četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:14

Amerikanci priznali crnogorski jezik, a svoj još nisu

Dodeljivanje međunarodnog koda crnogorskom jeziku njegovi zagovornici tumače kao priznanje da on nije varijanta srpskog
Autor: Novica Đurićsreda, 13.12.2017. u 13:30
Професор др Јелица Стојановић (Фото Н. Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Ujedinjeni savetodavni komitet u Vašingtonu dodelio je međunarodni kod za crnogorski jezik. Ta institucija je u nekoliko navrata odbijala da kodifikuje crnogorski jezik uz obrazloženje da je reč „o jednom te istom jeziku, to jest samo o varijanti srpskog jezika”.

Mentori crnogorskog jezika slave ovu vest, dok drugi veruju da je njegova kodifikacija moguća taman onoliko koliko je i Amerikancima pošlo za rukom da kodiraju – američki jezik kao zaseban od engleskog.

Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević” sa Cetinja devet godina je pokušavala da se o međunarodnoj kodifikaciji crnogorskoj jezika usaglasi sa Tehničkim komitetom ISO 639-2, čije je sedište u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Prvi pisani zahtev za dodelu međunarodnog koda cetinjska biblioteka je uputila Tehničkom komitetu ISO 639 u julu 2008. godine, a kompletnu dokumentaciju prosledila je u Vašington u septembru 2015. godine. Zahtev je, nakon brojnih procedura, odobren tek u 8. decembra ove godine.

„Crna Gora je dobila međunarodni kod za crnogorski jezik u okviru ISO međunarodnog standarda”, saopštio je Bogić Rakočević, direktor biblioteke „Đurđe Crnojević”. „Oznaka za crnogorski jezik biće, kako je saopšteno, CRN, nazivi na engleskom i francuskom – montenegrin (razlika je samo u akcentu), a u originalu crnogorski jezik na latinici i ćirilici.”

On je ocenio da je to „lepa vest, a naročito je važna za sistem kodiranja i katalogizacije knjiga”.

„Dodeljivanjem koda, Vašington je ne samo priznao postojanje crnogorskog jezika nego i potvrdio da on nije varijanta srpskog jezika, kako je do skoro spočitavano”, ocenio je Rakočević.

Dekan Fakulteta za crnogorski jezik Adnan Čirgić, inače prvi čovek koji je doktorirao na crnogorskom jeziku, to jest radom „Govor podgoričkih muslimana – sinhrona i dijahrona perspektiva”, saopštio je da bi dan na koji je stiglo obaveštenje iz Vašingtona „trebalo proglasiti Danom crnogorskog jezika jer je ovo jedan od najvećih praznika za montenegristiku”.

„Međunarodnim kodom za crnogorski jezik stavlja se tačka na sve zlurade priče o tome kako crnogorski jezik nije jezik, kako je on dijalekat ili varijanta nekoga drugog nacionalnog jezika te kako se njime ozbiljni naučnici ne mogu baviti. Odluka o dobijanju međunarodnog koda za crnogorski jezik uticaće i na podizanje naše dosta inferiorne svesti o sopstvenome jeziku, koja je sistematski građena kroz školski sistem u proteklih vek i po”, poručio je Čirgić.

On navodi da crnogorski jezik ima pravopis, gramatiku, istoriju i dijalektologiju.

„Osećam veliko i lično i profesionalno zadovoljstvo tim pre što sam na čelu ustanove koja stvara montenegristički podmladak”, istakao je on.

Profesor dr Jelica Stojanović, uticajni lingvista, smatra da je u Crnoj Gori učinjeno „nasilje nad naukom, nad srpskim jezikom, njegovim imenom i suštinom, nad jezičkom istinom, nad istorijskim kontinuitetom i nasleđem”.

Naš sagovornik, profesor sa filološkog fakulteta, dr Dragan Koprivica podseća da je crnogorski jezik, iako manjinski, usvajanjem Ustava Crne Gore 19. oktobra 2007. postao njen službeni jezik, a srpski, hrvatski i bosanski su proglašeni za jezike u službenoj upotrebi.

„U međuvremenu su uvedena dva nova slova, sa 30 ’starih’, Vukovih, koja su podelila lingviste, političare, pa čak zavadila i decu”, kaže Koprivica. „U istoj toj Americi imali su čak tri pokušaja kodifikacije američkog jezika, ali bez uspeha.”


Komentari36
6ca16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Ne mogu Crnogorci bez Srpskog zita - kupljenog na kredit. "Ka bi znali kamen jesti - oni bi se ugojili".
Коста
Американци јесу "признали" свој језик -- амерички енглески, који се разликује од бритнаског енглеског у граматици, правоппису и речнику. Канађани пишу енглеским стандародм, а Америкaнци америчким. И тога се држе, али нико није толико луд да тражи енглеског преводиоца у америчком суду као што се ради на брдовитом Блакану са локалним верзијама новоштокавског.
Драган Павловић
Kad ne znaš, ćuti.
Preporučujem 0
Milan
Odavno nisam pročitao bolji naslov.
Петар
Боже здравља, неће ово дуго потрајати. Монтенегрони су без темења, лажа и паралажа, и то нема перспективу. Ово признање у Вошигтону наводно црногорског језика је у инат Русији због НАТО чланства монтенегрина. Сад као и тим хоће да покажу неку разлику од Срба. То је исто као да одлуче да, на пример, теле није говече. Ова параноична монтенегринска ЦГ ће трајати док и њихов вођа. Чим он оде све ће отићи к врагу, као што је отишла СФРЈ, Либија, Ирак и друге деспотије.
Luka
Iz kog razloga ne objavljujete Njegoševe stihove u kojima on sebe definiše kao " Srbina " (ne Srbijanca, jer to niti jeste niti bi to iko od njega Crnogorca uopšte i tražio - nego Srbina -iako ne bi trebalo da bude sporno da su oni koji su kao Srbi rođenjem u Srbiji , poreklom ili izborom - Srbijanci ,što svakako nije slučaj sa njim ) Njegoš se obraća "Srpskom rodu svome " kao " Srbin" koji je tom "rodu svome " spleo @ vjenac na livadi pravoj Srpstva iznikao "- i kako kaže " posvetio ga tom rodu . Kako se ovo Njegoševo može prevesti na neki od raznoimenih jezika koji nisu "američki " nije teško pokušati a korisno bi bilo radi pisanih istorijskih izvora .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja