utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:03
JESEN U ŠIROKOJ RAVNICI

Čarda na drugom kraju sveta

Iako već četiri godine ne radi, pravi boemi obilaze ovo mesto zbog raspevanog domaćina, sveže ribe i neodoljivog pogleda na Koviljski rit
Autor: Goran Volfčetvrtak, 07.12.2017. u 10:00
Коњи у Ковиљском риту (Фото Горан Волф)

Još se ne zna da li je ovaj svet stigao do kraja, ali mi smo stigli do „kraja sveta”.

To vam je tamo kada idući od Beograda prođete Bešku i most, pa zavrnete ka Kovilju. I  kad prođete to selo, u kojem je gotovo svaka bandera, ili kakva viša građevina „okićena” rodinim gnezdom pa sa svih strana sveta s proleća dolaze žene da ih dotaknu verujući da će im doneti plodnost, još niste nigde stigli.

Mora se dalje, jer, logično, nema asfalta do „Kraja sveta”. Nego vozite kroz oranje onom širokom ravnicom, kolskim putem preko njiva. Tamo nema ni struje. Ne radi već četiri godine, a ipak za nju znaju pravi boemi. Vode ima samo iz pumpe i balončeta, pa se tu daju plaknuti ruke. One koje su prljave od blata daju se oprati, one druge ne.

Krčka se riblja čorba  (Foto Katarina Đorđević)

Zato i kažu da je na kraj sveta. Ali ima ono malo duše i neodoljiv pogled na Koviljski rit. Raspevanog domaćina, dobru domaćicu i odličnu svežu ribu. Tu, iz dunavskih rukavaca, iz rita. Reč je o čardi, naravno.

Ova prkosi novom dobu, tranzicijskom moralu i dželatskom odnosu. Vrata otvara samo onima koji znaju čika Đoku Vareniku. E onda on pozove drugara Skorupan Miloša zvanog Batica, pa se podloži vatra ispod kotlića i zakuva riblja čorba. Provereno, najbolja je sa one strane sveta. „Nije sve u tome da ja uzmem neki dinar”, voli Đole da napomene.

Đorđe Varenika (Foto Goran Volf) 

Od pića ima ko šta donese. Pa ko zaboravi „kiselu” vodu pije samo rakiju i vino. Ta neće valjda mleko. Za one, baš „zdrave” ima i meda kod Batice. I nema tu livadski, šumski, bagremov,.. nego onog koji su pčele sakupile dole u Ritu.

Čika Đole kaže da je ovaj novi salaš kupio ćerci kao svadbeni poklon. Od jednog bivšeg ministra ekologije koji je tu hteo da pravi ekološko poljoprivredno dobro, ali je ustanovio da je alergičan na korov. Njive je dao u arendu, ne obrađuje ih sam, jer 72 godine ima, u penziji je i on i žena.

Ona stara, legendarna čarda od nabijenog blata, sva oslikana, srušena je pre oko tri godine. Srušila ju je naša crkva kad joj je vraćeno zemljište kroz restituciju. Pripala je manastiru Kovilj. Pričalo se da će čardu obnoviti. Jer kakav je to svet koji nema ni kraja, ali ne da se.

Ravno, sve je ravno... (Foto Goran Volf)

Kad su zakopali, na mestu stare čarde našli su kosti. Ljudske. Došli su arheolozi i svi radovi su zaustavljeni. I tako to sada stoji. Idu priče da arheolozi čekaju pare da nastave istraživanja, a da ih crkva ne da ili nema. Sve liči na onu „Daj pope ruku”.

Čarda na kraju sveta
Beše jedna čarda u Kovilju, zvali su je „Na kraj sveta”
Boemi joj dali ime kad su bili jednog leta
Tu se uvek jelo, pilo, pevalo i veselilo
Nikom ništa to ne smeta, što je čarda na kraj sveta
Tu je davno vreme stalo, život teče sve se menja
Ali čarda beše ista da je pamte pokolenja
Ali onda jednog dana moralo se dalje poći
U blizini salaš mali čekao je u samoći
To je ovaj salaš mali, pored rita na obali
Napušten je, prazan bio,
Sad nas evo okupio.

(Pesma Đorđa Varenike)

Puno kafana danas se zove „Na kraju sveta”, ali odavde je počelo. Tu staru čardu pohodile su mnoge znamenite ličnosti. Rođeni Koviljac, akademski slikar Žika Miškov prvi je počeo da je oslikava. A onda su tu bekrijali i drugi slikari. Kad bi zidove prekrečili, oni su opet slikali. Doveo je Miškov jednom prilikom i Ivu Andrića. Nobelovac je bio već u godinama, ali kako priča čika Đole, nije se žalio što nema struje, savremenog toaleta... Zasukao je nogavice pa ugazio u rit da peca, zajedno sa slikarem Žikom. Jeli su dobro, popili pokoju. I na kraju, Andrić je u svom stilu rekao: „Radio sam sve što mi lekari zabranjuju. Jeo sam masno, pio i stajao u hladnoj vodi. Ali, divno sam se proveo.” Jedan američki glumac na snimanju u Novom Sadu zanoćio je tu uz dudovu rakiju. Kad se sutradan probudio, prve reči su mu bile „dudi brendi”. Il’, što bismo mi, jelte, rekli, dudovača.

Deda Pera, kaže sin Đole, bio je veći boem. Neretko ondašnjim komunistima je pevao crkvene pesme, ali nije za politiku mnogo mario.

Đole je voleo da zapeva i sa pokojnim Đuzom Stojiljkovićem, glumcem. Voli i sada da peva i goste uvek pita: „Kad ste imali priliku da vam peva gazda kafane, i to trezan?”


Komentari0
03f24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja