utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:54

Poslednje selo s pozivnim brojem 011

Nema kafanu, niti dom kulture, ali zato ima pesnika čika Proku, koji ne dozvoljava da kulturni život u ravnici zamre
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 10.12.2017. u 22:00
(Фо­то Д. Јевремовић)
Осим кера, најприсутнија животиња у Петровчићу је свиња мангулица чије се месо надалеко цени (Фото Д. Јевремовић)
Радивој, Миланко и Бошко – песник, весељак и афористичар (Фото Ж. Јовановић)

Živi u Petrovčiću u Glavnom šoru – glasi rečenica kojom se po pravilu završava beleška o piscu u knjigama Radivoja Prokopljevića. Baš na toj „adresi”, ovaj razdragani sedamdesetčetvorogodišnjak dočekao je ekipu „Politike”. Svi u ovom ušorenom sremskom selu, s oko 2.000 duša u beogradskoj opštini Surčin, znaju čika Proku. Nekadašnji saradnik Radio Beograda, inače agronom po struci, danas je penzioner ali i svojevrsni kulturni ataše Petrovčića, poslednjeg područja na kojem važi pozivni broj 011.

Da bi se iz Beograda dospelo dovde, dva su puta: jedan vodi preko novobeogradskih blokova, a drugi je skretanje s auto-puta. Čim se prođe obližnje naselje Bečmen, stupa se u Petrovčić – ravničarsko mesto koje se po pejzažu nimalo ne razlikuje od prethodnika. Asfaltirani put s dva reda tipičnih sremačkih kuća, zaobljenih pri krovu, čije ograde i kapije kriju prostrana dvorišta od pogleda namernika.

Za svaki slučaj, baštama patroliraju i kere.

Osim pasa, najprisutnija životinja u Petrovčiću, ali i čitavom surčinskom delu Srema, jeste svinja mangulica, talasaste crne dlake, čije se meso obogaćeno „pozitivnim holesterolom” nadaleko ceni. Glavni šor, koji nosi ime partizanskog borca Dušana Vukasovića Diogena, pride rođenog u ovom selu, pust je u četvrtak oko podneva. Čini se da su posle svinjokolja, meštani prionuli na pripremu mesa i zimnice. Hvataju zalet za predstojeću sezonu slava i verskih praznika, kada će se u obližnjem hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja seći slavski kolači.

Tu, na početku sela, nadomak stanice gradskog autobusa, nalazi se i avlija čika Proke koju, osim obaveznog psa, krase i golubovi. Naime, ovaj Petrovčićanin se bavim svim i svačim, od golubarstva do proizvodnje šljivovice neformalnog naziva „promil”, nastalog spajanjem početnih slova njegovog nadimka i imena njegovog saučesnika u spravljanju prepečenice Milanka Danilovića. Ali, u zavičaju je najpoznatiji po svom pesničkom radu, ovekovečenom u dvadesetak objavljenih knjiga.

Svoje stihove, Proka čita na književnim manifestacijama u selima i gradovima širom Srema. Na nastupima u domovima kulture, crkvenim portama, mesnim ograncima biblioteka, dvorištima viđenih meštana i drugim lokacijama najčešće mu se priključuje aforističar Božidar Boško Marinković, rodom iz Bežanije.

Njih dvojica, vršnjaci rođeni 1943. i školski drugari iz Zemunske gimnazije, ugostili su ekipu „Politike” u Prokinoj kući. Dok Milanko nudi „promilku”, Proka i Boško evociraju uspomene s poslednjih nastupa.

„Pre neki dan smo bili u Ogaru, gde se nalazi najstarija kuća u Sremu. U tom mestu je održan dečji literarni konkurs na temu ’Stara kuća’ a mi smo bili članovi žirija. Ne prođe nedelja a da negde ne skoknemo. U Šidu smo čitali dva puta za manje od mesec dana, uključujući i učešće na ’Višnjićevim danima’ u tom gradu, posvećenim Filipu Višnjiću”, kaže Boško.

Za to vreme, Proka iz fioke vadi korpus delikti – teget rokovnik s logotipom surčinske opštine, u kojem su uredno popisani svi nastupi. Samo od jula, čitamo, bilo ih je oko 25. Među njima su književno veče u prvoj srpskoj čitaonici u Irigu, „Bostanijada” u Šašincima, „Susreti sela Srbije” u Kuzminu – gde je Proka dobio nagradu za doprinos razvoju sela – pa „Krofnijada” u Jakovu i „Ovčarski dani” u Bačincima.

I Boško ima dokumentaciju: zelena fascikla u njegovim rukama krije svojevrsni „pres kliping” – od fotografija s nastupa i izveštaja iz lokalnih novina, do zahvalnica koje su im dodeljivane širom Srema. Na jednoj od njih, s „Kurzovina festa” u Ogaru kod Pećinaca posvećenog kukuruzu, jednostavno piše da se dodeljuje „Prokinoj ekipi umetnika”. Ta ekipa se na nastupima dopunjava po potrebi Prokinim i Boškovim sremačkim prijateljima. Nisu to samo ljudi od pera, već i glumci, slikari, muzičari...

Pripadnici ove svojevrsne sremske umetničke gerile gostuju međusobno i druže se kako bi prekratili sporu svakodnevicu. Žitelji Petrovčića, čini se, uporno istrajavaju u tome. Ono jeste da nemaju kafanu u selu, ali druguju po kućama. Najsvečanije je, ipak, početkom jula, kad dođe Ivanjdan, krsna slava čitavog mesta. Opirali su se Petrovčićani i prethodnih godina rutini ravnice na razne načine, održavajući brojne manifestacije, od „Petrovčićanske mangulijade” do smotre dečje poezije „Stihovi pod zvezdanim nebom”. A lokalni dom kulture je pre tri meseca bio domaćin pesničko-folklornog programa „Raspevana ravnica”. U organizaciji svih ovih dešavanja, dabome, Proka je imao zapaženu, često i presudnu ulogu.

Ipak, skromno govori o svojim zaslugama za to što kulturni život u Petrovčiću nije zamro. Radije prepričava anegdote sa svojih i Boškovih nastupa po okolnim mestima.

„Nedavno se desilo da smo imali tri nastupa u istom danu, u Novim Karlovcima, Grgurevcima i Surčinu, pa mi je sin tada rekao – pazite da se negde ne sudarite sa samima sobom”, govori Proka uz osmeh.

I štošta bi još moglo da se priča o Proki i Bošku, ali vreme je da novinari pođu i ostave umetnike da se na miru pripreme za sledeći nastup jer, publika u Kraljevcima kod Rume ume da ceni dobru poeziju i duhovite aforizme.

Prokina poezija

Od lepih reči, Vuče, oni ružne prave

pa ti je učitelj – nastavnik razredne nastave,

a seljak, stari orač i kopač

– individualni poljoprivredni proizvođač.

A bogami kako stvari stoje

Ne bi ostalo ni ime tvoje.

Ne bi.

Narodni prosvetitelj

I jezički reformator

bio bi danas

operativni organizator

širih društvenih slojeva

i stručni koordinator

na podizanju gramatičkog

iskazivanja na viši nivo.

Je l’ vidiš Vuče,

šta je štivo,

a nije ono jadno krivo

već onaj što ga je sročio

i narodu kazivô.

(Iz poeme „Ispovest Vuku”)

Boškovi aforizmi

Moj mladi komšija seljak je odličan ekonom – rasprodao je krave pa sad muze taštu za lovu.

Kad Sremac hoće da se okadi ide u pušnicu, a kad hoće da se prekrsti, ide u podrum.

Sremca možeš žednog prevesti preko vode, ali čik prevedi ga žednog preko vina.

Niko tako ne tuguje jako, kô kad Sremac lumpuje polako.


Komentari0
12134
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja