četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:23

Sve manje spavamo i sanjamo

Autor: Danijela Davidov-Kesarsreda, 13.12.2017. u 21:11
Несаница и несањање нису до­бри за пси­хич­ко и фи­зич­ко здра­вље љу­ди, јер до­во­де до по­ве­ћа­ња ри­зи­ка од по­ја­ве упа­ла, го­ја­зно­сти, про­бле­ма са пам­ће­њем, де­мен­ци­је... (Фото Пиксабеј)

Zbog br­zog na­či­na ži­vo­ta i broj­nih oba­ve­za ko­je ima­ju, lju­di sve ma­nje spa­va­ju a pri­tom ni­šta ne sa­nja­ju. Is­tra­ži­va­či su ot­kri­li da u pro­se­ku sva­ka tre­ća oso­ba ne spa­va do­volj­no i ne­ma ni­ka­kve sno­ve.

Ta epi­de­mi­ja ne­sa­nja­nja ni­je do­bra za psi­hič­ko i fi­zič­ko zdra­vlje lju­di, zbog če­ga po­sle od­re­đe­nog vre­me­na mo­ra­ju da po­tra­že po­moć struč­nja­ka. U to­ku da­na mo­zak se pre­tr­pa in­fo­r­ma­ci­ja­ma a to­kom pro­ce­sa spa­va­nja se „či­sti”. 

Ka­ko pre­no­si „Dej­li mejl”, REM fa­za spa­va­nja vi­še od svih osta­lih uti­če na raz­li­či­te aspek­te ljud­ske ana­to­mi­je, pa bi na du­ge sta­ze ne­sa­ni­ca mo­gla da iza­zo­ve i de­pre­si­ju. 

Le­ka­ri po­ja­šnja­va­ju da dok spa­va­mo „pro­la­zi­mo” kroz če­ti­ri fa­ze spa­va­nja, ko­je se po­na­vlja­ju ne­ko­li­ko pu­ta, ali sa­nja­mo uglav­nom to­kom če­tvr­te fa­ze, ko­ja se na­zi­va REM. Upr­kos broj­nim is­tra­ži­va­nji­ma, struč­nja­ci i da­lje ne zna­ju od­go­vor na pi­ta­nje za­što za­pra­vo sa­nja­mo.

No­va stu­di­ja je do­ka­za­la da se naj­vi­še od­ma­ra­mo ne­po­sred­no pre ne­go što na­stu­pi REM fa­za. 

Pre­ma re­či­ma pu­kov­ni­ka pro­fe­so­ra dr Ran­ka Ra­i­če­vi­ća, na­čel­ni­ka Kli­ni­ke za ne­u­ro­lo­gi­ju Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je, ova­kva is­tra­ži­va­nja su uvek za­ni­mlji­va jer ovo po­lje me­di­ci­ne uvek nu­di ne­ka no­va sa­zna­nja ko­ja su zna­čaj­na ka­ko bi se po­mo­glo pa­ci­jen­ti­ma. 

– Pro­blem je što mno­gi lju­di sa­nja­ju ali se ka­da usta­nu to­ga ne se­ća­ju. Čak i ka­da ura­di­mo di­jag­no­stič­ke pre­gle­de i nad­gle­da­mo ih to­kom no­ći na spe­ci­fič­nim sni­ma­nji­ma do­bi­ja­mo slič­ne na­la­ze kod onih ko­ji ne mo­gu da sa­nja­ju i onih ko­ji to či­ne ali se ne se­ća­ju. Si­gu­ran sam da po­sto­ji ve­za iz­me­đu op­te­re­će­no­sti lju­di broj­nim oba­ve­za­ma i ne­sa­nja­nja – na­gla­ša­va dr Ra­i­če­vić.

Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da ne­sa­ni­ca i ne­sa­nja­nje do­vo­de do po­ve­ća­nja ri­zi­ka od po­ja­ve upa­la, ose­tlji­vo­sti na bol, go­ja­zno­sti i pro­ble­ma sa pam­će­njem, ali i de­men­ci­je i Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti. Na­uč­ni­ci po­ve­za­nost ne­spa­va­nja, ne­sa­nja­nja i de­men­ci­je, tu­ma­če ti­me da se to­kom ne­do­stat­ka sna stva­ra spe­ci­fi­čan he­mij­ski pro­ces ko­ji ome­ta kog­ni­tiv­ne funk­ci­je i uni­šta­va od­re­đe­ne de­lo­ve mo­zga. Za­to se oni u is­tra­ži­va­nji­ma vo­de ključ­nom re­če­ni­com: Ako ne sa­nja­mo, ne mo­že­mo ni da pam­ti­mo.

– San tro­ši od­re­đe­nu ener­gi­ju i ve­o­ma je va­žan ali ne mi­slim da je baš mno­go štet­no to ako le­po spa­va­mo a ne sa­nja­mo. Lju­di ko­ji sa­nja­ju obič­no u sno­vi­ma pre­ži­vlja­va­ju ne­ki do­ga­đaj ko­ji im se do­go­dio tog da­na ili ne­što što ih op­te­re­ću­je, da­kle pre­ži­vlja­va­ju ne­što. De­ša­va se, kao u slu­ča­ju post­tra­u­mat­skog sin­dro­ma, da lju­di sa­nja­ju stal­no ne­što što su pre­ži­ve­li ne­ga­tiv­no na pri­mer u to­ku ra­ta – ka­že dr Ra­i­če­vić.

Po­se­ban pro­blem ima­ju oso­be ko­je za­spu bez pro­ble­ma ali se u to­ku no­ći pro­bu­de i ne mo­gu po­no­vo da uto­nu u san. Ta­da obič­no gle­da­ju te­le­vi­zor, igra­ju igri­ce na ra­ču­na­ru, je­du, či­ta­ju knji­gu… A on­da uju­tru, pot­pu­no umor­ni, kre­nu da se spre­ma­ju za po­sao i zbog umo­ra te­ško „iz­gu­ra­ju” dan.

– U tom slu­ča­ju po­sto­ji pro­blem iz­o­stan­ka od­re­đe­ne fa­ze spa­va­nja, naj­če­šće du­bo­kog sna ko­ji je naj­pro­duk­tiv­ni­ji za mo­zak. Po­sle­di­ce ta­kve po­ja­ve mo­gu da bu­du opa­sne. Oso­ba se naj­pre za­ma­ra, što je vo­di u de­pre­si­ju i psi­ho­so­mat­ske po­re­me­ća­je. Za­to je va­žno da se na vre­me re­a­gu­je. Ta­kvim lju­di­ma sa­ve­tu­je­mo da ni­ka­ko ne spa­va­ju po­pod­ne i da se ba­ve fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma a uko­li­ko du­že vre­me tra­je po­re­me­ćaj da­je­mo im da po­pi­ju i od­re­đe­ne se­da­ti­ve. Naj­go­re je ako u ta­kvom sta­nju ne­spa­va­nja sva­ke no­ći mno­go je­du jer to do­dat­no uti­če na po­re­me­ćaj or­ga­na za va­re­nje – is­ti­če dr Ra­i­če­vić.

Ne­do­volj­no sna mo­že da iza­zo­ve hor­mon­ski dis­ba­lans, osla­bi imu­ni­tet i do­ve­de do to­ga da po­sta­ne­mo pod­lo­žni ra­znim vr­sta­ma in­fek­ci­ja. In­te­re­sant­no je da od 36 do 58 od­sto lju­di ko­ji ima­ju pro­ble­me sa spa­va­njem pa­te i od mi­gre­ne. Uko­li­ko ne­ko du­že vre­me pa­ti zbog po­re­me­ća­ja sna, mo­že da ima za­ma­glje­ni vid, ili da do­ži­vi to da mu se pred oči­ma po­ja­vlju­ju dvo­stru­ke sli­ke. U ovom slu­ča­ju tre­ba da bu­du za­bri­nu­ti i lju­di ko­ji su non-stop bo­le­sni od ra­znih pre­hla­da a ne zna­ju raz­log to­me. Le­ka­ri upo­zo­ra­va­ju da ne­do­volj­no sna i tu ima klju­čan uti­caj. 

Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da lju­di u pro­se­ku spa­va­ju oko 6, 8 sa­ti i da ka­sno od­la­ze na po­či­nak. Ide­al­no bi bi­lo ka­da bi se na spa­va­nje išlo oko 22 sa­ta i usta­ja­lo oko se­dam ča­so­va.

Šta nam go­vo­re sno­vi

Sno­vi pred­sta­vlja­ju za­pra­vo kra­ljev­ski put u ne­sve­sno, što je de­fi­ni­sao Sig­mund Frojd, ob­ja­šnja­va psi­ho­log Alek­san­dra Jan­ko­vić. Za lju­de ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa sno­vi­ma va­žnu ulo­gu ima­ju psi­ho­lo­zi i psi­ho­te­ra­pe­u­ti ko­ji im po­ma­žu da pro­nik­nu u pro­ble­me ko­ji ih mu­če, a re­flek­tu­ju se kroz sno­ve. Če­sto se kod lju­di u sno­vi­ma po­ja­vlju­ju fru­stra­ci­je i ne­sve­sne po­tre­be, a lju­di se ne­kad po­hva­le i ti­me da su ima­li pro­roč­ke sno­ve. 

– Ako je ne­ko ne­što sa­njao a to se ob­i­sti­ni­lo, ne zna­či da je on pro­rok i ne tre­ba se­be da glo­ri­fi­ku­je. Tu je reč o pro­do­ru ne­sve­snih sa­dr­ža­ja ko­ji ni­su pod sve­snom kon­tro­lom. U sno­vi­ma se ina­če po­ja­vlju­ju za­do­vo­lje­nja ne­kih na­ših že­lja. Na pri­mer, de­te že­le da do­bi­je bi­cikl i sa­nja da je upra­vo do­bi­lo taj po­klon. Kod od­ra­slih je si­tu­a­ci­ja ne­što dru­ga­či­ja jer ne zna­ju svi lju­di šta tač­no že­le. Če­sto oni ko­ji ima­ju strah od smr­ti sa­nja­ju pre­mi­nu­le oso­be – is­ti­če Jan­ko­vi­će­va.

De­ša­va se da lju­di ko­ji uvek že­le da se pred­sta­ve u naj­bo­ljem sve­tlu ne že­le da se su­o­če sa sop­stve­nom ra­nji­vo­šću na ja­vi pa za­to sa­nja­ju ne­što na šta su „sla­bi”. Ključ­no je da se oso­ba za­pi­ta za­što ne­što sa­nja. Re­ci­mo, ako sa­nja da ne mo­že da po­tr­či či­nje­ni­ca je da se ne­gde „za­ko­či­la” u ži­vo­tu. Pre­po­ru­ka ni­je da se na bap­ski na­čin, ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca, tu­ma­če sno­vi već da se po­tra­ži po­moć struč­nja­ka.

– Ako ne že­le da do­đu kod psi­ho­lo­ga, ne­ka se po­ve­re bli­skom pri­ja­te­lju. De­ša­va se ne­kad da u raz­go­vo­ru shva­te da ima­ju iste sno­ve. A oni ko­ji uop­šte ne sa­nja­ju su u dru­goj vr­sti pro­ble­ma. To se de­ša­va za­to što se lju­di sve vi­še za­pu­šta­ju, ma­lo se ba­ve so­bom i ima­ju za­ne­ma­re­nu men­tal­nu hi­gi­je­nu – za­klju­či­la je Jan­ko­vi­će­va.


Komentari1
f3948
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hermes
Prilično dobar tekst na zanimljivu temu. Posebno dobar deo je razgovor sa neurologom. Stručnjak opšte prakse Aleksandra Janković nije najbolje rešenje za ovako ozbiljnu temu. Predlažem da sledeći put konsultujete nekog od učenika Ivana Nastovića.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Društvo /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja