četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.12.2017. u 16:42 M. Vulićević

Tanasić na čelu Odbora za standardizaciju

Dosadašnji predsednik Ivan Klajn razrešen dužnosti na sopstvenu molbu
(Фото Ж. Јовановић)

Novi predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika je prof. dr Sreto Tanasić, njegov dosadašnji potpredsednik, koji je zamenio akademika Ivana Klajna. Akademik Predrag Piper ocenio je da prof. dr Tanasića, pored njegove univerzitetske karijere, uređivanja časopisa „Naš jezik”, učešća u brojnim naučnim skupovima, preporučuju i činjenice da je odlično sarađivao sa akademikom Klajnom i da je jedan od najkvalifikovanijih lingvista. Ova odluka doneta je jednoglasno, tokom dvadesete sednice Odbora, kada je i objašnjeno da je akademik Ivan Klajn razrešen dužnosti na osnovu sopstvene molbe. Takođe, na ovom zasedanju Odbora jednoglasno je odlučeno da akademik Klajn ostane njegov član i počasni predsednik zbog svojih zasluga i ugleda koji je obezbedio Odboru. Odluka o novom potpredsedniku i sekretaru Odbora biće naknadno doneta.

Povodom dvadeset godina rada Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prof. dr Sreto Tanasić podsetio je na njegovo osnivanje 12. decembra 1997. godine. Osnivači Odbora bili su tri akademije nauka SANU, CANU i ANURS, Institut za srpski jezik SANU i Matica srpska, fakulteti iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore na kojima se studira srpski jezik, te Srpska književna zadruga. Cilj osnivanja bila je potreba za okupljanjem stručnjaka za srpski jezik i institucija koje se naučno bave srpskim jezikom na celokupnom njegovom govornom području, kao i potrebe za jezičkim planiranjem.

– Gotovo da nema značajnijeg pitanja u vezi sa funkcionisanjem srpskog jezika, a da se Odbor nije oglašavao, pisao, predlagao, nudio stručnu pomoć, a na podsticaj Odbora urađen je niz kapitalnih dela nužnih za osavremenjivanje jezičke norme. Među njima su „Obratni rečnik srpskog jezika” Miroslava Nikolića, „Rečnik srpskoga jezika” u redakciji Miroslava Nikolića. U ediciji „Prilozi gramatici srpskoga jezika” objavljena je „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, u dve knjige, akademika Ivana Klajna, zatim „Sintaksa savremenoga srpskog jezika: prosta rečenica” grupe autora, u redakciji akademika Milke Ivić, i drugi. U štampi je „Složena rečenica u srpskom jeziku” grupe autora, u redakciji akademika Predraga Pipera – naglasio je Tanasić.

Odbor se postojano bavio i statusom neke jezičke pojave u standardnom jeziku, a do sada je ukupno 66 savetodavnih mišljenja objavljenih u medijima objedinio u knjizi „Odluke odbora za standardizaciju srpskog jezika” (NM Libris).

Svojim prisustvom ovoj sednici ministar Vladan Vukosavljević ponovo je pružio podršku lingvističkoj struci, dodavši da nacrt Strategije razvoja kulture posebnu pažnju posvećuje sprskom jeziku i pismu. Akademik Slobodan Remetić podsetio je na to da su srpski jezik i kultura u BiH ugroženiji nego ikada, Milorad Pupovac ocenio je da u uslovima izmenjenog jezičkog konteksta treba pronaći i novi model standardizacije, a profesori Miloš Kovačević i Veljko Brborić sugerisali su podmlađivanje kadra Odbora i učešće u njegovom radu članova iz svih institucija koje su njegovi osnivači.

Komеntari3
c4203
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
П. С. А нови председник Одбора Срето Танасић!? Тек ћемо видети да ли ће се залагати за нормално нормирање (и) српског језика, као и сваког другог језика у Европи, на једном, српском (ћириличком) писму, тек ћемо видети. Нажалост ћирилице, према ономе како је до сада у практичном решењу питања писма у српском језику говорио и писао, мрка капа. Мало је наде. Али, да видимо.
Garni
Nažalost u našem jeziku ne samo da se ne vrši tvorba novih reči već se zaboravljaju i već postojeće. Svuda ćete videti da piše: formular umesto srpskog obrazaca, ekspert umesto stručnjak, benefit umesto korist, aplikacija umesto primena, edukacija umesto obrazovanje, akcija umesto popust, rentiranje umesto iznajmljivanje...... Srpski nestaje i zamenjuje ga neki anglosrpski hibrid. A ako nekim čudom i izmislimo neku novu reč niko neće da je koristi pa ona ne može da zaživi. Primer tome je reč: "sučelje" srpski prevod reči interfejs.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Одбор за стандардизацију српског језика САНУ„мариљиво, темељно, стручно и научно утемељено и мотивисано обавља изузетан посао” фразира министар културе јер очигледно не прати шта је овај одбор радио. Иван Клајн је по министру "стручно и научно" утемељио да се у Рашкој области Србије "говори бошњачки језик", што је Клајн објавио у "стручном" тексту "Три питања и три одговора" (питања су наравно била измишљена од самог аутора). "Људи да ли је то могућееееееееееее?" Ето то је одјек таквог темељног посла који "често нису присутни у јавности”, што је права штета јер би смо могуће и одбранили српски језик од комадања и стварања новоНација. Постоји једна опробана технологија да су највећи специјалисти за српски па и за руски језик увек били људи који уопште нису Словени. Али и са овим Србином проф. др Сретом Танасићем српском народу и језику се не пиште боље јер је он тих и спреман на сваки компромис са "Почасним моћницима" па нова фаза уништења српског језика тек предстоји!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja