utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.12.2017. u 15:13 Sima Pandurović

On memoriam

Сима Пандуровић

Ja ne znam razlog: ali, kad idete

Na to da objasnim jedan uzdah svoj,

Treba, Gospo, da se mnogo čega setim...

 

Vidite, ja sam bio zdravo dete,

Bezbrižno, čilo, k’o proletnji poj

Tica. Voleo se da igram i letim

Kroz zračna polja i kroz šumski hlad.

 

Mirisi su žeđ mi, sunce moju glad,

A oko boje polja tolili;

Obesan, nisam baš voleo rad,

Na koji bi me, katkad, umolili.

 

I dečko, Gospo, ja sam vedar bio,

Voleo reke, šume, nebo plavo;

Iskren i dobar, nisam ništa krio,

Ali i ništa mnogo „obećav’o”.

 

Dobar, ne „sjajan”, istina bez poze,

Učio sam, čit’o, bavio se svime,

Pisao malo skromne školske proze,

A drugovi moji – stihove i rime.

 

Šta je to ja nisam mog’o reći smelo;

Poštov’o sam one koji i to prave;

Načuo sam da se to čini rad slave;

Al’ za mene to je bilo – špansko selo.

 

E, al’ sudba, Gospo, htela je drugače.

Davno... jednog lepog avgustovskog dana,

Neka čudna bolest u meni se zače,

Bolest puna draži, lepote i râna.

 

Simptomi? – Najednom, kao senka neka

Da prođe vrh mene. Okolinu celu

Preli boja jedna fantastično meka,

I tužna, k’o ruža na pokrovu belu.

 

 

I od svega što je bilo oko mene:

Stvari, ljudi, boja, života široka,

Video sam sjajno rame jedne žene

I dva romantična, ponosita oka.

 

Sve to opet, Gospo, trenutno se slilo

U liniju jednog kraljevskoga stasa,

Dok je burno, divlje, kucalo mi bilo,

A ja ost’o miran, nemoćan, bez glasa.

 

I onda sam poš’o za Njom, neprimećen,

K’o za tajnom što se nikom reći ne sme,

Ali čudno, tad se osetih „posvećen”,

A moj uzdah dobi jasni ritam pesme.

 

I otada, zbilja, sve postade drugo:

Moje lice nije osmeh posećiv’o;

Usamljen i mračan sedeo sam dugo

I uzdahe brižno od svakoga skriv’o.

 

Uzdahe i misli... Jer je tada roj

„Problema” u dušu i duh moj nagrn’o.

Odakle i zašto? Zar znam, Bože moj! –

Sve je to bilo mistično i crno...

 

Nesanice, nemir, lutanja i bdenja,

Mučni snovi, strah, pa razna priviđenja

Pratili su dugi, nezahvalni boj

Između mene i pitanja svih.

 

Svi ti tužni dani i noći nemirne

Davale su kakav napis, koji stih,

Cenjen, kažu; ali – to je luk i voda!

Jer sve su to, ipak – vrednosti  papirne.

 

Cenjen sam pesnik svoga slavnog roda,

Gospođo; ali, to je odveć skupo...

Jednom reči nije za današnje doba,

I izgleda čudno, zastarelo, glupo.

 

Znam da ću pesnik ostati do groba!

Al’ stvar je u tome – reći se ne bojim

Uprkos lekarskim mišljenjima stručnim –

Da bolest ne prođe sa uzrokom svojim.

 

Moj uzrok je proš’o, ali bolest nije;

Dubokog je ona ostavila traga;

Ja se i sad borim s osećanjem mučnim;

Ona se, besumnje, još u meni krije.

 

E pa onda, vrâga!

Što se javlja uzdah, neka seta nova,

Verovatno da je sama sudba kriva.

A možda je, Gospo, cela priča ova

Bolesti stare – prosta recidiva.

 

(Politika 6. januara 1928. godine)

Komеntari5
ad85f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Он мемориам?!
Ili je "Он мемориам" neki meni nepoznat izraz, ili su slova O i I previse blizu na tastaturi pa je neko napravio gesku...
Драган Павловић
Da ste pesmu procitali, cutali bi pola sata - i ne bi se vise ni setili te trivijalne greske.
Далибор
Предивно
Небојша
Лепо
Вукица
У праву сте! Баш лепо потсећање на једног од наших „уклетих“. (Искрен, промишљен, ироничан осврт песника у зрелим годинама на сопствени живот и окружење, права аутобиографија у малом, којој ни протеклих девет деценија од настанка нису умањиле вредност.)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja