utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.12.2017. u 22:02 Aleksandar Miletić
Pola veka borbe MOK-a protiv nedozvoljenih sredstava

Od danskog bicikliste do američke laboratorije za sportski doping

Međunarodni olimpijski komitet poveo je borbu za čist sport 1967. godine. – Jedini koji je u Minhenu 1972. u ekipnim sportovima pao na doping-testu bio je Portorikanac Migel Miki Kol i to na utakmici protiv Jugoslavije
Мерион Џонс је остала без свих пет олимпијских медаља из Сиднеја (Фото Твитер)

Izbacivanje Rusije sa Zimskih olimpijskih igara u Pjončangu (9-25. februar 2018) predstavlja presedan u borbi protiv dopinga koju vodi Međunarodni olimpijski komitet, a ta borba je počela pre pola veka. Posle smrti danskog bicikliste Knuda Enemarka tokom drumske trke na 100 km na Letnjim olimpijskim igrama u Rimu 1960, kada je ustanovljeno da je bio pod dejstvom ronikola (lek za poboljšanje cirkulacije krvi), Međunarodni olimpijski komitet je kao jedan od svojih prioriteta označio borbu protiv dopinga. To je doprinelo da Medicinska komisija MOK-a saopšti 1967. godine da je upotreba dopinga u sportu nezakonita.

Godinu dana kasnije, na Letnjim igrama u Meksiko Sitiju, švedski reprezentativac u modernom petoboju Hans-Gunar Lijenval postao je prvi diskvalifikovani sportista na najvećoj smotri sporta zbog dopinga (alkohol).

Već na narednim Igrama, u Minhenu 1972, sprovedena je doping kontrola u punom obimu, što je donelo sedam novih slučajeva. Među njima šest u individualnim sportovima: Bahava Buida (Mongolija, džudo), Rik Demont (SAD, plivanje), Haime Uelamo (Španija, biciklizam), Valter Legel (Austrija, dizanje tegova), Mohamed Ar Džomad (Iran, dizanje tegova) i Ad van den Hoek (Holandija, biciklizam). Njihovi rezultati su odmah obrisani, pa su tako Demont (zlato 400 m), Uelamo (bronza) i holandska reprezentacija u ekipnom hronometru (bronza) morali da vrate odličja.

Šesnaestogodišnji američki plivač Demont je u Minhenu bio pozitivan na efedrin (nalazio se u lekovima protiv astme koje su mu lekari prepisali). Godinu kasnije, na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1973, osvojio je zlato na 400 m slobodno (3:58,18) i ušao u istoriju kao prvi koji je tu distancu isplivao za manje od četiri minuta. Nekoliko meseci posle šampionata u našem glavnom gradu proglašen je za svetskog plivača godine, a pre desetak godina izabran je u Kuću slavnih svetskog plivanja.

Jedini koji je u Minhenu u ekipnim sportovima pao na doping-testu bio je Portorikanac Migel Miki Kol i to na utakmici protiv Jugoslavije (Portoriko pobedio 79:74, Kol osam poena) koja je našu reprezentaciju koštala borbe za medalju. Uoči tog meča uzimao je lekove koji su imali u sebi amfetamin (povećava budnost, koncentraciju, reflekse...). Disciplinska komisija Svetske košarkaške federacije (FIBA) zasedala je sat i po i odlučila da svi rezultati Portorika ostanu važeći i da normalno nastavi takmičenje, a da samo bude suspendovan Kol. Na sugestiju medicinske komisije MOK-a, naša delegacija je uložila žalbu. Među igračima je postojao dogovor da ne nastave takmičenje ukoliko Portoriko ne bude diskvalifikovan. Fiba je samo zapretila Portorikancima da takve stvari ubuduće neće tolerisati, dok je naša reprezentacija odlučila da nastavi takmičenje (bez Ljubodraga Ducija Simonovića koji je u znak protesta napustio ekipu i Igre) i na kraju zauzela peto mesto.

Kol je svedočio da su mu lekari pre Igara prepisali lek protiv kašlja. To je potvrdio i selektor Portorika Džin Bartou, trener univerziteta Memfis Stejt: „Naši lekari su rekli Kolu da uzima lek koji može da se nabavi u bilo kojoj apoteci u Portoriku“. Za mnoge je bilo neobjašnjivo to što je Fiba suspendovala samo Kola, ali ne i selekciju Portorika (holandska biciklistička ekipa je tada ispaštala zbog Van den Hoeka). Moguće je da je to bio gest dobre volje prema zemlji kojoj je već bila poverena organizacija Svetskog prvenstva u košarci 1974. Tri i po meseca posle susreta s Jugoslavijom, Kol je poginuo na pešačkom prelazu u San Huanu. Imao je 22 godine.

U Montrealu 1976. bilo je 11 pozitivnih testova, u Los Anđelesu 1984. – 12, a u Seulu 1988. – deset. Ipak, Seul je doneo prvi veliki doping-skandal, kada je tada najbrži čovek sveta Ben Džonson ostao bez zlatne medalje zbog uzimanja nedozvoljenih supstanci (stanozol). U trci, za koju se u prvi mah činilo da je najbrža svih vremena, šestorica od osmorice finalista su - tada ili kasnije - bili umešani u doping skandale. Računajući i Karla Luisa kome je posle diskvalifikacije Džonsona dodeljeno zlato.

Sve do nedavnog kažnjavanja Rusije, najveća priča o dopingu bila je vezana za BALKO, mada je vremenom otkriveno da je Istočna Nemačka decenijama upotrebljavala „sofisticirani sistemski doping“ (klupko je počelo da se odmotava 1990. godine, kada je jedan od šefova Medicinsko-sportskog servisa Istočne Nemačke, koji je i sam bio umešan, obelodanio celu priču u „Šternu“).

BALKO je rezotkriven 2003. godine, kada je trener američke selekcije u sprintu Trevor Grejem, poslao anonimnu dojavu Američkoj anti-doping agenciji, označivši kao kolovođu velikog doping sistema Viktora Kontea, osnivača „Bilingejm Bej Area laboratoru ko-operativ“ (BALKO), sa sedištem u Kaliforniji. BALKO, osnovan 1984, bio je prvobitno zamišljen kao klasična laboratorija, ali je vremenom počeo da snabdeva vrhunske sportiste zabranjenim supstancama. U Konteovoj „fabrici“ proizveden je i anabolički steroid tetrahidrogestrinon, poznat po nadimku „čisti“, koji se nikada nije koristio u medicinske svrhe već isključivo kao doping u vrhunskom sportu. Izumeo ga je Patrik Arnold, a zbog njega su visoku cenu platile neke od najvećih zvezda sporta tog doba, kao što je američka sprinterka Merion Džons (oduzeto joj svih pet olimpijskih medalja iz Sidneja 2000).

Pored Džonsove, u ovaj skandal su bile umešane i desetine drugih poznatih sportista (sprintu ukupno 15), uključujući Džastina Getlina, Keli Vajt i Tima Montgomerija, kao i zvezdu bejzbola Berija Bondsa i igrača američkog fudbala Bila Romanovskog...

Komеntari1
14f12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Selby
Velika je sramota da zemlja Lensa Armstronga, Merion Dzons, Majkla Felpsa... pravi političke smicalice u sportu. Svi drugi bi imali pravo, Amerika nikako.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja