subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Ulica koja je zaslužila izložbu

Duže od dve godine trajalo je istraživanje o kućama i zgradama u Ulici braće Radić i pred publikom je dokumentacija o svakom objektu ponaosob
Autor: Aleksandra Isakovpetak, 15.12.2017. u 22:00
Улица браће Радић, просторно-културно-историјска целина (Фото А. Исаков)

Subotica – Pre početka otvaranja izložbe, Nela Tonković, direktorka Savremene galerije upitala je prisutne koliko njih stanuje u Ulici braće Radić. Podiglo se tuce ruku. Koliko njih često prolazi njome, usledilo je pitanje na koje se javilo znatno više, ali u punoj sali galerije sve ruke su krenule u vazduh kada je upitala ko misli da je to najlepša ulica u gradu.

Mišljenje sugrađana o Ulici braće Radić koja spaja centar sa stambenim naseljem Prozivka i vodi dalje iz grada, podudarilo se i sa stavom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture da ova ulica treba da bude zaštićena kao prostorno-kulturno-istorijska celina. Obrazloženi predlog je, nakon konsultacija i dopuna, dobio saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odatle je prosleđen u Ministarstvo kulture, a iz nadležnog ministarstva u vladu gde se čeka još i ova poslednja saglasnost da ulica postane nepokretno kulturno dobro, objasnila je dr Leda Šiling direktorka Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Proceduri je prethodio duži period istraživanja tokom kojeg su mr Gordana Prčić Vujnović, arhitekta i Neda Džamić, istoričar umetnosti prikupile građu o istorijatu same ulice, ali i svake kuće i zgrade ponaosob, te za svaki objekat određivale stepen zaštite. Na taj način dobile su delić mozaika koji čini gradsko jezgro.

„Ulica braće Radić je prastari petrovaradinski put. Ona je jedan od pravaca koji su vodili ka centru Subotice gde je u 15. veku postojala tvrđava za zaštitu od turske najezde, a sa druge strane je vodila ka Petrovaradinu. Ulica je važna i zbog toga što su tu zastupljeni svi tipovi gradnje, od panonske kuće, eklektike, neoklasicizma, neobaroka, secesije i moderne. Iza nas je duga procedura istraživanja ove ulice, da bi došli do toga da je zaštićena sa svojim posebnostima, sa svojim istorijskim, sakralnim, kulturnim značajem”, kaže mr Gordana Prčić Vujnović.

O tome da se izložbom, na kojoj su predstavljene kuće, njihovi projektanti, graditelji, uticaji koje su vremenom pretrpele, osnovne stilske karakteristike, prikazuje jedan često od javnosti sakriven rad, ali i građanima daje informaciju o stepenu zaštite objekata, govorio je na otvaranju Mirko Grlica, istoričar i muzejski savetnik. „Ovo je prvi put da se stepen zaštite direktno prikazuje i to je jako dobar adut javnosti, jer vidimo da je veliki broj ljudi koji su zainteresovani za očuvanje graditeljske baštine, i ako nekom padne na pamet da ruši neki objekat javnost ima pravo da iskaže mišljenje. Voleo bih da ovo bude početna inicijativa za dalju aktivnost u čitavom gradu. Znamo da je mnogo urađeno, ali i danas, na volšeban način,  ruše se kuće za koje smo mislili da ne mogu biti srušene, koje su identitet grada i kulturna baština.”

Široka, lepo popločana ulica nekada je bila adresa mnogih ovdašnjih industrijalaca koji su gradili kuće čije su fasade, ali i unutrašnji raspored govorili o stilu života njihovih vlasnika. Upravo, kao što su i potonji stanari ostavljali svoje manje ili više uspešne intervencije. Aleksa Ciganović, savetnik Republičkog zavoda i predsednik Društva konzervatora Srbije govorio je o tome da će institucije biti nemoćne pred zaštitom kulturnog nasleđa ukoliko ga sami građani ne poznaju kao vrednost koju treba čuvati. „Nadam se da će u budućnosti utvrđivanje nepokretnog kulturnog nasleđa biti manje institucionalizovano nego danas, i da će građanska participacija doći do izražaja, da će te ideje o zaštiti koliko od zavoda ubuduće dolaziti i od građana. Država nikada neće moći da sačuva kulturno nasleđe ako je ideja o baštini različita od vaših ideja i sklonosti prema tom nasleđu, od toga kako mi i naš prvi komšija gradimo, kako obnavljamo fasade, kako zamenjujemo prozore, kako će to sutra da izgleda u očima stranaca koji Suboticu treba da upoznaju i kroz ovo kulturno dobro”, rekao je Ciganović.

Na kraju direktorka Savremene galerije građanima je prepustila da zajedno, jednoglasno proglase otvorenom izložbu o omiljenoj ulici.


Komentari0
e395e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja