četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:38

Dakle, Vi ste taj Uroš Predić

Na izložbi u zrenjaninskom Narodnom muzeju slike bile u senci slikarevog života
Autor: Đuro Đukićnedelja, 10.12.2017. u 21:51
Гајдаш и Небојша Балаж као сликар (Фото Народни музеј Зрењанин)

Zre­nja­nin – Kao da su si­šli sa sli­ka iz­lo­že­nih na zi­do­vi­ma u sa­lo­nu Na­rod­nog mu­ze­ja, kroz ma­su po­se­ti­la­ca su se pro­gu­ra­li gaj­daš i Uroš Pre­dić. Gaj­daš je bio stva­ran, a u ulo­zi sli­ka­ra se po­ja­vio Ne­boj­ša Ba­laž, glu­mac iz jed­ne zre­nja­nin­ske tru­pe. Po­red osta­lih de­ta­lja, i ta­ko je otvo­re­na iz­lo­žba po­sve­će­na vi­še ži­vo­tu ne­go de­lu ču­ve­nog sli­ka­ra, a po­vo­dom 160 go­di­na od nje­go­vog ro­đe­nja. I u pret­hod­nih dva­na­est svo­jih autor­skih iz­lo­žbi, isto­ri­čar­ka umet­no­sti Oli­ve­ra Sko­ko je na svoj atrak­ti­van na­čin is­pri­ča­la pri­ču o umet­ni­ku i umet­no­sti, a da je nje­zin stil do­pa­dljiv, po­tvr­đu­je oda­ziv pu­bli­ke ko­ja se u ve­li­kom bro­ju ti­ska­la oko sli­ka­re­ve za­o­stav­šti­ne.

Ovaj put autor­ka se od­lu­či­la da de­la ve­li­ka­na bu­du u sen­ci nje­go­vog ži­vo­ta i ka­rak­te­ra.

U to­me joj je da­lo po­dr­šku tri­de­se­tak za­po­sle­nih u usta­no­vi, a da su svi ulo­ži­li mak­si­ma­lan trud, ose­ti­lo se na sva­kom ko­ra­ku na otva­ra­nju iz­lo­žbe uoči vi­ken­da. Po­slo­vič­no obr­ta­nje fra­za pri­li­kom pred­sta­vlja­nja umet­ni­ka, što je u ova­kvim pri­li­ka­ma uglav­nom ne­iz­be­žna prak­sa, ovaj put je ustu­pi­lo me­sto sa­bi­ra­nju, na pr­vi po­gled bi se re­klo ne­va­žnih de­ta­lja, a u stva­ri je reč o za­pi­si­ma ko­ji go­vo­re mno­go. Ta­ko je po­se­ti­o­ce u umet­nost uveo i hor „Pre­po­dob­ni Ra­fa­i­lo Ba­nat­ski” s di­ri­gen­tom Sen­kom Mi­li­sa­vlje­vić i iz­veo pe­sme „Te­be po­jem” i Dru­gu ru­ko­vet Ste­va­na Mo­kranj­ca. Iz­bor ni­je bio slu­ča­jan. 

Po­seb­nu na­klo­nost Pre­dić je po­ka­zi­vao pre­ma bra­ta­ni­ci Ma­ri­ji – Mi­ci, pro­fe­sor­ki kla­vi­ra ko­ja se 1898. go­di­ne uda­je za znat­no sta­ri­jeg slav­nog kom­po­zi­to­ra i pro­fe­so­ra Ste­va­na Sto­ja­no­vi­ća Mo­kranj­ca. S tog ven­ča­nja je sa­ču­va­na fo­to­gra­fi­ja, da­nas u Na­rod­nom mu­ze­ju Zre­nja­nin. Ko­li­ko je bi­la bli­ska sa svo­jim stri­cem Uro­šem, go­vo­ri i po­da­tak da ju je u vi­še na­vra­ta por­tre­ti­sao, iz­me­đu osta­log i 1887. na sli­ci „Vred­ne ru­či­ce”. Pre­dić je ta­ko­đe ra­dio por­tre­te i ze­ta, ču­ve­nog kom­po­zi­to­ra Mo­kranj­ca kao i nji­ho­vog si­na Mom­či­la – Age, pro­fe­so­ra Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta. 

Ka­ko je ovo­vre­me­ni zre­nja­nin­ski gaj­daš Va­nja Ili­jev do­speo na sve­ča­nost otva­ra­nja jed­ne iz­lo­žbe? Uroš Pre­dić se, na­kon pu­to­va­nja i stva­ra­nja po sve­tu skra­sio u rod­nom Or­lo­va­tu. Hteo je da bu­de uz maj­ku ko­joj se pri­bli­ža­vao od­la­zak. Gle­da­ju­ći i slu­ša­ju­ći se­o­ske be­ća­re ka­ko u ka­snu je­sen, pi­ja­ni ga­ca­ju po ba­nat­skom bla­tu i u prat­nji gaj­da­ša pra­ve ve­li­ku ga­la­mu, do­bio je in­spi­ra­ci­ju da na­sli­ka tu sce­nu ne bi li ih „do­zvao pa­me­ti” i ne bi li se smi­ri­li. Sli­ku je osta­vio u ka­fa­ni i on­da je jed­nom pri­li­kom na­i­šao ka­ko mom­ci ban­če, a da ih baš ona mo­ti­vi­še na šen­lu­če­nje. 

„Mo­ja me­ra ni­je de­lo­va­la vas­pit­no”, ža­lio se sli­kar.  

Autor­ka be­le­ži da je Uroš Pre­dić  bio vi­sok 182 san­ti­me­tra, ko­ščat, vi­tak, uskih ra­me­na, us­prav­nog dr­ža­nja. Ka­da ga je ar­hi­man­drit ma­na­sti­ra Gr­ge­teg, Ila­ri­on Ru­va­rac pr­vi put ugle­dao, re­kao mu je: „Da­kle, Vi ste taj Uroš Pre­dić. Ja sam Vas za­mi­šljao kao ne­kog bu­co­va, a Vi se ote­gli kô glad­na go­di­na!” Još od mla­do­sti je imao br­ko­ve i krat­ku, sti­li­zo­va­nu bra­du. Bio je krat­ko­vid i no­sio je na­o­ča­re. Uvek je bio ure­dan i ele­gan­tan. Ka­da bi ra­dio u ate­ljeu, pre­ko ode­la bi obla­čio sli­kar­ski man­til.  

Od­ra­sta­ju­ći u ve­li­koj po­ro­di­ci, kao naj­mla­đi sin, a uz to bez sop­stve­nih po­to­ma­ka, Uroš Pre­dić je bio jed­na­ko ve­zan za ro­di­te­lje ali i za de­cu svo­je bra­će. Otac Pe­tar Pre­dić je va­žio za jed­nog od naj­o­bra­zo­va­ni­jih sve­šte­ni­ka u Te­mi­švar­skoj epar­hi­ji. Iz rod­nih Srem­skih Kar­lo­va­ca do­šao 1841. go­di­ne u Or­lo­vat. Se­ća­ju­ći se nje­go­vog li­ka, Uroš će ga na­cr­ta­ti u svom ski­cen blo­ku i uz to na­pi­sa­ti: „Ta­ta. Ova­ko je iz­gle­dao pet da­na pre smr­ti pri na­šem ra­stan­ku 9. ok­to­bra dva i po sa­ta po­sle pod­ne, god. 1880. Ovo sam pla­ču­ći cr­tao na­pa­met na pa­ro­bro­du, ko­jim sam pu­to­vao za Pe­štu–Beč.”

Maj­ka Ma­ri­ja, ro­đe­na Ili­je­vić, iz Cre­pa­je, iako bez for­mal­nog obra­zo­va­nja, bi­la je ve­li­ki oslo­nac i su­pru­gu i si­no­vi­ma. I po­red ve­li­kih oba­ve­za u ku­ći, sti­za­la je da či­ta i ka­ko je sam Uroš go­vo­rio „va­zda je vi­so­ko ce­ni­la sve što čo­ve­ka uz­di­že iz­nad pra­ha svag­da­šnji­ce”.  I dok se od oca opro­stio cr­te­žom ko­ji je na­stao na jed­nom pa­ro­bro­du ko­ji ga je od­veo u Beč, uz maj­ku je pro­veo po­sled­nje tre­nut­ke nje­nog ži­vo­ta o če­mu sve­do­či sa­ču­va­na ma­ra­mi­ca po­red ko­je je na­pi­sao da je njo­me sve­tom vo­di­com osve­ža­vao maj­či­no li­ce.

Na­bra­ja­ju­ći nje­go­ve sa­vre­me­ni­ke, Oli­ve­ra Sko­ko kon­sta­tu­je da se ret­ko kad pi­sa­lo i go­vo­ri­lo o Uro­šu Pre­di­ću, a da se ni­je po­me­nuo i Pa­ja Jo­va­no­vić. Po­re­di­li su nji­hov rad i ži­vot­na kre­ta­nja, vi­de­li u nji­ma ri­va­le, tak­ma­ce, a opet ni­su ig­no­ri­sa­li da je reč o dvo­ji­ci sa­vre­me­ni­ka, aka­dem­skim re­a­li­sti­ma, du­go­več­nim umet­ni­ci­ma, por­tre­ti­sti­ma od ime­na i od po­sla. Po­ve­zi­va­la ih je ista ba­nat­ska ze­mlja na ko­joj su ro­đe­ni. Uroš u Or­lo­va­tu, Pa­ja u Vr­šcu. Obo­ji­ca su za­vr­ši­li beč­ku aka­de­mi­ju kod istog pro­fe­so­ra Kri­sti­ja­na Gri­pen­ker­la.


Komentari0
c58eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja