subota, 20.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:34
RAZGOVOR NEDELjE: ZORAN PAŠALIĆ, zaštitnik građana

Mora postojati potpuno nezavisna medijska organizacija

Autor: Biljana Bakovićsubota, 09.12.2017. u 22:00
(Фото: Драгослав Жарковић)

Romi, žene, osobe s invaliditetom i pripadnici LGBT populacije najčešće se zajedno pominju na današnji dan – Međunarodni dan ljudskih prava, kao najugroženije kategorije kada je reč o preprekama u ostvarivanju osnovnih prava. Bar je tako bilo do prošle godine. Ove godine zaštitnik građana Zoran Pašalić u taj kontekst smešta i starije osobe.

– Nažalost, moramo da priznamo da postajemo sve starija nacija, jedna od najstarijih u Evropi, ako ne i najstarija. Bez obzira na to da li je penzija veća ili manja, starije osobe se podjednako nalaze u kategoriji tih ugroženih osoba i na njih u sledećem periodu moramo posebno obratiti pažnju – ističe Pašalić u razgovoru za „Politiku”.

On napominje i da su neke od pomenutih ugroženih grupacija u međuvremenu popravile svoj status. To uglavnom zavisi, kako kaže, od sposobnosti i agilnosti onih koji rukovode i koji znaju da organizuju te grupacije u okviru nacionalnih saveta nacionalnih manjina ili udruženja.

– I kod LGBT populacije je evidentan pomak. Videli ste, uostalom, na prajdu, na kojem sam i ja učestvovao, kakva je bila reakcija građana. To ranijih godina nije bilo tako.

Da li su se organizatori Prajda možda iznenadili vašim prisustvom?

Nisam primetio da se iko iznenadio mojim prisustvom.

To pitam s obzirom na neke reakcije na vaš izbor u julu ove godine.

Naprotiv. To je jedan od mojih prvih kontakata kao zaštitnika građana, sa jednom od najranjivijih grupa i meni je vrlo značajno to što su oni pokazali zaista veliko poverenje prema instituciji svakako, ali i prema meni. I zato je to bio jedan od razloga da sve svoje vreme tih dana podredim Prajdu.

Jedna od poslednjih inicijativa zaštitnika građana je ona za uređenje primene sredstava prinude. Očekujete li da se u tom pogledu situacija izmeni u neko skorije vreme?

Nemojte da zaboravite da preko puta vas sedi bivši predsednik Prekršajnog apelacionog suda, bivši predsednik Prekršajnog suda, šestogodišnji sudija tog suda, neko ko je radio u državnoj službi i čija je kancelarija bila odmah do pritvorske jedinice policije u Ulici despota Stefana. Znam da je MUP u vrhu liste institucija koje su postupale po našim preporukama. Ono što je važno je da i ljudi koji rade u MUP-u imaju pritužbe na ponašanje građana u nekim situacijama.

Sad ste govorili kao zaštitnik policije...

Nisam govorio kao zaštitnik policije nego su i policajci građani. Ako ja vidim, kao što sam video, da prilikom zatvaranja ulice, a građani su bili obavešteni da će ulica biti zatvorena, i to ne zato što je trebalo da prođe neki političar, nego zbog maratona, da se čovek potpuno oglušava o nalog policajca i da probija kolima policijski kordon, nemojte da me držite za zaštitnika policije.

Ali priznaćete da ima loših navika u tretmanu privedenih osoba. Mislite li da ih se policija može rešiti u skorije vreme?

Apsolutno da. Polazište za to je striktno propisana procedura. To je ono što ste videli više puta u raznim emisijama koje dolaze najčešće iz Amerike i Zapadne Evrope – striktno držanje procedure. Prvo i osnovno je: propisana procedura, pridržavanje procedure i kontrola procedure. I, svakako, uklanjanje ljudi koji se, i pored upozorenja svojih starešina, apsolutno o to oglušuju.

Koje državne organe biste izdvojili kao pozitivne i negativne primere što po broju slučajeva propusta, što po ažurnosti postupanja po vašim preporukama?

Opet ćete me proglasiti za zaštitnika policije, ali ja vam mogu dati uvid u postupanje zaštitnika građana i možete videti da statistike za ovih deset godina pokazuju da je upravo policija najviše postupala po našim preporukama. Ono što obraduje, što daje određenu satisfakciju, jeste što oni i traže naše tumačenje propisa u situacijama koje su im nejasne.

Nedavno ste, govoreći o toleranciji u našem društvu, naveli da i dalje dominira porodično i vršnjačko nasilje, napadi neistomišljenika na političke protivnike i novinare, seksualne manjine. Da li ste kao zaštitnik građana promenili stav o nekim problemima u društvu u odnosu na ono što ste mislili kao sudija?

Kada sam prilikom izbora bio kritikovan da možda nisam za mesto na koje sam izabran, tada nisam isticao, a sad mogu da kažem, da se bavim nasiljem u porodici od 2003. godine. To je bilo kroz postupke koji su se vodili pred prekršajnim sudom i oni su i doveli do toga da prekršajni sudovi sada izriču zatvorske kazne u slučajevima koji se dotiču i nasilja u porodici. Bitno je da građani Srbije shvate da samo tolerancija prema drugima (u nacionalnom, verskom, religijskom, rodnom smislu), kao i objašnjenje razloga zašto je to potrebno, praktično će ukinuti tu netoleranciju koja produkuje nasilje.

U vezi s tim obnovili ste inicijativu „Učiniti nasilje vidljivijim”. Kakve efekte očekujete?

Očekujem jako dobre efekte. Ovo treba da da izvesnost kažnjavanja, što će da osujeti, ne sve, ali dobar broj potencijalnih nasilnika. Recimo, od početka godine ubijeno je 27 žena. Na način koji mi zagovaramo, žrtve će se osloboditi da prijave nasilje, jer uglavnom postoji strah da bi epilog bio takav da nasilnik ne bi bio kažnjen, da bi se „provukao” kroz postupak.

Dobili ste podršku od raznih međunarodnih organizacija za jačanje nezavisnosti institucije zaštitnika građana. Ko sada najviše ugrožava vašu nezavisnost?

Niko ne ugrožava nezavisnost ove institucije, u smislu da utiče na donošenje odluka ili način rada.

Šta će vam onda još veća nezavisnost?

Pitanje nezavisnosti institucije može biti ugroženo i na drugačiji način, finansijski, kadrovski, a može se postaviti i pitanje smeštajnih kapaciteta. Kada je u pitanju nadležnost, po postojećem zakonu mi apsolutno nemamo mogućnost da kontrolišemo neke institucije. Građanima možemo da pomognemo donekle, a onda dođemo do institucije koja je za zaštitnika građana nedodirljiva i sve to anulira prethodni posao.

Tu mislite na sudove?

Između ostalog i na sudove. Ali da razjasnim to oko sudova: nikome nikada ni u ovoj instituciji, a ni meni lično, nije palo na pamet da se upušta u meritum, u ono što sudija sudi, gde je nezavisan i gde mu se niko ne može mešati u odluku. Ali, sama organizacija, sama sudska uprava, mora imati svog kontrolora izmeštenog iz hijerarhije suda, izvršne ili druge vlasti. Da li to bio zaštitnik građana ili neko treći, to ostavljam javnosti da odluči.

Građani u Šidu žalili su vam se na probleme priliva velikog broja migranata i izbeglica?

U Šidu sam razgovarao sa lokalnom vlašću, NVO i, najvažnije, sa predstavnicima roditelja dece u čije škole su uključena i deca migranata. Iz svih tih razgovora zaključio sam da nije na vreme objašnjeno roditeljima da država Srbija ne želi da deca migranata gube vreme po kampovima, da se ne edukuju i da im prolaze godine. Mi pratimo situaciju, otići ću u Šid još jednom do kraja godine da vidim kako to napreduje.

Rekli ste da imate ideju kako bi se moglo iznaći rešenje za položaj medija na koji, po vašem mišljenju, utiče i odnos državnih funkcionera i tranzicioni period...

Ovo pitanje je vrlo kompleksno. Mnogi od novinara nemaju čak ni adekvatne ugovore, nemaju plaćene doprinose, njihov posao je oročen za nečiju volju, kako onda da tu ne govorimo o svemu i svačemu, od cenzure, preko autocenzure do pritisaka svake vrste. Znači, normativno se to mora urediti i zakonski i inspekcijski pratiti. Drugo, novinari su izloženi zaista svakoj vrsti napada, od fizičkog ugrožavanja do nevaspitanog odnosa prilikom uzimanja izjave, i stav institucije, a i moj, jeste da se novinari moraju apsolutno zaštititi od svačije samovolje. Ali, kao što sam rekao i u slučaju policije, uvek treba posmatrati i drugu stranu. Znate i da su novinari kršili određena pravila svoje struke prejudicirajući sudske odluke, osuđujući pojedine osobe po novinama, a da postupak nije ni započet...

Za takve slučajeve postoje zakoni, kodeksi novinara...

Ali, zaštitnik građana mora da ukazuje na svaku od tih situacija, i jednu i drugu. I kada je pogrešeno spram novinara i kada su novinari pogrešili spram, prvenstveno, građana koji su se našli u nekoj medijski „interesantnoj” situaciji. Takvo pisanje koje ima neki mali senzacionalistički prizvuk njima apsolutno remeti ceo život, kao i život njihove dece, potomaka, rođaka.

A kada je reč o položaju novinara i medija, da li ćete tu ideju formalizovati u vidu neke inicijative?

Da. Inicijativa se odnosi na to da mora postojati jedna potpuno nezavisna medijska organizacija, u čijem formiranju ključnu ulogu moraju imati novinarska udruženja. Preduslovi za tako nešto su promena zakonskog okvira, posebno onog koji se tiče bezbednosti i pritisaka na novinare, kao i  modela finansiranja.

Smanjio sam sebi platu

Počela je rasprava o budžetu za sledeću godinu, da li je uračunata vaša plata za koju ste rekli da je previsoka...

Sam sebi sam smanjio platu, koristeći svoje zakonsko pravo da to uradim, između ostalog da bih istakao loš finansijski položaj zaposlenih u ovoj instituciji. Uspehom smatram to što po prvobitnom planu budžeta nije bilo predviđeno povećanje plata za zaposlene, sada je predviđeno.

Agenciji za borbu protiv korupcije nisu odobrili povećanje broja zaposlenih. Jesu li vama, ako ste uopšte tražili?

Za sada ne jer smatram da je pitanje dobre organizacije da uz pomoć onoga što imate izvučete maksimum. Pa ako vidite da ne možete i to egzaktno dokažete, onda imate pravo da tražite dalje.


Komentari8
26eed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ендру
Добри човече, можеш ли да се заложиш да и грађани српске националности, белци, могу да не плаћају регистрацију, порезе, да немају личне карте нити било каква друга документа, да возе коњске запреге и склепане мотокултиваторе по градским саобраћајницама, да могу да пале секундарне сировине у насељеним местима и да могу да тероришу читаве градске средине гласном блиско- и далеко-источном музиком ? Хајде види шта можеш да урадиш, па нам јави. Унапред хвала.
danilo obradovic
Kozmeticka funkcija zastitnika gradjana je toboze priblizavanje EU vrednostima .Smesno i neozbiljno je postojanje te funkcije bez jasnih i delotvornih mehanizama delovanja i naravno upliva politike .Realnost da ombudsman ima samo moc preporuke u slicaju utvrdjenog krsenja zakona tj. nepravilnosti .
danilo obradovic
Kozmeticka funkcija zastitnika gradjana je toboze priblizavanje EU vrednostima .Smesno i neozbiljno je postojanje te funkcije bez jasnih i delotvornih mehanizama delovanja i naravno upliva politike .Realnost da ombudsman ima samo moc preporuke u slicaju utvrdjenog krsenja zakona tj. nepravilnosti .
Vladislav Marjanovic
Naravno, jer zna se koje pressure groups (grupe za pritisak, lobiji) stoje iza takvih "dana". Pritom niko ne spominje nezaposlene, intelektualni proletarijat, naucnike i umetnike koji zive od danas do sutra, a po najmanje sistem koji je, predstavljajuci se kao liberalan i globalisticki, seo svetu na grbacu i prouzrokovao socijalnu katastrofu koja danas ubija covecanstvo na rate. Obicnom svetu je takvih "event"-a vec preko glave, ukljucujuci i famozne "parade ponosa". On prestaje da protestuje, jer ne vidi da se time ista postize, vec ih jednostavno ignorise kao i parlamentarne izbore. Medjutim, cutanje je najopasniji vid protesta. To je tisina pred oluju. Knez Milos je to znao i, navodno, kada su mu javili da se narod protiv njega vise ne buni, vec cuti, naredio je da mu se smanje dazbine. Njegovi naslednici to jos nisu shvatili. A da bi shvatili sta im se moze dogoditi, dobro bi bilo da otvore udzbenike istorije.
Srdjan Ž.Veljkovic
Poštovani, udžbenici istorije su prekrojeni,mlad svet koji je nosilac tzv promena pola otišao preko bare, jedan dio završio u zadruzi, a odredjeni dio u procesima pred istražnim organima.Ko onda preostaje kao nosilac preko potrebnih promena?..Samo strani faktor ,kad odluči da je vreme da druge marionete uzmu poluge za njihove interese.
Preporučujem 8
danilo obradovic
To je zasad UTOPIJA .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja