sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:14

On memoriam

Autor: Sima Pandurovićsreda, 06.12.2017. u 15:13
Сима Пандуровић

Ja ne znam razlog: ali, kad idete

Na to da objasnim jedan uzdah svoj,

Treba, Gospo, da se mnogo čega setim...

 

Vidite, ja sam bio zdravo dete,

Bezbrižno, čilo, k’o proletnji poj

Tica. Voleo se da igram i letim

Kroz zračna polja i kroz šumski hlad.

 

Mirisi su žeđ mi, sunce moju glad,

A oko boje polja tolili;

Obesan, nisam baš voleo rad,

Na koji bi me, katkad, umolili.

 

I dečko, Gospo, ja sam vedar bio,

Voleo reke, šume, nebo plavo;

Iskren i dobar, nisam ništa krio,

Ali i ništa mnogo „obećav’o”.

 

Dobar, ne „sjajan”, istina bez poze,

Učio sam, čit’o, bavio se svime,

Pisao malo skromne školske proze,

A drugovi moji – stihove i rime.

 

Šta je to ja nisam mog’o reći smelo;

Poštov’o sam one koji i to prave;

Načuo sam da se to čini rad slave;

Al’ za mene to je bilo – špansko selo.

 

E, al’ sudba, Gospo, htela je drugače.

Davno... jednog lepog avgustovskog dana,

Neka čudna bolest u meni se zače,

Bolest puna draži, lepote i râna.

 

Simptomi? – Najednom, kao senka neka

Da prođe vrh mene. Okolinu celu

Preli boja jedna fantastično meka,

I tužna, k’o ruža na pokrovu belu.

 

 

I od svega što je bilo oko mene:

Stvari, ljudi, boja, života široka,

Video sam sjajno rame jedne žene

I dva romantična, ponosita oka.

 

Sve to opet, Gospo, trenutno se slilo

U liniju jednog kraljevskoga stasa,

Dok je burno, divlje, kucalo mi bilo,

A ja ost’o miran, nemoćan, bez glasa.

 

I onda sam poš’o za Njom, neprimećen,

K’o za tajnom što se nikom reći ne sme,

Ali čudno, tad se osetih „posvećen”,

A moj uzdah dobi jasni ritam pesme.

 

I otada, zbilja, sve postade drugo:

Moje lice nije osmeh posećiv’o;

Usamljen i mračan sedeo sam dugo

I uzdahe brižno od svakoga skriv’o.

 

Uzdahe i misli... Jer je tada roj

„Problema” u dušu i duh moj nagrn’o.

Odakle i zašto? Zar znam, Bože moj! –

Sve je to bilo mistično i crno...

 

Nesanice, nemir, lutanja i bdenja,

Mučni snovi, strah, pa razna priviđenja

Pratili su dugi, nezahvalni boj

Između mene i pitanja svih.

 

Svi ti tužni dani i noći nemirne

Davale su kakav napis, koji stih,

Cenjen, kažu; ali – to je luk i voda!

Jer sve su to, ipak – vrednosti  papirne.

 

Cenjen sam pesnik svoga slavnog roda,

Gospođo; ali, to je odveć skupo...

Jednom reči nije za današnje doba,

I izgleda čudno, zastarelo, glupo.

 

Znam da ću pesnik ostati do groba!

Al’ stvar je u tome – reći se ne bojim

Uprkos lekarskim mišljenjima stručnim –

Da bolest ne prođe sa uzrokom svojim.

 

Moj uzrok je proš’o, ali bolest nije;

Dubokog je ona ostavila traga;

Ja se i sad borim s osećanjem mučnim;

Ona se, besumnje, još u meni krije.

 

E pa onda, vrâga!

Što se javlja uzdah, neka seta nova,

Verovatno da je sama sudba kriva.

A možda je, Gospo, cela priča ova

Bolesti stare – prosta recidiva.

 

(Politika 6. januara 1928. godine)


Komentari5
8eb6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Он мемориам?!
Ili je "Он мемориам" neki meni nepoznat izraz, ili su slova O i I previse blizu na tastaturi pa je neko napravio gesku...
Драган Павловић
Da ste pesmu procitali, cutali bi pola sata - i ne bi se vise ni setili te trivijalne greske.
Preporučujem 11
Далибор
Предивно
Небојша
Лепо
Вукица
У праву сте! Баш лепо потсећање на једног од наших „уклетих“. (Искрен, промишљен, ироничан осврт песника у зрелим годинама на сопствени живот и окружење, права аутобиографија у малом, којој ни протеклих девет деценија од настанка нису умањиле вредност.)
Preporučujem 44

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja