utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:23

Andrić i Srpska književna zadruga su vršnjaci

U utorak se 101. redovnom Skupštinom obeležava 125 godina SKZ-a, izdavača sa kojim je gotovo svaki srpski pisac imao svoju malu istoriju odnosa
Autor: Marina Vulićevićponedeljak, 11.12.2017. u 22:00
У ис­по­ве­сти­ма Љу­би Јан­дри­ћу Ан­дрић је ре­као: „Та­да, 1924. го­ди­не, би­ло је те­же ући у Срп­ску књи­жев­ну за­дру­гу не­го у цар­ство не­бе­ско...” (Фо­то Драган Јевремовић)

Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga, osno­va­na 1892. go­di­ne, da­nas obe­le­ža­va 125 go­di­na po­sto­ja­nja odr­ža­va­njem 101. re­dov­ne Skup­šti­ne, kao i sve­ča­no­sti po­vo­dom ovog ju­bi­le­ja. U sve­ča­nom de­lu prof. dr Zo­ri­ca Ne­sto­ro­vić odr­ža­će be­se­du o An­dri­ću i Srp­skoj knji­žev­noj za­dru­zi, a glu­mi­ca Bi­lja­na Đu­ro­vić či­ta­će An­dri­će­ve tek­sto­ve. 

U če­tvr­tak će na Ko­la­r­cu, od 19.30 ča­so­va, bi­ti pred­sta­vlje­no 6 knji­ga no­vog 109. Ko­la SKZ-a i 6 knji­ga u no­vim di­vot-iz­da­nji­ma ču­ve­ne edi­ci­je „Ko­lo”. 

U okvi­ru „Ko­la” bi­će re­či o knji­ga­ma Mi­še­la de Mon­te­nja „Ogle­di (1–2), Lu­ki­ja­na iz Sa­mo­sa­te „Iza­bra­ni spi­si”, Jo­va­na De­re­ti­ća „Kom­po­zi­ci­ja Gor­skog vi­jen­ca”, Va­si­li­ja Kre­sti­ća „Zna­me­ni­ti Sr­bi o Hr­va­ti­ma” i dru­gi­ma, a me­đu di­vot-iz­da­nji­ma bi­će pred­sta­vlje­na de­la Ste­fa­na Pr­vo­ven­ča­nog, Plu­tar­ha, Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća, Mi­la Lom­pa­ra... 

– U to­ku tra­ja­nja Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge, to­kom 125 go­di­na, go­to­vo sva­ki srp­ski pi­sac imao je svo­ju ma­lu isto­ri­ju od­no­sa sa ovom institucijom. Naj­ve­ći naj­vi­še. Vi­di se to na pri­me­ri­ma An­dri­ća, Cr­njan­skog, Isi­do­re, De­san­ke, Ćo­pi­ća, Ćo­si­ća... Ivo An­drić i Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga su vr­šnja­ci: Za­dru­ga je osno­va­na, a An­drić ro­đen 1892. go­di­ne. Ve­li­ki deo ži­vo­ta ži­ve­li su za­jed­no, ka­že Dra­gan La­ki­će­vić, njen glav­ni ured­nik.

U Upravnom odboru SKZ-a (tako nas obaveštava pisac predgovora Milorad Đurić u izdanju Ivo Andrić „Pripovetke u izboru samog pisca”) proveo je Andrić više od 30 godina: od 1936. do 1939. godine i od 1945. do smrti 1975. godine. Za stalnog člana Upravnog odbora izabran je 1968, a na 65. redovnoj Skupštini SKZ-a 1972. godine za doživotnog počasnog predsednika SKZ-a, kaže Dragan Lakićević, njen glavni urednik.

Po njegovim rečima, sačuvano je i pismo kojim Andrić na tome zahvaljuje. Glasi ovako: „Hvala na pozivu i na velikoj počasti. Na žalost, ne mogu doći, jer po savetu lekara ne treba da prekidam lečenje i utvrđeno vreme odmora, kao ni da učestvujem na javnim skupovima. Sa dubokom zahvalnošću pozdravlja vas Ivo Andrić, Soko Banja, hotel Moravica.”

– U Književnom arhivu SKZ-a čuvaju se dve Andrićeve recenzije koje govore o njegovom radu u Književnom odseku Upravnog odbora: recenzija knjige pripovedaka Nikole Lopičića „Seljaci” iz 1938, i recenzija dela Vuka Vrčevića „Ogranci za istoriju Crne Gore” iz 1953. godine. U recenzijama se vidi u kojoj meri je Andrić bio precizan kada preporučuje i prigovara, uočava vrline i nedostatke knjige predložene za izdavački program SKZ-a – objašnjava Lakićević.

Po njegovim rečima, u Kolu, ediciji osnovanoj takođe pre 125 godina, objavio je Andrić, za života, 6 knjiga. Najpre „Pripovetke”, 1924. godine, u tiražu od 15.000 primeraka. U njoj su priče: „U musafirhani”, „Ćorkan i Švabica”, „Mustafa Madžar”, „Ljubav u kasabi”, i druge...

– Za ovu knjigu Andrić je dobio nagradu Srpske kraljevske akademije, napominje Lakićević, dodajući da zatim sledi knjiga „Pripovetke” iz (1936) pa „Odabrane pripovetke” (1–2) 1954, „Prokleta avlija” (1960), „Na Drini ćuprija” (1961), i druge. Zadrugina biblioteka „Savremenik” započela je 1931. godine Andrićevim „Pripovetkama” „Mara Milosnica”, „Most na Žepi”, „Anikina vremena”. Godinu dana posle Andrićeve smrti, 1976, u Kolu izlazi prvo izdanje zbirke „Kuća na osami” – iz Andrićeve zaostavštine.

Za Ivu Andrića u SKZ-u vezano je i niz anegdota. Zna se mesto za velikim stolom, za kojim je uvek sedeo. Zna se da je, u Stokholmu, prilikom prijema Nobelove nagrade, upoznao švedskog pisca Harija Martinsona i doneo njegov roman „Put u Klokrike”. Roman je Zadruga objavila naredne godine u plavom Kolu. U ispovestima Ljubi Jandriću (u knjizi „Sa Ivom Andrićem”, Kolo, 1977) veliki pisac je rekao: „Tada, 1924. godine, bilo je teže ući u Srpsku književnu zadrugu nego u carstvo nebesko... Inače, Zadruga i ja smo vršnjaci: rođeni smo iste godine...”, podseća Lakićević.


Komentari1
9f11c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
eh lep tekst i podsecanje da imamo istoriju,institucije,velikane ...hvala Bogu da je tako ...nemoze to nikakva politika da unisti ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja