Tri smrtne presude Okružnog suda u Smederevu drže Slobodu prikovanu za stub sramote i teškog zločina. Stavljaju joj na teret da je iz niskih pobuda ubila svoje dete. Dve presude su pale pred Vrhovnim sudom Jugoslavije.
Tako je govorio advokat Miladin Jovanović, branilac po službenoj dužnosti Slobode Vasiljević, tridesetogodišnje domaćice iz sela Kusadak kod Smederevske Palanke, optužene da je u junu 1961. godine ubila svoju dvogodišnju kćerku Snežanu da bi mogla nesmetano da živi u vanbračnoj zajednici sa Ilijom Živkovićem, iz istog sela.
Slobodu i Iliju spojila je ljubav a razdvojila pravda.
U početku su zajedno bili pred sudom. Oboje su dva puta osuđeni na smrt streljanjem – svako za ubistvo svog deteta. Ilija je ubio svog sina Radoslava bacivši ga u bunar, nekoliko meseci posle smrti male Snežane. Ilija je teretio Slobodu, a ona je svoje priznanje podesila njegovom iskazu. Bila je optužena i za podstrekavanje Ilije na ubistvo sina, ali je na drugom suđenju te optužbe oslobođena.
Vrhovni sud Srbije treći put potvrđuje smrtnu presudu za Iliju, ali za Slobodu donosi odluku koja je bila presedan – dokazi će biti izvedeni pred najvišim sudom. Naređena je ekshumacija leša.
– Slobodi nije bila smetnja Ilijino dete, pa joj nije smetalo ni njeno dete. Ona je brižno negovala i svoju kćer Snežanu i svog pastorka Dušana, sina iz prvog braka njenog muža. Logično bi bilo da su Slobodi smetali Ilijina žena Dušanka i njen muž Mića, ali ona nije ni pokušala da ih ukloni. Da je htela da se oslobodi deteta, mogla je da ga ostavi kod svog muža, kao što je ostavila svoje dete iz prvog braka kod prvog muža – govorio je advokat pred sudskim većem.
Optužnica je teretila Slobodu da je dvogodišnju kćerku Snežanu bacila u duboku baru u voćnjaku pored dvorišta svoje kuće. Veštaci su osporavali utopljenje kao uzrok smrti, jer je dete pronađeno u stojećem stavu na obodu bare, sa nogama zaglibljenim u blato, bez tragova barske vode na gornjem delu tela i glavi.
Toksikološka analiza pokazala je da dete nije otrovano. Na kostima nije bilo preloma. Telo je još bilo vruće kada je dete doneto lekarima u Mladenovac.
– Uzrok i momenat smrti male Snežane, drugarice i drugovi sudije, centralno su pitanje ovog slučaja. Vreme je bilo toplo i dete, koje je volelo da se brčka u bari, zagazilo je kritičnog dana, zaglibilo se u mulju iz koga nije moglo da se iščupa. Dete nije plakalo. Da ga je tamo bacila Sloboda, ono bi vriskalo i ne bi moglo biti nađeno u stojećem položaju – objašnjavao je advokat.
Niko nije video Slobodu pored bare, ni svekrva, ni pastorak Dušan, ni komšije, koji su bili u dvorištu tog jutra, a bara se vidi iz svih delova dvorišta.
– Sve ukazuje na mogućnost zadesne smrti, o čemu govore i lekari, mada je i to vrlo sumnjivo. Ako je dete izvađeno iz bare mrtvo, telo bi moralo da se ohladi do dolaska lekaru, ali tako nije bilo, jer je doktorka Stanković u Mladenovcu konstatovala da je telo još vruće – rekao je Jovanović.
Izneo je i pretpostavku da je dete možda nesmotreno ugušeno ćebetom u koje su ga uvili na putu za Mladenovac.
– Smrt može da prođe kroz hiljadu vrata. Njeni su putevi raznovrsni i ćudljivi. Put smrti do male Snežane nije utvrđen. Nije jasno kroz koja vrata je smrt stigla do ovog deteta. Jasno je samo jedno – optužena Sloboda nije otvorila nijedna – govorio je Jovanović.
Dok se Slobodi sudi četvrti put, Vrhovni sud Jugoslavije zamenjuje Ilijinu smrtnu kaznu za 20 godina strogog zatvora. Advokat ukazuje da je sud olako izricao smrtne kazne pod pritiskom javnosti.
– Sloboda je u javnosti predstavljena kao svirepa ljubavnica koja zbog ljubavnika ne preza da ubije svoje dete, kao deteubica monstruoznog tipa, kao žena za koju su sva merila prestala da važe. Ovako predstavljen slučaj uticao je na sud – govorio je advokat.
Često je obilazio Slobodu u zatvoru. Ulivao joj je veru u pravdu. Ona je strepela od dolaska streljačkog voda.
– Sloboda nije izgubila nadu. Bila je neverna. Od naroda prezrena. Od suda osuđena. Ali nije ubica. Sloboda od vas očekuje pravdu. Tražim slobodu za Slobodu. Tražim oslobađajuću presudu – rekao je advokat Jovanović na kraju svoje završne reči.
Vrhovni sud Srbije oslobodio je Slobodu Vasiljević. Presudu je potvrdio Vrhovni sud Jugoslavije. Dobila je i naknadu štete.
