu, da menjaju nazive ulica, da zastupaju mišljenja da su četnici samo „šamarali protivnike”, dok su partizani „ostavljali pasja groblja”. Postala je aktuelna rehabilitacija kolaboracionističkog režima Milana Nedića, dodala je Dubravka Stojanović.

Preko nesvrstanosti Jugoslavije u doba Hladnog rata, i švedske neutralnosti, diskusija je dosegla istorijski period pada Berlinskog zida, kao i sadašnji trenutak. Po oceni ambasadora Lundina, koji je svojevremeno bio novinar u istočnoj Evropi, period ekonomskog prosperiteta Srbije 1989. godine već je bio okončan, dok je Rusija od 2000. godine počela da napreduje.

– U Švedskoj se jedu maline iz Srbije. Vidim bolju budućnost za ovu zemlju, zapazio je.

U drugom delu razgovora osvetljeno je ono manje lepo lice Evrope prepune migranata, ostataka Berlinskog zida po predgrađima velikih gradova Evrope, kako je rekla Biljana Srbljanović, gde se ljudi vrednuju po tome kako se zovu, odakle su došli i kakva im je platna kartica.

– To raslojavanje moglo je da se oseti još devedesetih na aerodromu u Budimpešti gde su razlikovani države i pasoši prvog i drugog reda. To insistiranje na asimilaciji migranata samo još više ih udaljuje od sistema i prisiljava ih da se zatvore u svoje uske sredine, mišljenja je Biljana Srbljanović, koja je i sama rođena u Švedskoj. Ona jasno razlikuje spremnost naših građana da prihvate migrante i volontiraju u izbegličkim centrima, od odnosa države prema istim tim migrantima.

Gelert Tamas opisao je opasnost od slike savršenog neprijatelja švedskih desničara, oličenih u muslimanima, a Vesna Maldaner, koja je rođena u Srbiji, ali je odrasla u Švedskoj, zastupa ideju da su migranti takođe učestvovali u građenju Švedske. I pored tamnih oblaka nad Evropom, učesnici u razgovoru nadu vide u mladim ljudima i u poštovanju ljudskih prava.


Komentari3
fafe0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tasa
A u Kini jedu pse.
Realno
Ne treba da se jedu maline vec preradjevine od malina i ostalih sirovina. Najmanje novca se zaradjuje na proizvodnji bazne sirovine.
Milos miokovic
Svedska je u EU a mozda i sire,naj idealnija za provesti zivotni vek...na stranu maline i kucine..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja