Kako se približava veliki, Božićni post, mnogi vernici prilagođavaju svoje navike u ishrani. U toku posta se lišavaju namirnica životinjskog porekla, a uz takav režim ishrane vernici se pripremaju i duhovno.
Neko posti ceo post, neko nedelju ili dve, strože ili manje strogo. Neki to čine po savetu duhovnika, a neki i na svoju ruku. Posna ishrana u opštem smislu ne predstavlja gladovanje, već se u njoj nalaze namirnice biljnog porekla. To su povrće, voće, žitarice, ulje i orašasti plodovi, a vikendom i praznikom i riba i morski plodovi.
Najstroži je post na vodi, zatim na ulju, a onaj najblaži na ribi. Dugotrajan post svakako može da utiče na organizam, pa je možda potrebno više pažnje obratiti na signale koje nam šalje naše telo.
Mnogi nutricionisti savetuju da se s vremena na vreme posti, ali ne nužno iz verskih razloga. Prema istraživanjima, post (u smislu ishrane) može da očisti organizam od toksina i podstakne bolju razmenu materija.
Vegane i vegetarijance ne treba poistovećivati sa osobama na postu jer je post privremeni način ishrane, dok prva dva predstavljaju lični izbor osobe koja želi da se hrani na određen način. Post je dakle vremenski određen, a služi za pročišćenje tela i duha. On nije samo dijeta, odnosno program ishrane, već ima i svoju duhovnu funkciju.
Post nije za svakoga. Osobe koje imaju hronične bolesti svakako treba da se konsultuju sa svojim lekarom da li smeju da poste, na koji način i koliko dugo.
Posna ishrana nije obilna poput uobičajene jer je smisao posta da trpeza bude skromnija neko inače. Odricanje od mesa, mleka i mlečnih proizvoda i jaja, kao i svega ostalog što sadrži navedene namirnice, uz smanjenu količinu hrane dovodi do toga da unosimo manje kalorija nego inače. Tako primoravamo telo da troši sopstvene zalihe masti. Još ako je taj post na vodi, unos kalorija je znatno ispod proseka.
Post ima smisla ukoliko ne preterujete u namirnicama biljnog porekla koja su industrijski proizvodi.
Upotreba margarina i drugih proizvoda od biljnih ulja opterećuje ceo organizam, tako da od detoksikacije nema ništa. Dalje, ovo su jako kalorične namirnice, pa se lako može i preterati u kalorijama, iako je jelovnik posan.
Prava posna jela ne sadrže ove loše biljne masnoće. One mogu biti uzrok mnogih oboljenja – od arterioskleroze do infarkta i šloga. Kada birate biljne masnoće, neka one budu (mono i poli) nezasićene, poput maslinovog ulja ili ulja koštica grožđa, lana i semena bundeve. Tu su i razni zdravi biljni puteri: kikirikija, badema, oraha, semenki bundeve, tahini…
Začini ne treba da budu jaki, koji će vam opterećivati čula ukusa i mirisa, već umereni. Uzdržavanje od jako začinjenih posnih jela takođe izoštrava vaša čula pa ćete posle nekoliko nedelja posta moći da shvatite da li ste preterivali u nekim začinima. Istovremeno ćete pročistiti organizam.
Povrće, voće i žitarice su osnovna hrana u toku posta. Sve navedeno obiluje mineralima i vitaminima koji čiste kožu, kosu, pojačavaju imunitet, pospešuju varenje i regulisanje šećera i masnoća u krvi. Povrće i voće sadrže dijetetska vlakna, rastvorljiva i nerastvorljiva, koja pozitivno utiču na rad creva i pražnjenje.
Kako ishrana u toku posta ne sadrži mlečne proizvode, smanjena je i mogućnost za nadutost.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
