ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:44
Gradnja toplodalekovoda – san o energetskoj nezavisnosti

Topla voda iz Obrenovca stiže do Novog Beograda

Moćan domaći izvor toplotne energije isplativ i energetski efikasan. - Kroz sistem će kružiti oko 60.000 kubika vode. - Gubitak u proizvodnji struje „Elektrane” će nadoknaditi TENT-u
Autor: Ana Vukovićsubota, 09.12.2017. u 22:00
То­пла­на у Но­вом Бе­о­гра­ду тр­о­ши­ће ма­ње га­са и емитоваће ма­ње штет­них ма­те­ри­ја (Фото Драгослав Жарковић)

De­ce­nij­ski san o da­ljin­skom gre­ja­nju na to­plu vo­du iz obre­no­vač­kog TENT-a, za­hva­lju­ju­ći spo­ra­zu­mu ko­ji je ne­dav­no pot­pi­san u Bu­dim­pe­šti iz­me­đu „Be­o­grad­skih elek­tra­na” i ki­ne­ske kom­pa­ni­je „Po­wer con­struc­tion cor­po­ra­tion of Chi­na”, ko­nač­no bi mo­gao da se ostva­ri.

Pr­vi ko­ra­ci ka re­a­li­za­ci­ji ide­je o grad­nji to­plo­da­le­ko­vo­da, ko­ja po­sto­ji još od kra­ja se­dam­de­se­tih go­di­na, na­pra­vlje­ni su de­ve­de­se­tih, ali su, na­vod­no zbog ne­is­pla­ti­vo­sti pr­o­jek­ta, ce­vi po­va­đe­ne, a ka­na­li za­tr­pa­ni.

No­vi pr­o­je­kat, pre­ma re­či­ma Go­ra­na Alek­si­ća, di­rek­to­ra „Be­o­grad­skih elek­tra­na”, kon­cep­tu­al­no ima ve­ze sa ne­ka­da­šnjim, ali je mo­di­fi­ko­van naj­sa­vre­me­ni­jim re­še­nji­ma ka­ko bi da­nas bio pri­me­njiv, ener­get­ski efi­ka­san i is­pla­tiv.

– Ka­da je sta­ri pr­o­je­kat bio ak­tu­e­lan, po­sto­jao je dru­ga­či­ji teh­nič­ko-teh­no­lo­ški kon­tekst i ni­je se do­volj­no ozbilj­no shva­ta­la si­gur­nost i bez­bed­nost snab­de­va­nja, kao i zna­čaj ener­get­ske ne­za­vi­sno­sti – ob­ja­šnja­va Alek­sić do­da­ju­ći da je no­vu stu­di­ju oprav­da­no­sti ura­dio Ino­va­ci­o­ni cen­tar Ma­šin­skog fa­kul­te­ta ko­ji je an­ga­žo­vao struč­nja­ke iz obla­sti ma­šin­stva, elek­tro­e­ner­ge­ti­ke, eko­no­mi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne…

Be­o­grad­ski si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja naj­vi­še za­vi­si od uvo­znog pri­rod­nog ga­sa, a u slu­ča­ju ve­o­ma ni­skih tem­pe­ra­tu­ra za do­gre­va­nje se ko­ri­sti ma­zut, ozna­čen kao iz­u­zet­no za­ga­đu­ju­ći ener­gent. Rad po­stro­je­nja na ovo go­ri­vo, po pri­hva­će­nim evrop­skim stan­dar­di­ma, po­sle 2021. go­di­ne je za­bra­njen.

– Neo­p­hod­no je da ima­mo mo­ćan, do­ma­ći iz­vor to­plot­ne ener­gi­je ko­ji će da po­kri­je ba­znu po­tro­šnju, a kad je hlad­no do­dat­no će­mo ko­ri­sti­mo pri­rod­ni gas. To je je­dan od ključ­nih raz­lo­ga što smo se po­no­vo vra­ti­li ide­ji ko­ja je za­po­če­ta pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja i od­lu­či­li da je oži­vi­mo uz sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je i pri­me­nju­ju­ći is­ku­stva gra­do­va po­put Pra­ga, ko­ji se na sli­čan na­čin gre­je go­to­vo če­ti­ri de­ce­ni­je – is­ti­če Alek­sić.

Ostva­re­nje pr­o­jek­ta bi, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, srp­skoj pri­vre­di mo­glo da do­ne­se po­sao vre­dan vi­še od 110 mi­li­o­na do­la­ra, zbog to­ga što će 49 od­sto po­sla bi­ti po­ve­re­no srp­skim fir­ma­ma. 

– Pre­ma idej­nom pr­o­jek­tu „Be­o­grad­ske elek­tra­ne” će na­pu­ni­ti to­plo­da­le­ko­vod iz­me­đu Obre­nov­ca i No­vog Be­o­gra­da pri­pre­mlje­nom, de­kar­bo­ni­zo­va­nom vo­dom. U TENT-u će se ta vo­da za­gre­va­ti u raz­me­nji­va­či­ma to­plo­te pre­gre­ja­nom pa­rom, ko­ja se od­u­zi­ma iz tur­bi­ne, a on­da će se to­plo­vo­dom is­po­ru­či­va­ti do to­pla­ne na No­vom Be­o­gra­du – ob­ja­šnja­va­ju u „Elek­tro­pri­vre­di Sr­bi­je” i do­da­ju da vo­da ko­ja će se za­gre­va­ti za to­plo­vod ne­ma ve­ze sa vo­dom iz Sa­ve ko­ju ova ter­mo­e­lek­tra­na ko­ri­sti u pr­o­iz­vod­nji stru­je. Vo­da ko­ja je uklju­če­na u pr­o­ces pr­o­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je vra­ća­će se u Sa­vu za­gre­ja­na kao i ra­ni­je. 

– U TENT-u A se za­vr­ša­va je­dan ener­get­ski ci­klus, od­no­sno pr­o­iz­vod­nja ener­gi­je. Ona bi se pre­ko raz­me­nji­vač­ko-pre­pump­ne sta­ni­ce „Sa­va” pre­da­va­la to­plo­da­le­ko­vo­du, a pre­pump­ne sta­ni­ce u Bo­ljev­ci­ma i Ostru­žni­ci bi pre­ba­ci­va­le ba­znu to­plot­nu ener­gi­ju do to­pla­ne No­vi Be­o­grad – pre­ci­zi­ra Alek­sić do­da­ju­ći da će kr­oz si­stem kru­ži­ti oko 60.000 ku­bi­ka vo­de, ko­li­ko ima i u po­sto­je­ćoj di­stri­bu­tiv­noj mre­ži „Be­o­grad­skih elek­tra­na”.

To­plot­ni gu­bi­ci u to­plo­da­le­ko­vo­du od TENT-a do No­vog Be­o­gra­da su, pre­ma stu­di­ji oprav­da­no­sti, ka­že, za­ne­mar­lji­vi. 

– „Elek­tra­ne” u pr­o­iz­vod­nji to­plot­ne ener­gi­je ko­ri­ste oko 92 od­sto pri­rod­nog ga­sa i oko se­dam od­sto ma­zu­ta. Ide­ja je da ener­gi­ja iz Obre­nov­ca bu­de sa­mo ba­zna ener­gi­ja do­volj­na za gre­ja­nje po­lo­vi­ne sa­da­šnjeg kon­zu­ma od 310.000 hi­lja­da sta­no­va – ka­že Alek­sić i do­da­je da je si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja una­pre­đen i da sa­da funk­ci­o­ni­še u ni­sko­tem­pe­ra­tur­nom re­ži­mu ra­da.

Da bi se po­sto­je­će po­stro­je­nje pri­la­go­di­lo zah­te­vi­ma za is­po­ru­ku to­plot­ne ener­gi­je bi­će po­treb­no vi­še slo­že­nih za­hva­ta u TENT-u, ob­ja­šnja­va­ju u EPS-u.

– Neo­p­hod­no je in­sta­li­ra­ti raz­me­nji­va­če to­plo­te u tur­bo-ha­li i sve po­ve­za­ti u jed­nu ce­li­nu, ce­vo­vo­di­ma preč­ni­ka do jed­nog me­tra. Sve te ve­li­ke ce­vo­vo­de po­treb­no je „pr­o­vu­ći” kr­oz po­stro­je­nje ko­je ra­di, neo­p­hod­no je ugra­di­ti i ven­ti­le ko­ji­ma će se pre­ki­da­ti do­tok od tur­bi­ne do iz­me­nji­va­ča, a  tre­ba­lo bi da se ura­de i even­tu­al­ne re­kon­struk­ci­je tur­bi­na. Na ze­mlji­štu TENT-a, van kru­ga elek­tra­ne, bi­će iz­gra­đe­na to­plot­na pod­sta­ni­ca „Sa­va” – ka­žu u EPS-u.

U pr­o­ce­su pr­o­iz­vod­nje to­ple vo­de TENT će, ob­ja­šnja­va Alek­sić, pr­o­iz­vo­di­ti ma­nje stru­je, ali i znat­ne ko­li­či­ne to­plot­ne ener­gi­je.

– Sa­mo u to­ku grej­ne se­zo­ne TENT-A bi za pr­o­iz­vod­nju to­plot­ne ener­gi­je ko­ri­stio 150 me­ga­va­ta. Od to­ga bi na­sta­lo  če­ti­ri pu­ta vi­še, to jest 600 me­ga­va­ta to­plot­ne ener­gi­je ko­ja bi sti­za­la do No­vog Be­o­gra­da. Pr­o­je­kat pod­ra­zu­me­va da se EPS-u na­dok­na­di ovaj ma­njak u pr­o­iz­vod­nji elek­trič­ne ener­gi­je, ali i uz taj tr­o­šak ostva­ri­le bi se ušte­de od 43 mi­li­o­na evra go­di­šnje, iz če­ga bi se pla­ća­li ope­ra­tiv­ni tr­o­ško­vi i ot­pla­ći­va­le ra­te kre­di­ta – pre­ci­zi­ra Alek­sić za­klju­ču­ju­ći da je pr­o­je­kat po­sta­vljen ta­ko da sam se­be ot­pla­ti iz ušte­da. Ka­da se to de­si, do­da­je, mo­že se raz­mi­šlja­ti i o ko­ri­go­va­nju ce­na gre­ja­nja, a stva­ra­ju se i mo­guć­no­sti da­ljeg stra­te­škog raz­vo­ja Be­o­gra­da. 

Plan pred­u­ze­ća je, ka­že di­rek­tor „Be­o­grad­skih elek­tra­na”, da se u na­red­nom pe­ri­o­du una­pre­di in­ter­ko­nek­ci­ja iz­me­đu grej­nih pod­ruč­ja to­pla­na „No­vi Be­o­grad”, „Ko­njar­nik” i „Du­nav” i iz­gra­de „re­zer­vo­a­ri” to­plo­te na vi­še lo­ka­ci­ja u Be­o­gra­du, ta­ko da u be­ne­fi­ti­ma to­plo­da­le­ko­vo­da uži­va što ve­ći br­oj ko­ri­sni­ka.

Oni­ma ko­ji stra­hu­ju za eko­lo­ške po­sle­di­ce, Alek­sić po­ru­ču­je da stu­di­ja ni­je po­ka­za­la ne­ga­tiv­ne eko­lo­ške po­sle­di­ce u sa­mom TENT-u, i is­ti­če da će to­pla­na na No­vom Be­o­gra­du tr­o­ši­ti ma­nje ga­sa i ma­nje štet­nih ma­te­ri­ja emi­to­va­ti u va­zduh.

– Ako se stva­ri bu­du od­vi­ja­le ka­ko je pla­ni­ra­no, na­da­mo se da ra­do­vi mo­gu po­če­ti idu­će go­di­ne, naj­ka­sni­je na pr­o­le­će 2019. go­di­ne. To­plo­da­le­ko­vod bi tre­ba­lo da bu­de za­vr­šen za go­di­nu i po do dve go­di­ne, ta­ko da oče­ku­je­mo da bi već u se­zo­ni 2020. na 2021. go­di­nu bio deo si­ste­ma „Be­o­grad­skih elek­tra­na” – za­klju­ču­je Alek­sić.

Pod­zem­ne ce­vi

Idej­nim pr­o­jek­tom je pla­ni­ra­na iz­grad­nja to­plo­da­le­ko­vo­da od no­vo­be­o­grad­ske to­pla­ne do iz­la­ska iz No­vog Be­o­gra­da, i to po po­sto­je­ćoj tra­si ne­ka­da iz­gra­đe­nog i iz­be­to­ni­ra­nog ka­na­la du­gog 4,3 ki­lo­me­tra.

Ne­što vi­še od osam ki­lo­me­ta­ra me­tar­skih ce­vi ko­je su ne­kad po­lo­že­ne u ka­nal, pa iz nje­ga iz­va­đe­ne, ipak ne­će mo­ći da bu­du upo­tre­blje­ne. Zbog du­go­go­di­šnjeg pr­o­pa­da­nja, nji­ho­va naj­ve­ća vred­nost bi­lo je to što su po­sle po­pla­va 2014. go­di­ne upo­tre­blje­ne za cr­plje­nje vo­de iz ko­pa „Tam­na­va – za­pad­no po­lje”. No­vi to­plo­da­le­ko­vod du­ži­ne 28,7 ki­lo­me­ta­ra či­ni­će naj­kva­li­tet­ni­je i ener­get­ski naj­e­fi­ka­sni­je pre­di­zo­lo­va­ne ce­vi ko­je će bi­ti po­sta­vlja­ne pod ze­mljom. Ko­ri­sti­će se naj­ve­ći deo pret­hod­no za­cr­ta­ne tra­se, uklju­ču­ju­ći most pre­ko Sa­ve na­do­mak TENT-a, sa­gra­đen spe­ci­jal­no za tu na­me­nu.


Komentari8
5dd99
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stanojevic Milos
Sve je to lepo samo Obrenovac nije pokriven toplovodom cak ni kuce pored same elektrane. Valjda bi nekom logikom i gradjani Obrenovca da dobiju toplovod. Ko je ovde lud. ?
Igor
Ovo je najisplativiji energetski projekat u Srbiji u poslednjih 50-ak godina. Nažalost, da je realizovan krajem 90-ih godina, Srbija i Beograd bi već dugo uživali u njegovim benefitima. Ali, američko-evropski lobi je odradio svoje, pa je 2002.- 2004. god korumpiranim političarima "sugerisao" da ga, ad-hok, proglase nerentabilnim, a to je "pokazala" studija koju su finansirali Amerikanci. Dakle, važno im je da budemo potpuno zavisna država. Ni Rusima nije svejedno, Beograd troši značajne količine gasa. Međutim, taj gas će biti potrošen kroz gasifikaciju Srbije, na tome se intenzivno radi. Recimo, beogradske opštine poput Zemuna i Rakovica se gasifikuju, tamo gde nema uslova za toplifikaciju. Zahvaljujući tome će konačno i životna sredina u ovim sredinama biti unapređena. Što se tiče energetske bezbednosti, ovo je jedan od ključnih projekata. Mora da se realizuje, bez obzira na snagu raznoraznih lobija.
dr Slobodan Devic
Ko je za poslednje dve decenije nesto izgradio/pokrenuo u Srbiji????? KINEZI !!
Zoran Vukov
Niko se ne pita zašto je početa realizacija projekta devedesetih godina, i zašto se sada ponovo aktivirao, mada je prekinut zbog nerentabilnosti? Srbija je 90 god bila pod sankcijama i moglo se dsiti da ne dobija gas iz uvoza pa je to bila jedina alternatiba da se održi grejanje u Beogradu koji zavisi većinom od uvoza gasa. Isto je i sada kada preti opasnost da se preko Ukrajine više neće moći dobijati gas ako rusi prekinu snabdevanje ovom trasom, a novi tokovi nisu osigurani kao Južni tok, snabdevanje preko turskog gasovoda ili konekcijom sa Bugarskom ili Rumunijom. Svesni ove činjenice vadi se iz naftalina toplovod Obrenovac-Beograd kako bi se izbegao fijasko oko grejanja Beograda. Koliko će koštati kwh toplotne energije koji je i sada najskuplji u odnosu na grejanje gasom 0d 4,98 din/kwh; ili strujom 6,22 din/kwh, dok paušalno je plaćeno u sezoni 2016/17 11,47 din/kwh a "po UTROŠKU 10,16 din/kwh, dok stvarna obaveza iznosi za isporučenih 116,2026 kwh/m2 za stan od 60 m2=49,084 din
ZARIJE BULATOVIĆ
neisplativ samo ako uz trasu mora da se podigne desetak kuća i kupi stotinak automobila uz spas za desetak propalih firmi, prijateljima onih koji odlučuju. kinezi su bar garancija da će toga biti minimalno i podnošljivo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja