sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14

Srbi na KiM jedini narod u Evropi čija se prava sistematski krše

nedelja, 10.12.2017. u 15:18
Фото Танјуг

Srbi su na Kosovu i Metohiji su jedini narod u Evropi čija prava se sistematski krše, a porodice kidnapovanih i ubijenih imaju pravo na istinu, poručili su državni funkcioneri iz Spomen-sobe Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, gde je danas obeležen Međunarodni dan ljudskih prava.

To je i dan, prema rečima ministra odbrane Aleksandra Vulina, kada se obeležava i „veliki neuspeh i sramota” međunarodne zajednice na KiM, koja, kako ističe, nije uspela da uspostavi vladavinu prava za sve, niti povratak svih proteranih, bez obzira koje su nacionalnosti.

„Niti je donela pravdu. To je veliki neuspeh i sramota međunarodne zajednice jer nije održala svoju reč, potpisanu Rezolucijom 1244. Međunarodna zajednica je prekinula rat i NATO agresiju, tako što je obećala da će se svi proterani vratiti, da će imovinska prava biti poštovana, da će se svi zločini rasvetliti, bez obzira nad kime su učinjeni. Rat je prekinut, tako što je međunarodna zajednica obećala da će srpska muka biti vrednovana kao bilo čija druga muka, da će srpski narod na KiM imati prava kao svaki drugi”, rekao je Vulin.

Međutim, kako naglašava, Srbi se nisu vratili ni u jedan veliki grad na KiM, „jedva da su se vratili u poneko selo”, održivost povratka je „mizerno mala”, a posebno ističe da je od dolaska međunarodne zajednice i preuzimanja odgovornosti za život na KiM, ubijeno više od 1.000 Srba i da za to skoro niko nije odgovarao.

„Na Dan ljudskih prava, moramo da priznamo da su Srbi na KiM jedini narod u Evropi čija prava se krše brutalno, sistematski, organizovano, namerno i za zločine nad njima ne odgovara niko ili skoro niko.

Vlada Srbije i predsednik Republike neće prestati da traže pravdu i nikada kada Aleksandar Vučić razgovara o KiM, o položaju našeg naroda, ne propusti se prilika da se pita šta je sa ubijenim, kidnapovanim, nestalim, ne propusti se prilika da se jasno i glasno zatraži potpuno isti odnos prema našim žrtvama, kao prema bilo kojim drugim”, rekao je Vulin.

Kaže da Srbija od međunarodne zajednice ne traži ništa drugo, nego da se prema njoj ponaša onako kako se ponaša prema svojim građanima i da je „sve što je dobro za građane bilo koje zemlje u EU, dobro i za nas”.

„Ništa više ne tražimo od vas, samo to. Još jednom, ova tuga, ova soba u kojoj se tako skupimo, prepoznamo jedni druge, soba sećanja na one koji bi danas imali mnogo više godina, iza sebe ostavili sinove, unuke... Soba sećanja na one čiji je život prekinut bez razloga i opravdanja, za njima plačemo i sećamo ih se, ali ne možemo da im kažemo da počivaju u miru, jer za njih i za njihovu tragediju niko nije odgovarao”, rekao je ministar odbrane.

„Stidimo se” kaže Vulin, u ime velikog sveta, „kome desetine vojnika na prostoru KiM, sav novac i sav politički uticaj ovoga sveta” nisu bili dovoljni da nađu jednog ubicu Srba na KiM i da onda „moramo da se zapitamo da li su to ikada i želeli”.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić istakao je da je obaveza svakog pravdoljubivog čoveka Srbije, da se upravo u Spomen-sobi obeleži ovaj dan jer, „ukoliko se zaboravi na prošlost, naša budućnost, koliko god želeli da ona bude svetla, prosto će biti zamračena”.

„Sve to što činimo, otvara mogućnost svetle budućnosti, ali ako zaboravimo na sve što se događalo, na stratišta, žrtve, neostvarenu pravdu, bol, jad, čemer, onda ta budućnost neće moći da bude svetla”, rekao je Ružić i dodao da „ne vidi” da je pravda u Haškom tribunalu primenjivana na pravi način.

„Svedoci smo, nažalost, selektivne pravde koja je primenjivana u Haškom tribunalu koji, podsećam, nije ni osnovan u skladu sa Poveljom UN, da smo imali više od 70 odsto presuda protiv Srba, a na drugoj strani imate 250.000 Srba i nealbaaca, proterano sa KiM, više od 400.000 Srba proteranih u Oluji i onda se zapitate da li je logično, normalno, moralno, i pored saradnje i SRJ i SCG, pa Srbije sa Haškim tribunalom, da toliki procenat presuda i doživotnih robija dobiju upravo naši sunarodnici. Tu prosto nije nešto u redu”, smatra Ružić.

On je istakao da država, vlada i predsednik Republike, čine mnogo i dobijaju priznanja na polju zaštite ljudskih i manjinskih prava i da čine sve što je definisano i poglavljem 23, „što su i inače činili kroz istoriju” jer, kako podvlači, Srbija nikada nije bila agresor, uvek se branila.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao je da je danas prava prilika da se baš na tom mestu podsetimo prvog i osnovnog ljudskog prava - prava na život, dok se o sudbini hiljada ljudi, nestalih, još uvek ništa ne zna.

„U ovakvim sobama, čovek samo može da ćuti i da se stidi zbog toga što može da se uveri šta je čovek čoveku u stanju da uradi. Nijedna majčina suza nema ni veru ni naciju, samo je puna jada, bola i tuge”, rekao je Omerović.

On je naglasio da to nije pitanje političkih stranaka, vlasti i opozicije, već ljudsko pitanje par ekselans, humanitarna obaveza svih nas, da ako ne dođemo do pravde, narem dođemo do onoga što nas kao ljude obavezuje - dug i pijetet prema žrtvama i ucveljenim porodicama - da pokušamo da učinimo sve da se sazna šta je bilo sa njihovim najrođenijim, najmilijim.

Omerović je dodao da bi država Srbija trebalo da nađe način i model kako se zakonski može regulisati ono što se odnosi na sve žrtve i garantuje da će, zajedno sa udruženjem i drugim predstavnicima NVO koji se bave tragičnim događanima na KiM i bivše Jugoslavije, učiniti sve da se dođe do zakona koji će biti „makar mali, skromni dug prema žrtvama”.

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković je poručio svim porodicama nestalih i građanima Srbije da će parlament braniti integritet KiM i da će zajedno sa vladom i predsednikom Republike dati sve od sebe da se više nikada ne prekrši nijedno ljudsko pravo naših građana, pogotovo Srba na KiM.

Predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih na KiM Simo Spasić rekao je da jedino Srbija u regionu nema zakonom regulisana prava porodica predratnih, ratnih i posleratnih žrtava i da njegovo udruženje traži pomoć države i da smatra da država treba da pomogne.

„Tražimo spomenik za sve žrtve - civila, vojnika, policajaca - za sve nacionalnosti od Košara do Horgoša, za one koji su poginuli od albanskih terorista i NATO agresije. To od države tražimo i smatramo da to nije nešto neizvodljivo”, rekao je on.

„Nije pravedno da Haški tribunal ignoriše srpske žrtve i da žale samo majke u belim maramama, a ne žale majke u crnim maramama. Ovde su porodice kidnapovanih i ubijenih, koje imaju pravo na istinu, pravdu. Nažalost, to nećemo dočekati. Mi državu molimo, niko nam naše mile ne može vratiti, mi verujemo predsedniku, premijerki i ministrima i samo imamo te zahteve”, rekao je Spasić. (Tanjug)


Komentari6
5b893
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Анка
Мени је јако драго да се Србија бори за Косово и српски народ на Косову. Све друго би било неприхватљиво. Али морам да реагујем према мојој савјести и овог пута. Зашто се Србија никад није ангажовала исто тако кад су у питању протјерани, поубијани и нестали Срби из Хрватске? Ни један народ није толико настрадао као они. Пола милиона људи. Само у овом рату. Кроз коју годину, ни траг им се неће знати. Ево, прије мјесец дана, сам посјетила нека села у околини Книна. Туга ме убила. Само неколико стараца, чекају да умру на своме. Љети је мало другачије, онда им дођу дјеца на неколико дана у посјету. Сада пустош, и туга. Хрватска је добила своју заслужену хашку пресуду за БиХ. Питам се да ли би тако било да су Бошњаци ћутали? Србијо, јако си се огријешила према Србима из Хрватске, ништа мање него њихови џелати. Какви "нормални" односи могу да се граде између ове двије државе, кад пола милиона људи није нашло правду, а да не спомињем оне из ДСР???
kipreos
koliko je (iz NATO zemalja) ambasadora bilo na dogadjaju? Treba ih, onako uljudno, pozivati svaki put na ovakve skupove. One koji ste to dobro znaju, podsetiti na svoje 'uspehe'. One (malobrojne) koji nemaju celu sliku, njima ukazati na kompleksnost situacije i tezinu svakodnevnice kosovskih Srba
Milan
A Katalonci sad nisu narod,ili`?
Драган Пик-лoн
Несмемо наседати на ове,хипокрито-НАТО патке.Јер постоји још један Народ који је исто тако обесправљен,уништен и протеран са својих огњишта,то су Крајишници.Бојим се да имају исти Националитет,Језик и Културу као и ови протерани и убијени на Косову и Метохији!!!
mile ilić
A šta ćemo sa makedoncima u Grčkoj i Bugarskoj? Time što zaboravljamo druge pristajemo da se i prema nama primenjuju isti metodi.
Зорица Аврамовић
@mile ilic! Одавно овако велику глупост нисам чула! У Грчкој живе такозвани Славомакедонци, православци, које домаће становништво назива на свом језику паљоимерологитес, или старокалендарци. С обзиром на то да Грчка православна црква живи по Грегоријанском календару, старокалендарци поштују Јулијански. То су Словени, који, услед историјских догађања, живе вековима на подручју Северне Грчке, зване Македонија. Њихова је отаџбина Грчка, воле је и поштују. Македонци у Бугарској? Искрено, зар Бугарска није у ЕУ, зар тамо не цвета цвеће?
Preporučujem 15

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja