petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:48

Andrić ne daje instant uputstva o istini i životu

Mučilo ga je to što niko nije hteo da ga sluša dok je bio dečak i mladić, i mučilo ga je kad je „zašao u godine” što su svi tražili da govori o sebi, rekao je o Andriću akademik Miro Vuksanović
Autor: M. Vulićevićsreda, 13.12.2017. u 13:30
Са скупа (Фото Танјуг)

Naučni skup „Delo Ive Andrića”, upriličen povodom 125 godina od rođenja velikog pisca, po svojoj strukturi ukazuje na ozbiljnu nameru organizatora da se ostane u okvirima naučnog sagledavanja i kritičkog osvrta na književnost Ive Andrića, rekao je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, prilikom svečanog otvaranja dvodnevnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Akademik Kostić istakao je da Andrić ne daje „instant upute o istini i životu”, da je to pisac čija dela treba iznova čitati u svoj njihovoj složenosti.

– Ivo Andrić je već 91 godinu član Srpske akademije nauka i umetnosti, od predloga Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića 1926. godine Srpskoj kraljevskoj akademiji da u redove svojih dopisnih članova primi tada tek trideset četvorogodišnjeg Ivu Andrića. Međutim, Andrić svoju pristupnu besedu, kao redovni član Odeljenja literature i jezika i Odeljenja za likovne i muzičke umetnosti, drži 22. marta 1948. godine pod naslovom „O Vuku kao piscu”. Zašto je Andrićeva pažnja, posle Njegoša, usmerena na Vuka, za koga kaže: „Jer u pitanju je ne samo veliki reformator jezika našeg i moćni pisac realista pre realizma, nego i borac čija je izvanredna deviza bila: „Ne da se. Ali će se dati!”. Ono što se posle pristupne besede događalo zapravo je istorija – primetio je akademik Vladimir Kostić, analizirajući i Andrićevo obraćanje Nobelovom komitetu u kojem je naš nobelovac razvio svoju humanističku orijentaciju.

Počasni odbor za obeležavanje ovog jubileja, pored predsednika SANU akademika Vladimira Kostića, čine i akademici Miro Vuksanović, Vladeta Jerotić, Dušan Kovačević, Ljubomir Maksimović, Nada Milošević Đorđević, Dragoslav Mihailović, Predrag Piper, Ljubomir Simović, prof. dr Živojin Stanojčić i prof. dr Ivo Tartalja.

Akademik Miro Vuksanović predsednik je i Odbora ovog naučnog skupa, a održao je besedu o Andrićevom odnosu prema rečima u knjizi „Znakovi pored puta”, razmišljajući i o Andrićevom „Večitom kalendaru maternjeg jezika”, koji nemamo.

– Andrić se držao devize da je „ćutanje snaga, a govorenje slabost”, da se to vidi „i po tome što starci i deca vole da pričaju”. Mučilo ga je to što niko nije hteo da ga sluša dok je bio dečak i mladić, i mučilo ga je kad je „zašao u godine” što su svi tražili da govori o sebi. U njemu je, kaže, živeo „sitan, sujetan, malouman i vulgaran đavo”, koji je žurio da za „jevtin osmejak” ispriča sve pročitane i čuvene šale u anegdote, a ako bi neku zaboravio, od istog đavola nije mogao da spava i mirno misli. Andrić zapaža da i nepoznata reč mora da ima značenje, kao što poznata reč može „da kazuje više od onog što mi o njoj znamo”.

Naučni skup besedom o Andriću pozdravila je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ukazavši na to da je nas, našu istoriju, naše duše, Andrić bolje poznavao nego što mi sami sebe poznajemo, da je posebno pronicljivo prikazao sudbinu žene, i da svaki stranac u njegovom delu može da pronađe opšteljudske vrednosti. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u svom obraćanju najavio je da će Srpski kulturni centar, koji će u Pekingu biti otvoren u februaru sledeće godine, nositi ime Ive Andrića i da je kritičko izdanje dela našeg nobelovca dug koji treba odužiti.

U okviru plenarne sednice su izlagali Živojin Stanojčić, Zlata Bojović, Slavko Gordić, Mihajlo Pantić, Stojanka Milanović, Milan Potrebić..., a danas će govoriti Radivoje Mikić, Marko Nedić, Milica Kecojević, Zorica Nestorović, Dragana Grbić, i drugi.


Komentari1
adae9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana Spasojevic Tinkovic
a ZASTO NE STAVITE MOJ KOMENTAR?? Pod Arsenijem Carnovicem - SEOBA SRBALJA - pola mojih predaka je iz Bosne otislo u Srbiju a pola u Hrvatsku - PA SU "POSTALI" Hrvati. To je bila familija Ozegovica, tako da se desilo da mog starijeg sina uciteljica je imala prezime Ozegovic, a crnkinja je, pa sam pronasla Ozegovice iz Kanade i saznala da se jedan Ozegovic ozenio crnkinjom a taj deo Ozegovica je iz Hrvatske. Arizona

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja