Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
VELIKE ADVOKATSKE ODBRANE

Tri smrtne kazne i jedna Sloboda

Veštaci i branilac dokazali su na četvrtom suđenju, pred Vrhovnim sudom, da nije reč o čedomorstvu
(Фото Пиксабеј)

Tri smrt­ne pre­su­de Okru­žnog su­da u Sme­de­re­vu dr­že Slo­bo­du pri­ko­va­nu za stub sra­mo­te i te­škog zlo­či­na. Sta­vlja­ju joj na te­ret da je iz ni­skih po­bu­da ubi­la svo­je de­te. Dve pre­su­de su pa­le pred Vr­hov­nim su­dom Ju­go­sla­vi­je.

Ta­ko je go­vo­rio advo­kat Mi­la­din Jo­va­no­vić, bra­ni­lac po slu­žbe­noj du­žno­sti Slo­bo­de Va­si­lje­vić, tri­de­se­to­go­di­šnje do­ma­ći­ce iz se­la Ku­sa­dak kod Sme­de­rev­ske Pa­lan­ke, op­tu­že­ne da je u ju­nu 1961. go­di­ne ubi­la svo­ju dvo­go­di­šnju kćer­ku Sne­ža­nu da bi mo­gla ne­sme­ta­no da ži­vi u van­brač­noj za­jed­ni­ci sa Ili­jom Živ­ko­vi­ćem, iz istog se­la.

Slo­bo­du i Ili­ju spo­ji­la je lju­bav a raz­dvo­ji­la prav­da.

U po­čet­ku su za­jed­no bi­li pred su­dom. Obo­je su dva pu­ta osu­đe­ni na smrt stre­lja­njem – sva­ko za ubi­stvo svog de­te­ta. Ili­ja je ubio svog si­na Ra­do­sla­va ba­civ­ši ga u bu­nar, ne­ko­li­ko me­se­ci po­sle smr­ti ma­le Sne­ža­ne. Ili­ja je te­re­tio Slo­bo­du, a ona je svo­je pri­zna­nje po­de­si­la nje­go­vom is­ka­zu. Bi­la je op­tu­že­na i za pod­stre­ka­va­nje Ili­je na ubi­stvo si­na, ali je na dru­gom su­đe­nju te op­tu­žbe oslo­bo­đe­na.

Je­din­stven slu­čaj
Advo­kat Mi­la­din Jo­va­no­vić (1923, Be­li­še­vo, Vla­di­čin Han – 2007. Sme­de­re­vo) bra­nio je u kri­vič­nim pred­me­ti­ma ši­rom biv­še SFRJ. Pro­ces Slo­bo­di Va­si­lje­vić, ko­ji je po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka iza­zvao ve­li­ku pa­žnju jav­no­sti kao je­din­stven slu­čaj u na­šoj sud­skoj prak­si, pred­sta­vlja nje­go­vo ži­vot­no de­lo. Za­vr­šna reč je ob­ja­vlje­na na 20 stra­ni­ca u knji­zi „Ve­li­ke advo­kat­ske od­bra­ne“, či­ji je autor Oli­ver Injac, advo­kat i pu­bli­ci­sta iz Ni­ša.

Vr­hov­ni sud Sr­bi­je tre­ći put po­tvr­đu­je smrt­nu pre­su­du za Ili­ju, ali za Slo­bo­du do­no­si od­lu­ku ko­ja je bi­la pre­se­dan – do­ka­zi će bi­ti iz­ve­de­ni pred naj­vi­šim su­dom. Na­re­đe­na je eks­hu­ma­ci­ja le­ša. 

– Slo­bo­di ni­je bi­la smet­nja Ili­ji­no de­te, pa joj ni­je sme­ta­lo ni nje­no de­te. Ona je bri­žno ne­go­va­la i svo­ju kćer Sne­ža­nu i svog pa­stor­ka Du­ša­na, si­na iz pr­vog bra­ka nje­nog mu­ža. Lo­gič­no bi bi­lo da su Slo­bo­di sme­ta­li Ili­ji­na že­na Du­šan­ka i njen muž Mi­ća, ali ona ni­je ni po­ku­ša­la da ih uklo­ni. Da je hte­la da se oslo­bo­di de­te­ta, mo­gla je da ga osta­vi kod svog mu­ža, kao što je osta­vi­la svo­je de­te iz pr­vog bra­ka kod pr­vog mu­ža – go­vo­rio je advo­kat pred sud­skim ve­ćem.

Op­tu­žni­ca je te­re­ti­la Slo­bo­du da je dvo­go­di­šnju kćer­ku Sne­ža­nu ba­ci­la u du­bo­ku ba­ru u voć­nja­ku po­red dvo­ri­šta svo­je ku­će. Ve­šta­ci su ospo­ra­va­li uto­plje­nje kao uzrok smr­ti, jer je de­te pro­na­đe­no u sto­je­ćem sta­vu na obo­du ba­re, sa no­ga­ma za­gli­blje­nim u bla­to, bez tra­go­va bar­ske vo­de na gor­njem de­lu te­la i gla­vi.

Tok­si­ko­lo­ška ana­li­za po­ka­za­la je da de­te ni­je otro­va­no. Na ko­sti­ma ni­je bi­lo pre­lo­ma. Te­lo je još bi­lo vru­će ka­da je de­te do­ne­to le­ka­ri­ma u Mla­de­no­vac.

– Uzrok i mo­me­nat smr­ti ma­le Sne­ža­ne, dru­ga­ri­ce i dru­go­vi su­di­je, cen­tral­no su pi­ta­nje ovog slu­ča­ja. Vre­me je bi­lo to­plo i de­te, ko­je je vo­le­lo da se brč­ka u ba­ri, za­ga­zi­lo je kri­tič­nog da­na, za­gli­bi­lo se u mu­lju iz ko­ga ni­je mo­glo da se iš­ču­pa. De­te ni­je pla­ka­lo. Da ga je ta­mo ba­ci­la Slo­bo­da, ono bi vri­ska­lo i ne bi mo­glo bi­ti na­đe­no u sto­je­ćem po­lo­ža­ju – ob­ja­šnja­vao je advo­kat.

Ni­ko ni­je vi­deo Slo­bo­du po­red ba­re, ni sve­kr­va, ni pa­sto­rak Du­šan, ni kom­ši­je, ko­ji su bi­li u dvo­ri­štu tog ju­tra, a ba­ra se vi­di iz svih de­lo­va dvo­ri­šta.

– Sve uka­zu­je na mo­guć­nost za­de­sne smr­ti, o če­mu go­vo­re i le­ka­ri, ma­da je i to vr­lo sum­nji­vo. Ako je de­te iz­va­đe­no iz ba­re mr­tvo, te­lo bi mo­ra­lo da se ohla­di do do­la­ska le­ka­ru, ali ta­ko ni­je bi­lo, jer je dok­tor­ka Stan­ko­vić u Mla­de­nov­cu kon­sta­to­va­la da je te­lo još vru­će – re­kao je Jo­va­no­vić.

Iz­neo je i pret­po­stav­ku da je de­te mo­žda ne­smo­tre­no ugu­še­no će­be­tom u ko­je su ga uvi­li na pu­tu za Mla­de­no­vac.

– Smrt mo­že da pro­đe kroz hi­lja­du vra­ta. Nje­ni su pu­te­vi ra­zno­vr­sni i ću­dlji­vi. Put smr­ti do ma­le Sne­ža­ne ni­je utvr­đen. Ni­je ja­sno kroz ko­ja vra­ta je smrt sti­gla do ovog de­te­ta. Ja­sno je sa­mo jed­no – op­tu­že­na Slo­bo­da ni­je otvo­ri­la ni­jed­na – go­vo­rio je Jo­va­no­vić.

Me­đu do­ka­zi­ma i ise­čak iz „Po­li­ti­ke”
Ospo­ra­va­ju­ći pri­zna­nje ko­je je op­tu­že­na da­la u is­tra­zi, Jo­va­no­vić je re­kao: „Do­ga­đa­lo se da lju­di pri­zna­ju i naj­te­ža de­la iz ne­ra­zu­mlji­vih, čak i sme­šnih raz­lo­ga. Ne­dav­no je je­dan čo­vek pri­znao ubi­stvo sa­mo da bi pre­ko zi­me obez­be­dio stan i hra­nu. O ovo­me je ’Po­li­ti­ka’ pi­sa­la u svom bro­ju od 10. ju­na 1963. go­di­ne. Mi smo taj ise­čak pri­lo­ži­li uz žal­bu.“

Dok se Slo­bo­di su­di če­tvr­ti put, Vr­hov­ni sud Ju­go­sla­vi­je za­me­nju­je Ili­ji­nu smrt­nu ka­znu za 20 go­di­na stro­gog za­tvo­ra. Advo­kat uka­zu­je da je sud ola­ko iz­ri­cao smrt­ne ka­zne pod pri­ti­skom jav­no­sti.

– Slo­bo­da je u jav­no­sti pred­sta­vlje­na kao svi­re­pa lju­bav­ni­ca ko­ja zbog lju­bav­ni­ka ne pre­za da ubi­je svo­je de­te, kao de­te­u­bi­ca mon­stru­o­znog ti­pa, kao že­na za ko­ju su sva me­ri­la pre­sta­la da va­že. Ova­ko pred­sta­vljen slu­čaj uti­cao je na sud – go­vo­rio je advo­kat.

Če­sto je obi­la­zio Slo­bo­du u za­tvo­ru. Uli­vao joj je ve­ru u prav­du. Ona je stre­pe­la od do­la­ska stre­ljač­kog vo­da.

– Slo­bo­da ni­je iz­gu­bi­la na­du. Bi­la je ne­ver­na. Od na­ro­da pre­zre­na. Od su­da osu­đe­na. Ali ni­je ubi­ca. Slo­bo­da od vas oče­ku­je prav­du. Tra­žim slo­bo­du za Slo­bo­du. Tra­žim oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du – re­kao je advo­kat Jo­va­no­vić na kra­ju svo­je za­vr­šne re­či. 

Vr­hov­ni sud Sr­bi­je oslo­bo­dio je Slo­bo­du Va­si­lje­vić. Pre­su­du je po­tvr­dio Vr­hov­ni sud Ju­go­sla­vi­je. Do­bi­la je i na­kna­du šte­te.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.