ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.12.2017. u 22:00 Katarina Đorđević

U Srbiji gotovo 20.000 beskućnika

Najviše ljudi bez adrese je u Beogradu. Mnogi od njih su postali žrtve razvoda, hipoteke, migracija, bolesti, nasilja u porodici, starenja i često su zavisnici od alkohola, droge ili kocke
Углавном живе у шупама, баракама, приколицама, вагонима, подрумима, односно у картонским и нехигијенским насељима, а бројке говоре да 445 бескућника живи на улици, у парковима и под мостовима (Фото Д. Жарковић)

Iako zima još nije pokazala zube, u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici već ima prekobrojnih, a svakoga dana najmanje 15 ljudi u ovoj ustanovi potraži spas od hladnoće, obrok i kupatilo. Jedina specijalizovana ustanova u Srbiji koja zbrinjava one koji se nađu na ulici i bez krova nad glavom još jednu zimu dočekuju sa istim kapacitetom – pod krovom prihvatilišta ima mesta svega za 104 osobe.

– Trudimo se da preko resornog sekretarijata za socijalnu zaštitu i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zbrinemo beskućnike u ustanovama socijalne zaštite i u domovima za stare i u poslednja dva meseca smo pronašli smeštaj velikom broju ljudi. Po slovu zakona, oni u prihvatilištu mogu da borave do šest meseci, ali naše iskustvo govori da više od 60 odsto naših štićenika kod nas boravi i duže. Osim zakonske, mi imamo i moralnu i ljudsku obavezu da zbrinemo sve ljude o kojima nema ko da brine – ističe Nevenka Simatković, upravnica Prihvatilišta za odrasla i stara lica.

Naša sagovornica ističe da muškarci čine dve trećine štićenika ove socijalne ustanove – za razliku od domova za stare, čiji su stanari dominantno ženskog pola. Suprotno uvreženom mišljenju, u prihvatilište ne dolaze samo pripadnici zrelog doba – prag ove ustanove prelaze i dvadesetogodišnjaci, ali i devedesetogodišnjaci.

– Kod nas dolaze osobe koje je porodica odbacila iz različitih razloga, ali i oni koji nemaju porodicu, a čija penzija ne može da pokrije troškove života. Ima i psihijatrijskih bolesnika koji su u remisiji, ali i onih koji su zbog kocke ili bolesti zavisnosti izgubili sve što su imali. Nažalost, ima i puno povratnika koji u toplim godišnjim dobima borave na otvorenom, a kada zima zakuca na vrata, oni se vrate kod nas – kaže Nevenka Simatković.

Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva govore da u našoj zemlji postoji 18.287 ljudi bez adrese, a najveći broj beskućnika u Srbiji živi u beogradskom regionu. Oni uglavnom žive u šupama, barakama, prikolicama, vagonima, podrumima odnosno u kartonskim i nehigijenskim naseljima, a brojke govore da 445 beskućnika živi na ulici, u parkovima i pod mostovima. Međutim, dr Mirjana Bobić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu na Katedri za sociologiju i autorka studije pod nazivom „Beskućnici”, ističe da ove cifre treba uzeti s velikom rezervom jer su popisivači Republičkog zavoda za statistiku do njih došli na posredan način – preko ustanova socijalne zaštite koje su u kontaktu sa beskućnicima. Drugim rečima, stvaran broj ljudi koji nemaju krov nad glavom izmiče svim statistikama.

– U skici za profil beskućnika nalazi se muškarac starosti od 55 do 59 godina, niskog obrazovanja, nezaposlen ili angažovan na nekvalifikovanom i slabo plaćenim poslovima, koji je često zavisnik od alkohola, droge ili kocke. Beskućnici su to postali iz različitih razloga – mnogi od njih postali su žrtve razvoda, hipoteke, migracija, bolesti, nasilja u porodici, starenja i pada društvene solidarnosti. Međutim, beskućništvo je i metafora kraha države socijalnog blagostanja, koja je vodila računa o svojim najugroženijim građanima i gradila socijalne stanove. Zbog toga danas, više nego ikada, svako može postati beskućnik – banke su preuzele naše sudbine i mnoge osobe su postale žrtve hipotekarnih kredita nakon što su proglašene za tehnološki višak u svom preduzeću – ističe autorka ove studije.

Po broju beskućnika koji žive u nehigijenskim naseljima ističu se Beograd (7.129), Niš (775) i Novi Sad (623), odnosno beogradske opštine Novi Beograd (1.575), Palilula (1.025), Čukarica (755), Zemun (607) i Voždovac (597). Zabrinjava, međutim, podatak da je svaki četvrti „stanovnik” kartonskih naselja – mlađi od 14 godina. Iako svega trećina beskućnika za sebe kaže da pripada romskoj nacionalnoj manjini, najveći broj osoba bez adrese je romskog porekla. Najveći broj beskućnika preživljava zahvaljujući sakupljanju sekundarnih sirovina, a podaci o njihovom bračnom stanju govore da dominiraju oni koji nikada nisu sklopili brak.

U Evropskoj uniji trenutno živi 3,3 miliona beskućnika – najviše ih ima u Nemačkoj i Francuskoj, a najmanje u skandinavskim zemljama.

Komеntari16
585fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nata
Moj otac je isto na ulici godinama u BG. Zove se Milorad Mitrovic. Moja majka,moj muz i ja ga trazimo a nazalost.. Nismo ga vidili od 1989,bila sam 7.
.Sreten Bozic -Wongar
When u Pariz 1958 kao izbeglica napravio sam kolekciju fotografija o klosarima . Zivot izbeglica nije bio udoban ali smo se ipak bolje snalazili od ovakvi mucenika na ulici.
Dr. Jordan, Psihijatar
Ka i svuda po svetu, radi se o osobama koje su mentalno hendikepirana. Zato je veoma problematicno da se oni negde udome. Oni svet vide drugacije od nas pa resiti njihove probleme znaci, osecati se kao oni. E tu je problem. To nije moguce.
Klosari prave runde u pariskom metrou
Barem da postoji metro u Beogradu, pa da spavaju u toplom na njegovim stanicama... U Parizu su nekad tolerisali "klosarima" da spavaju u metrou, ali sad ih tjeraju iz metroa. Uz to, pariski metro se uveliko renovira, pa na mnogim stanicama ne postoje vise ni klupe da se sjedne, a kamoli da se spava. Na nekim stanicama cak ni signalizacija ne radi pa ne znas kad ce metro stici. Ali, beskucnici se ipak dovijaju. Mnogi od njih spavaju u kompoziciji metroa dok je u voznji i ko bi ga znao koliko krugova na taj nacin naprave. Ljudi na pristojnoj udaljenosti zaobilaze sjedista gdje oni u polusjedecem polozaju spavaju jer onako prljavi i musavi bazde na mokracu. Mnogi od pariskih klosara izbjegavaju da noc prespavaju u spavaonicama specijalno napravljenim za njih jer medju klosarima cesto dolazi do kradja i tuca.
Божидар
Тема је да се човек најежи! То је врх леденог брега јер пристижу генерације оних који су између 30 и 40, нигде не раде и живе са мамом и татом. Они и не размишљају о будућности, немају занимање или им је занимање застарело. Ни њихове мајке и очеви не размишљају где ће они кад њих не буде било. То што неко рече о селима лепо изгледа али где ће градско дете на село? То као кад вратите из зоо неку животињу назад у џунглу, неће се снаћи тамо.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja