utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:43

Više od polovine Romkinja uda se pre 18. godine

Neki od ključnih razloga za stupanje u maloletnički brak su podređen položaj žene, snažna uloga socijalnih normi poput kulta nevinosti, siromaštvo i nedostatak znanja o braku i seksu
četvrtak, 07.12.2017. u 15:25
Фото Пиксабеј

Više od 50 odsto Romkinja u Srbiji se uda pre navršene 18 godine a neki od ključnih razloga za stupanje u maloletnički brak su podređen položaj žene, snažna uloga socijalnih normi poput kulta nevinosti, siromaštvo i nedostatak znanja o braku i seksu, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja o dečijim brakovima u romskoj populaciji u Srbiji.

Predstavljajući nalaze istraživanja koje je sproveo Etnografski institut SANU, naučni saradnik te ustanove Ivan Đorđević kazao je da je istraživanje trebalo da omogući uvid u praksu maloletničkih brakova iz perspektive samih pripadnika romske zajednice.

„Nalazi istraživanja pokazuju da je ekonomski faktor čest motiv za maloletnički brak u romskoj zajednici, da se obrazovanje posmatra kao načelno poželjno, ali suštinski nepotrebno a za devojčice i nepreporučljivo, dok je udaja praktično posledica prvog seksualnog odnosa „, kazao je Đorđević na skupu u Beogradu.

Navodeći da je četiri odsto Romkinja rodilo dete pre navršene 15. godine a da je 43 odsto devojčica iz romskih naselja starih od 15 od 19 godina već udato, direktorka Romskog ženskog centra Bibija Slavica Vasić kazala je da su siromaštvo, neravnomerna raspodela moći, stereotipi i kontrola nad ženskim telima glavni uzroci maloletničkih brakova.

„Devojčice čine 73 odsto bračnih partnera mlađih od 14 godina. Stupanjem u brak, te devojčice odustaju od školovanja a i drastično se smanjuje mogućnost da se zaposle”, navela je Slavica Vasić.

Ona je ocenila da romska zajednica pokazuje otpor i da se zatvara prema pokušajima sa strane da se tema dečijih brakova otvori ali je i dodala da ni nadležne institucije nisu naročito zainteresovane za rešavanje tog problema.

Navodeći da su maloletnički brakovi u Srbiji karakteristični za najsiromašnije zajednice i ruralne sredine, direktor UNICEF u Srbiji Mišel Sen Lo ocenio je da začuđuje što je broj takvih brakova u porastu.

„Istraživanje nema za cilj da bilo koga stigmatizuje već da popuni praznine kada je reč o znanjima zašto se praksa maloletničkih brakova održala”, kazao je Sen Lo.

On je dodao da takva praksa ima negativne posledice ne samo po devojčice koje prerano stupaju u brak, već i po društvo u celini kroz povećanje izdataka za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Istraživanje je sproveo Etnografski institut SANU od marta do juna ove godine, metodom dubinskog intervjua i u njemu je učestvovalo 70 ispitanika iz romskih zajednica u Beogradu, Kragujevcu, Pirotu, Vranju i Novom Bečeju.(Beta)


Komentari10
20dd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сале Земунац
Одрастао сам у крају где има доста Рома и са доста њих сам ишао у школу и дружио се. Могу рећи само једно да је проблем Рома једино и искључиво чврста везаност за традицију и то мало има везе са сиромаштвом или степеном образовања. Када сам ја ишао у школу у разреду је било Ромкиња до, најкасније, седмог разреда. У седмом и осмом није било ниједне, а мој друг из разреда ме је у другом разреду средње школе упознао са својом супругом. Све то је остало и до дана данашњег, па су чак и ти, који су завршили средње школе или занате, наставили да то раде исто са својом женском децом. Жалосно је када знате да је то дете било одличан ученик и да је могло да заврши ко зна где и да буде нешто, а овако заврши у најбољем случају као физичка радница и са гомилом деце, па није ни чудо што им је животни век кратак. По мом скромном мишљењу држава би морала баш доста да уради да промени ту традицију, а то неће баш бити лако и једноставно.
Mirjana B
Rana udaja je isključivo odluka njihovih roditelja, prema tome treba raditi sa njima. Tek kad oni promene stav, deca ce imati sansu za skolovanje i bolji život.
ja
I sta sad sam ja kriv za maloletnicki brak?
Mirjam
Tu je resenje samo insistiranje na obaveznom osnovnom obrazovanju tj. na ZAVRSETKU o.s. Sa tim devojcicama socijalni radnik ili psihlog u skoli treba da razgovara o vaznosti nastavka skolovanja, na pr.u zanatskim skolama ili,ako se neka pokaze kao izuzetno dobra ucenica, stimulisati je za gimnaziju. Ti Romi i Romkinje koji uspeju da se obrazuju i nadju posao i integrisu se u drustvo su najbolji primer za njihovu sredinu, da je moguce izaci iz tog kruga u kome su sada.
Саша
Подржавати младе Ромкиње да се школују као и све оне из тежих социјалних и породичних услова (небитног порекла) како би се избегли проблеми сиромаштва праћене насиљем>неуспеху>криминалу>новим сиромаштвом и неразвијеношћу. Саградити пар интерната и почети са државним програмима едукације и ширења знања а не ширења гранда, великог брата и баје малог книнџе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja