Mesecima unazad sugrađani su negodovali zbog nepodnošljivih gužvi nastalih usled obnove Slavije, Bulevara oslobođenja i Ruzveltove. Ali, da se sprovede anketa na tu temu većina bi verovatno omanula u proceni koje su saobraćajnice najopterećenije. A, to svakako nisu ove koje su pola godine zadavale glavobolju Beograđanima. Predvodnik je Bulevar vojvode Mišića kojim ka gradu svakog jutra ide oko 8.000 putnika u jednom času, slede Bulevar despota Stefana, Brankov most, Gazela i Stari tramvajski most. Jedan od ovih opterećenih gradskih saobraćajnih koridora juče je proslavio 47. rođendan – most „Gazela”.

Tog 4. decembra 1970. Beograd se prvi put i zaista mogao nazvati metropolom. U jednom danu u prestonici tadašnje Jugoslavije otvoreni su „Gazela” sa Mostarskom petljom i auto-putem, ali i Terazijski tunel. Koliko su ove nove arterije u saobraćajnom krvotoku glavnog grada SFRJ bile neophodne svedoči i podatak da je već tada na ulicama Beograda bilo 150.000 vozila – pet puta manje nego danas!

U tom podatku najbolje se vidi značaj „Gazele”, mosta projektovanog za oko 40.000 vozila, a koji danas dnevno pređe četiri puta više od prvobitne projekcije. U vizijama gradskih urbanista i tadašnjih čelnika ovaj most se pojavio deceniju ranije, a razloga je bilo više. Kao najvažniji isticani su  ubrzani rast broja stanovnika i širenja Novog Beograda.

Na konkursu za „Gazelu” izabrano je rešenje čiji je glavni projektant bio akademik Milan Đurić, nekadašnji profesor Građevinskog fakulteta. Izgradnja mosta sačinjenog od grede i oluka počela je 1966. godine, a za gradnju koja je trajala četiri godine bili su zaduženi jugoslovenski giganti „Mostogradnja” i „Goša”.

                                      Most „Gazela“ (Foto D. Žarković)

Most koji je postao deo jugoslovenskog autoputa, ime je dobio spontano kada je Đorđe Lazarević, predsednik konkursne komisije kazao „ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku”. Most, kao i ostale beogradske saobraćajnice 4. decembra svečano su otvorili Josip Broz Tito, predsednik SFRJ sa drugaricom Jovankom i čuveni gradonačelnik Branko Pešić.

Za sva četiri infrastrukturna objekta u tadašnjoj državi „naroda i narodnosti” trebalo je obezbediti dosta novca, a nisu baš svi savezni oci bili raspoloženi da se toliko para istovremeno uloži u saobraćajno širenje Beograda.

Urbana je legenda da se Pešić, kada je uspeo da obezbedi novac, šalio kako će ako zamisli arhitekata u praksi ne budu dobre, zajedno sa njim oni morati da se spreme za vešanje. I dok je novac, veštinama znanim samo Pešiću, uspeo da bude obezbeđen za ove četiri saobraćajnice, zapelo je kod železničke stanice „Beograd centar” i metroa. Baš krajem 1970. Pešić je najavio da je neophodno što pre početi gradnju stanice „Prokop” i metroa.

Posao i jeste tada započet, ali je tu sve manje, više i stalo zbog nedostatka novca i političkih (ne)prilika. Vlasti su se menjale, moderan Beogradski železnički čvor i prve metro linije redovno su bile na spisku predizbornih obećanja, a od Pešićeve zamisli realnost je tek nedavno postala stanica „Prokop”, ali bez stanične zgrade. Metro je još u planovima, kao i pre 47 godina.

Sumnjalo se u izdržljivost mosta

U izdržljivost „Gazele” se sumnjalo, ali „neverne Tome” su brzo demantovane. Zbog toga je vrlo brzo počelo i preterano rabljenje ove saobraćajnice. Obnova je usledila tek 2010. kada je napukao glavni nosač mosta a u potpunosti je završena 2012. godine. Most je postao teži za 1.500 tona zbog dodatno ugrađenog čelika i drugog materijala. Tada je naglašeno da će most u narednih 40 godina moći svakog dana da prelazi oko 200.000 vozila.

Tunelom prvi prošli Tito i Jovanka

Pre nego što su Terazijskim tunelom prošli prvi automobili, njime su prošetali drug Tito i drugarica Jovanka. Ovaj tunel, inače, bio je planiran, kao i „Gazela” znatno ranije. Tako je prilikom podizanja zgrade Saveza trgovinskih komora (siva zgrada iznad tunela čiju naziv danas mnogi ne znaju) još krajem pedesetih 20. veka u njenom najnižem delu namenski ostavljen prostor za tunel i saobraćajne trake u njemu. Prostor za budući tunel pre gradnje bio je prikriven zidom.