petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 07.12.2017. u 21:03

Obeleženo 40 godina od izgradnje kanala DTD

Odata počast inženjeru Nikoli Mirkovu koji je bio projektant tog kanala
(Фотографије Танјуг/Јарослав Пап)

Novi Sad - Svečanom akademijom pod okriljem Pokrajinske vlade u Srpskom narodnom požorištu „40 godina u 40 minuta” Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” obeležilo je 40 godina od završetka izgradnje hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.

Istaknuto je da taj hidrosistem jedan od najvećih ponosa čitave Vojvodine, pošto je pre 250 godina na toj regiji vladala močvara, a velika počast odata je inženjeru Nikoli Mirkovu koji je bio projektant tog kanala.

Predsdenik Pokrajinske vlade Igor Mirović kazao je da se čitava AP Vojvodina može ponositi time što ima takav hodrosistem kakav je Dunav-Tisa-Dunav. O njegovom značaju, Mirović je kazao da najbolje govori podatak da je Vojvodina postala žitnica sa gotovo 1,7 miliona hektara obradivog zemljišta.

„Kada o tome govorim sa kolegama iz inostranstva, oni ne veruju da se radi o takvom komadu zemlje od 1,7 miliona hektara. Toga ne bi bilo i taj potencijal ne bismo držali u svojim rukama da nije bilo vas i vaših prrethodnika, koji ste svoje znanje utkali u razvoj ovog sistema”, kazao je predsednik Pokrajinske vlade tokom svečane akademije.

Mirović je napomenuo da je ideja izgradnje tog kanala počela odmah nakon Drugog svetskog rata, što, prema njegovoj oceni, samo po sebi jeste veliki poduhvat, istakvši da je taj sistem projekcija grandioznog napora ljudskog uma i ljudskih ruku koji je danas važan za odvodnjavanje, navodnjavanje zemljišta, turizam, plovne puteve, ekologiju i još mnogo toga. Prvi čovek AP Vojvodine kazao je da kanal DTD u vezi sa odvodnjavanjem u potpunosti ostvaruje svoju funkciju:

„Mi smo poreknuli nekoliko važnih koraka zajedno sa Vladom Republike Srbije i pripremamo prve značajnije projekte u iznosu od 100 miliona dolara, da u toj velikoj borbi za izgradniju sistema za navodnjavanje pokažemo prve važne rezultate. U toku ove godine smo izdvojili velika sredstva i kada pogledamo druge delove ukupnog hidropotencijala u Srbiji, vidimo da smo nasjpremniji, iako ima još prostora”, istakao je Mirović dodavši da će se kroz 24 projekta u dve faze navodnjavanjati oko 80 hiljada hektara na teritoriji Vojvodine.

On je ocenio da je važan kontinuitet u ulaganju na projektima koji se tiču navodnjavanja zemljišta, rekavši da su stalna nadogradnja, reorganizacija i održavanje sistema ključ za opstanak i stabilnu funkciju navodnjavanja kanala DTD.

Direktor Javnog vodopreduzeća „Vode Vojvodine” Slavko Vrndžić istakao je da je tokom gradnje tog hidrosistema iskopano 639 kilometara kanala, te da je tom prilikom izvađeno oko 139 miliona kubika materijala, dodavši da je izvedeno negde oko 26 ustava, 17 prevodnica, te da je na njemu izgrađeno 86 mostova i veliki broj drugih objekata koji čine tu mrežu.

Ako bismo bili u prilici da se vratimo 250 godina unazad, svakako ovo lice današnje ravnice ni izbliza ne bi izgledalo tako kako izgleda danas. Taj predeo bi bila mrtva bara koja je zamočvarena. Reke se nekada nisu vraćale u svoje tokove po osam ili devet meseci. Ideja jednog velikog kanala zapravo je bila da se obezbedi vodni režim AP Vojvodine onakvim kakav je on sad, kazao je Vrndžić.

On je napomenuo da je DTD višenamenski sistem koji je prevashodno projektovan za svrhe odvodnjavanja i odbrane od poplava, te da je on te funkcije u potpunosti obezbedio.

„Projektovan je takođe i za navodnjavanje oko 500.000 hektara površina i u tom pravcu treba dalje da radimo, upravo zato što taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen. Nije iskrišćen jer ne postoji zainteresovanost ili se o njoj priča samo povremeno, sami znamo da se svake pete godine javlja sušna godina i samo tada o tome pričamo. Mi smo upravo u kampanji koja je pokrenula 12 velikih sistema, koji su kapitalni i ako pri tome ne budemo svi zajedno radili da ta voda dođe do brazda, ništa neće uspeti, moramo zajedno inicirati priču da taj potencijal nekako iskoristimo”, zaključio je Vrdžić.

Svečana akademija u SNP-u okupila je vodoprivredne stručnjake, saradnike JVP „Vode Vojvodine”. Iz tog preduzeća sa ponosom ističu da je kanal D-T-D jedan od najvećih čovekovih poduhata te vrste. Građen je od 1957. do 1977. godine, a sa izgrađenih 939 kilometara kanalske mreže povezuje 80 naselja i gravitira mu 50 odsto stanovništva u Vojvodini. (Tanjug)

Komеntari6
64e76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoki
doće stranci još malo pa da se vidi kako rade domaćini.Ovako zapušeno,zaprljano u kolapsu.
Драган
Само још да нам неко објасни да канал није изграђен да би се политичари тиме хвалили, него да се користи за наводњавање.
Ljuba
Sistem je gotovo neupotrebljiv. U Vrbasu dubina vode u kanalu je 5o cm, jer je zapunjen otpadnim vodama "Carnex"-a, fabrike ulja "Vital", i šećerane. On predstavlja jednu od najvećih ekoloških crnih tačaka u Evropi. Sekundarna mreža je zapunjena i preorana, praktično ne postoji. Kanal je divno zamišljen, ali je značajno izgubio svoju funkciju.
vrbasanin sa secerom
A mi,veliki vrbaski kanal,ucinismo malim prljavim slepim crevom...da se izrazim,pesnicki...!!!
voya montoya
Ehh, kad bi voda tekla,kao stihovi,prosle,prosle sedmice( ali nije izvucena)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja