nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.12.2017. u 20:47 Ivana Albunović

Srbija nabavlja ledolomac

U budžetu Ministarstva poljoprivrede obezbeđeno 2,5 miliona evra za kupovinu ovog plovila, a postoji ideja da se namenski brod gradi u nekom od domaćih brodogradilišta
Мађарски ледоломац је прошле зиме ломиио лед на српском делу Дунава (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Srbija je konačno u budžetu za narednu godinu obezbedila novac za kupovinu ledolomca. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je za tu namenu predviđeno 300 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra). Rekao je da se nada da će u budžetu za 2019. biti planirana nabavka još jednog takvog plovila kako Srbija u odbrani od leda ne bi zavisila od drugih zemalja.

Podsećajući da u toj oblasti ništa nije učinjeno poslednjih 20 godina najavio je da će uskoro u Budimpešti biti održan sastanak između Srbije, Hrvatske i Mađarske, na kome će biti uređen način funkcionisanja rečnih ledolomaca.

Međutim, iz njegove izjave jasno je da rečna flota ove zime verovatno neće moći da računa na to plovilo i da ćemo, ukoliko bude potrebno, ponovo morati da se oslonimo na Mađare.

 – Ledolomci nisu brodići koji se mogu kupiti u prodavnici plastičnih igračaka... Nema ih u slobodnoj prodaji, moraćemo da ga naručimo – rekao je Nedimović.

Prema nezvaničnim informacijama, postoji čak ideja da se namenski brod gradi u nekom od domaćih brodogradilišta  kako bi se uposlila domaća privreda.

 

Građanima Srbije još su žive prošlogodišnje slike zaleđenog Dunava na kome je saobraćaj bio obustavljen. Ledene čepove lomili su mađarski ledolomci. Usluga najma koštala je paprenih 575 evra po satu, što su solidarno finansirale Srbija, Hrvatska i Mađarska. Nezvanično se procenjuje da nas je ta nespretnost prošle godine koštala više od milion evra.

Zbog sumnjivih privatizacija Srbija je u protekloj deceniji sa četiri ledolomca spala na samo jedan – „Greben”, dok su ostali rashodovani. Prošle godine doneta je odluka da se u 2018. kupi još jedan koji će pokrivati plovne puteve od Beograda do Novog Sada, što bi uz još dva mađarska bilo dovoljno da se zaštiti ceo sektor Dunava i Save.

Nedimović je juče rekao da nedavno urađena studija ukazuje kolike su potrebe Srbije za ledolomcima na prostoru između Apatina i Beograda, gde se pojavljuje najveći problem sa ledom. Nizvodno od Beograda to je regulisano ledolomcima Elektroprivrede Srbije i onima koje angažujemo na drugi način. Profesor univerziteta u penziji Slobodan Petković, koji se u Institutu „Jaroslav Černi” godinama bavio ovom problematikom, nedavno je u autorskom tekstu za „Politiku” istakao da je za odbranu od leda na srpskom sektoru Dunava potrebna flota od najmanje šest ledolomaca. Poznato je, dodao je, da ledolomci moraju uvek dejstvovati u paru. Ako se jedan zaglavi (što se često dešava), drugi može da mu pritekne u pomoć.

– Prema tome, jasno je da se odbrana od leda, na srpskom sektoru Dunava, nikako ne može bazirati na jednom ledolomcu. Na stranu činjenica da ,,Greben” ni najmanje ne odgovara potrebnim karakteristikama savremenih ledolomaca – istakao je profesor Petković. 

 

Komеntari7
f8a52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Da ima pameti, Srbija i Hrvatska bi zajedno kupili potreban broj ledolomaca i tako smanjili troškove. Jer bez suradnje među državama, ionako nema efikasne obrane od leda i posljedičnih poplava. No, kako se na ovim prostorima razmišlja dupetom a ne glavom, ništa od toga.
Сима
Када се више од 1 000 000 евра подели са 575 е по сату добија се око 2000 сати што је око 75 дана. Значи ледоломац је 75 дан , 24 сата крчио лед . То значи да ја Београд негде близу Северног пола када има толико леда . У јееееееее
Игор
Без намере да икога браним, тачна рачуница је нешто преко 36 дана, пошто, како пише и овде у чланку, ледоломци раде у пару, а то је цифра по сату рада једног... Опет мислим да је процена превелика, или, опет, врло вероватно, да се ту неко уградио...
Прасе се не гоји уочи БОжића
Напокон се сетише, а шта је чекано до сада? И , у ком том српском речном бродоградилишту се планира градња? Ко је то бродоградилиште ради и има пројектне и кадровске потенцијале?Сва ремонтна и производна железничка предузећа у Србији не раде. Ми немамо где на вагону да извршимо генерални ремонт, а имали смо три фабрике за теретне и једну за путничке вагоне које су производиле и ремонтовале исте, сада? За генерални ремонт локомотива мораћемо да расписујемо међународнитендер и за оправку да подижемо стране кредите, и да локомотиве ивагоне шаљемо у иностранство на ремонт. Да ли је неко разишљао да је у питању стратешка грана индустрије? Исто је и са бродоградњом и ремонтним заводима за генераллни ремонт бродова. Па имамо РРФ?! Где ћемо набављарти нове и ремонтовати старе ратне речене бродове? Све у девизама плаћати странцима, претходно узимајући кредите код иностраних банака? Е, гдо догурасмо.
Marija Bruštulin
Rusi imaju sjane ledolomce i to na atomski pogon!
Цвеле
Јесте имају сјајне, тј. имају их највише на свету и то више него остатак света укупно, али они су намењени за северни пролаз (за мора и океан). Пре неки дан су поринули нови атомски ледокол (како кажу ледоломац) и тај фигуративно не би могао да се окрене у Дунаву колико је. Овога пута је најбоље да ми сами правимо, а имамо сјајна бродоградилишта рецимо Bomex код Ечке (прави лађе за Скандинавце).
Dušan
Eto prilike da nam umesto ratne tehnike i oružja poklone nešto radioaktivno a da nije osiromašeni uranijum.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja